Svedočanstvo o neveri, preobražaju, pokajanju i isceljenju koje je promenilo lekara i njegovu porodicu, podsećajući nas da je Hristova blagodat i danas živa kroz moći svetitelja.
U riznici žitija i zapisa o čudesnim delima svetih Božijih ugodnika posebno mesto zauzimaju svedočanstva o isceliteljskim blagodatima Svetog velikomučenika Pantelejmona. Jedno takvo čudo, zabeleženo u knjizi „Stahijologimata iz čudesnog života oca Evangela Halkidisa, paroha crkve Svetog Vasilija u Lagkadi“ (izdanje „Orthodox Beehive“), govori o veri sveštenika, pokajanju lekara i milosrdnoj pomoći Svetitelja. Ovaj istiniti događaj, koji se odigrao pred očima mnogih, još jednom potvrđuje reči Gospodnje da „Bogu sve biva moguće“ i da se kroz svete mošti projavljuje sila Hristova na radost i spasenje vernih.
„Šta je to, oče, kakva je to kost? Nosite to odavde i idite kući!“ – ovim rečima bezbožni lekar je oterao vernog sveštenika koji je doneo bolesnoj popadiji česticu svetih moštiju Svetog Pantelejmona. Pokajavši se, međutim, ubrzo se vratio svešteniku da mu se izvini.
Popadija je imala tumor na dojci i bila je operisana. Kada su odstranili tumor, dali su jedan deo na biopsiju. Kada su stigli rezultati, lekari nisu davali popadiji ni šest meseci života. Ćerka oca Evangela pala je u nesvest čim je čula tu vest, a i sam sveštenik ostao je zatečen. „Zamislite“, kaže on, „lekari da tako iznenada kažu detetu!“
U rukama je stezao ruku Svetog Pantelejmona, koju je poneo sa sobom, i molio se. Izveli su popadiju iz operacione sale. Sa velikom željom i nadom, otac Evangelos položi ruku Svetitelja na gaze koje su pokrivale operisanu dojku popadije i, klečeći, moli se.
U tom trenutku ulazi hirurg, još uvek sa maskom. Ugleda prizor i povika:
Zbunjen, jadni sveštenik brzo sklanja svete mošti i pokušava da nađe izlaz. U toj pomućenosti čuje kako medicinska sestra doziva lekara na telefon – hitno ga traži njegova supruga.
Istog popodneva, pred kućom sveštenika zaustavlja se taksi. Iznenađen, otac Evangelos vidi kako iz njega izlazi lekar. „Eto, pomislih, lekar me juri i u mojoj kući!“ Ali sa užasom vidi da iz vozila izlazi i jedan mladić izobličenog lica – usta su mu bila povučena do uha. Sveštenik ostaje zapanjen.
– Oče, reče lekar, imaš li onu kost? Oprosti mi, ponelo me. U času kada sam te terao, pozvala me žena da kaže kako je naš sin, koji je tog časa polagao ispit, iznenada dobio ovu paralizu što vidiš. Shvatio sam da sam ja kriv i zato te molim, pročitaj nam molitvu. Adresu u selu sam dobio od popadije.
– Rado, deco moja, hajdemo u crkvicu. Drži, sine, ruku svetitelja i klekni.
Polažem na glavu mladića epitrahilj i počinjem da čitam molitvu. Dok čitam, čujem škriput – krrrk, krrrk. Pomišljam: šta li se to događa? Kada sam završio i kada se mladić podigao, šta da vidimo – usta su mu se vratila na svoje mesto! Otac i sin bacaju se na mene:
– Oče, kako da ti zahvalimo?
– Ne meni, deco moja, nego Bogu i Svetitelju.
Od tada su dugo vremena redovno dolazili da se poklone i da donesu ulje za kandilo Svetitelja. Što se tiče popadije, već više od dvadeset godina potpuno je zdrava, bez ikakve terapije. Odgajila je svoju decu i živi u selu, starajući se o crkvici u kojoj se čuvaju mnoge svete mošti, pošto oca Evangela više nema među živima.
Lekar je često govorio ocu Evangelu: Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru. Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira. Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“. Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Printscreen
Dugotrajno isceljenje i zahvalnost
– Oče, mi bismo morali da spalimo svoje knjige.
Duhovna riznica
22:20 | 16.07.2025
“ĆERKA MI SE GUŠILA NA RUKAMA, UMALO DA JE IZGUBIM, A ONDA SE DESILO ČUDO”: Potresno svedočanstvo majke o sili molitve koja je spasila život njenom detetu
Duhovna riznica
21:34 | 19.07.2025
ČUDO BOŽJE U TROJIČKOM HRAMU, PROPLAKALA IKONA HRISTA! Vernici tvrde - znak s neba, a otac Andrej poručuje - ovo je opomena (VIDEO)
Duhovna riznica
18:05 | 30.07.2025
"ODBIO SAM DA POSLUŠAM VLADIKU, A ONDA MI JE U SNU DOŠLA OGNJENA MARIJA – CELA SOBA SE ZATRESLA": Iguman Kiprijan svedoči o čudu koje mu je promenilo život
Praznici i sveci
00:01 | 09.08.2025
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! SPC slavi Svetog velikomučenika Pantelejmona!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
