Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
Na sceni je poznata po snazi glasa i izrazu emocija, ali ono što je sopran Atinske opere Tina Pulu podelila sa javnošću prevazilazi domet umetnosti i ulazi u prostor tajne Božijeg delovanja. Njeno lično iskustvo sa Časnim Pojasom Presvete Bogorodice iz 2017. godine postalo je svedočanstvo vere i nade.
Nekoliko dana pre nego što je svetinja stigla u Novu Joniju kod Atine, Tina je primetila kvržice na vratu i grudima. Bol i strepnja uneli su nemir u njen svakodnevni život. Otišla je kod lekara i posle neophodnih medicinskih analiza dobila potvrdu svojih slutnji – tumor. Kada je čula da je Časni Pojas donet u hram, odlučila je da ode i pokloni se.
– Kada sam pročitala poruku prijateljice, obuzela me je snažna želja, osećala sam da me Bogorodica poziva da se poklonim – priča Tina.
– Ugledala sam ikonu Bogorodice i njen lik nije izlazio iz moje glave...
Sa suzama u očima povela je svoju decu i krenula u hram. Dočekala ju je tišina prožeta molitvom i blagouhanje koje je, kako svedoči, osetila čim je prišla Časnom Pojasu.
– Kada sam prišla Časnom Pojasu, osetila sam kako me preplavljuje blagouhanje. Te večeri sam zaspala spokojna, kao da u mom životu nikada nije bilo ničeg teškog – kaže Tina.
Već narednog jutra dogodilo se nešto što nije mogla da objasni: kvržice su nestale.
– Tražila sam ih, ali ih više nije bilo. Nestali su! – govori operska umetnica, još uvek u neverici dok se priseća tog trenutka, a prenosi portal newsthessaloniki.gr.
Nakon toga ponovo je otišla da zahvali Presvetoj Bogorodici na darovanom isceljenju.
Za Tinu, kao i za mnoge vernike, Časni Pojas Presvete Bogorodice nije samo relikvija – to je znak Božijeg prisustva i ljubavi Majke Božije prema ljudima.
– To je deo odeće Majke Božije, koja je i naša Majka. Nemoguće je da ne osetiš strahopoštovanje. Kao što čuvamo predmete dragih nam ljudi da bismo ih se sećali i dodirivali, tako je i Presveta Bogorodica ostavila svoj Časni Pojas da nam daruje utehu i blagoslov. Zato je čudotvoran – jer ti menja život – zaključuje Tina Pulu.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život. Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
instagram/yogayourvoice
"Bogorodica me je pozvala"
Čudo isceljenja
Snaga relikvije i uteha vernicima
Duhovna riznica
12:33 | 28.08.2025
“ČETIRI MESECA SAM SE BORILA ZA ŽIVOT, A ONDA SE DESILO ČUDO”: Lidija Jovanović posvedočila kako je ponovo progledala pred moštima tumanskih svetitelja (VIDEO)
Duhovna riznica
18:36 | 12.09.2025
ČUDO NA SVETOJ GORI: Goran svedoči kako je ležao nepokretan u bolnici, bio je otpisan, a onda je otišao na Hilandar i pronašao život
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
