Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
O teškoj saobraćajnoj nesreći koju je doživeo pre osam godina, a koja je potpuno promenila njegov pogled na život, nedavno je govorio popularni grčki pevač Ilijas Vretos. Pevač je istakao da je pravo Božije čudo što je uspeo da izađe živ iz te nesreće i naglasio koliko se promenio nakon ove životne kušnje.
Gostujući u emisiji "Super Katerina", Ilijas je govorio o svom iskustvu koje mu je promenilo život, ističući:
– Verujem da sam živ zahvaljujući čudu koje se dogodilo u tom trenutku. Logika i šanse kažu da, nakon takve nesreće, ako vidiš unutrašnjost automobila, ne bi mogao da izađeš živ sa mesta suvozača – rekao je pevač, dodajući da je to iskustvo za njega bilo istinsko Božije obasjavanje.
Ilijas Vretos je potom objasnio kako ga je nesreća promenila kao čoveka:
– Kroz ogromnu nevolju koju sam prošao, video sam sebe kako se menja. Bio sam vrlo prgav i nezadovoljan čovek. Tada, u tom trenutku, bio je jedini put da uopšte nisam prigovarao, imao sam osmeh i osećaj da se sve ovo dogodilo s nekim razlogom, i to nije bilo moje, već mi je došlo jasno od nekud drugde – ispričao je pevač.
Ova životna prekretnica, kako sam kaže, otvorila mu je oči za suštinsku vrednost duhovnog života i vere u Boga.
Na kraju, Ilijas je priznao da je u tom trenutku osetio iskustvo koje ne može da objasni rečima, nešto što opisuje kao – dodir Božiji:
– Osetio sam veoma snažno i moćno dodir Božiji. To se ne može objasniti. Što se tiče moje vere, zahtevam poštovanje. Verovao sam i ranije, ali sa pitanjima. Od tog dana verujem suštinski – rekao je.
Ovo duhovno iskustvo dodatno je osnažilo njegovu pravoslavnu veru i promenilo njegovu perspektivu na život.
Svedočanstvo Ilijasa Vretosa o preživljavanju saobraćajne nesreće i Božijem čudu koje ga je spasilo služi kao inspiracija svima koji prolaze kroz životna iskušenja. Njegovo svedočanstvo pokazuje kako vera, molitva i Božiji dodir mogu doneti unutrašnji mir, snagu i novu perspektivu na život.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Svedočanstvo o neveri, preobražaju, pokajanju i isceljenju koje je promenilo lekara i njegovu porodicu, podsećajući nas da je Hristova blagodat i danas živa kroz moći svetitelja.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na stotine korisnika Instagrama odmah je požurilo u komentare da podele kako se Devica Marija pojavila u njihovim životima.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Značenje oba izraza je isto – "zaista", "istinski", odnosno potvrda vere u Hristovo rođenje.
