Svedočanstvo o neveri, preobražaju, pokajanju i isceljenju koje je promenilo lekara i njegovu porodicu, podsećajući nas da je Hristova blagodat i danas živa kroz moći svetitelja.
U riznici žitija i zapisa o čudesnim delima svetih Božijih ugodnika posebno mesto zauzimaju svedočanstva o isceliteljskim blagodatima Svetog velikomučenika Pantelejmona. Jedno takvo čudo, zabeleženo u knjizi „Stahijologimata iz čudesnog života oca Evangela Halkidisa, paroha crkve Svetog Vasilija u Lagkadi“ (izdanje „Orthodox Beehive“), govori o veri sveštenika, pokajanju lekara i milosrdnoj pomoći Svetitelja. Ovaj istiniti događaj, koji se odigrao pred očima mnogih, još jednom potvrđuje reči Gospodnje da „Bogu sve biva moguće“ i da se kroz svete mošti projavljuje sila Hristova na radost i spasenje vernih.
„Šta je to, oče, kakva je to kost? Nosite to odavde i idite kući!“ – ovim rečima bezbožni lekar je oterao vernog sveštenika koji je doneo bolesnoj popadiji česticu svetih moštiju Svetog Pantelejmona. Pokajavši se, međutim, ubrzo se vratio svešteniku da mu se izvini.
Popadija je imala tumor na dojci i bila je operisana. Kada su odstranili tumor, dali su jedan deo na biopsiju. Kada su stigli rezultati, lekari nisu davali popadiji ni šest meseci života. Ćerka oca Evangela pala je u nesvest čim je čula tu vest, a i sam sveštenik ostao je zatečen. „Zamislite“, kaže on, „lekari da tako iznenada kažu detetu!“
U rukama je stezao ruku Svetog Pantelejmona, koju je poneo sa sobom, i molio se. Izveli su popadiju iz operacione sale. Sa velikom željom i nadom, otac Evangelos položi ruku Svetitelja na gaze koje su pokrivale operisanu dojku popadije i, klečeći, moli se.
U tom trenutku ulazi hirurg, još uvek sa maskom. Ugleda prizor i povika:
Zbunjen, jadni sveštenik brzo sklanja svete mošti i pokušava da nađe izlaz. U toj pomućenosti čuje kako medicinska sestra doziva lekara na telefon – hitno ga traži njegova supruga.
Istog popodneva, pred kućom sveštenika zaustavlja se taksi. Iznenađen, otac Evangelos vidi kako iz njega izlazi lekar. „Eto, pomislih, lekar me juri i u mojoj kući!“ Ali sa užasom vidi da iz vozila izlazi i jedan mladić izobličenog lica – usta su mu bila povučena do uha. Sveštenik ostaje zapanjen.
– Oče, reče lekar, imaš li onu kost? Oprosti mi, ponelo me. U času kada sam te terao, pozvala me žena da kaže kako je naš sin, koji je tog časa polagao ispit, iznenada dobio ovu paralizu što vidiš. Shvatio sam da sam ja kriv i zato te molim, pročitaj nam molitvu. Adresu u selu sam dobio od popadije.
– Rado, deco moja, hajdemo u crkvicu. Drži, sine, ruku svetitelja i klekni.
Polažem na glavu mladića epitrahilj i počinjem da čitam molitvu. Dok čitam, čujem škriput – krrrk, krrrk. Pomišljam: šta li se to događa? Kada sam završio i kada se mladić podigao, šta da vidimo – usta su mu se vratila na svoje mesto! Otac i sin bacaju se na mene:
– Oče, kako da ti zahvalimo?
– Ne meni, deco moja, nego Bogu i Svetitelju.
Od tada su dugo vremena redovno dolazili da se poklone i da donesu ulje za kandilo Svetitelja. Što se tiče popadije, već više od dvadeset godina potpuno je zdrava, bez ikakve terapije. Odgajila je svoju decu i živi u selu, starajući se o crkvici u kojoj se čuvaju mnoge svete mošti, pošto oca Evangela više nema među živima.
Lekar je često govorio ocu Evangelu: Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru. Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira. Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“. Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Printscreen
Dugotrajno isceljenje i zahvalnost
– Oče, mi bismo morali da spalimo svoje knjige.
Duhovna riznica
22:20 | 16.07.2025
“ĆERKA MI SE GUŠILA NA RUKAMA, UMALO DA JE IZGUBIM, A ONDA SE DESILO ČUDO”: Potresno svedočanstvo majke o sili molitve koja je spasila život njenom detetu
Duhovna riznica
21:34 | 19.07.2025
ČUDO BOŽJE U TROJIČKOM HRAMU, PROPLAKALA IKONA HRISTA! Vernici tvrde - znak s neba, a otac Andrej poručuje - ovo je opomena (VIDEO)
Duhovna riznica
18:05 | 30.07.2025
"ODBIO SAM DA POSLUŠAM VLADIKU, A ONDA MI JE U SNU DOŠLA OGNJENA MARIJA – CELA SOBA SE ZATRESLA": Iguman Kiprijan svedoči o čudu koje mu je promenilo život
Praznici i sveci
00:01 | 09.08.2025
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! SPC slavi Svetog velikomučenika Pantelejmona!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Tumačeći priču o bogatašu i Lazaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da Gospod nije socijalni reformator, već Bog ljubavi koji svakom daje ono što mu je potrebno za spasenje.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Ajeti 46:13-16 pokazuju kako vera, zahvalnost i poštovanje roditelja ne samo da otvaraju vrata Božije milosti, već mogu potpuno promeniti vašu svakodnevicu.
