Uoči velikog praznika Uspenja Presvete Bogorodice, koji pravoslavni vernici s ljubavlju i strahopoštovanjem nazivaju Velika Gospojina, u manastiru Tumane dogodilo se dirljivo i potresno svedočenje vere i nade. Pred sabranim narodom i igumanom Dimitrijem, žena iz dijaspore, Lidija Jovanović, otkrila je kako su joj tumanski svetitelji promenili život.
– Četiri meseca sam se borila za život – započela je Lidija svoje svedočanstvo, dok su se vernici u tišini sabrali da čuju njene reči.
– Zbog greške doktora oslepela sam. Život mi se pretvorio u tamu i nemoć. Moj suprug i ja tada smo došli u manastir Tumane, tražeći utehu i pomoć od Boga i Svetih Zosima i Jakova – dodala je Lidija, dok su joj emocije navirale.
Čudo isceljenja u manastiru Tumane
Ono što je usledilo, za Lidiju je bilo pravo čudo.
– Sveti Zosim i Sveti Jakov su mi pomogli. Zahvaljujući molitvama tumanskim svetiteljima, ponovo sam dobila svetlost u očima – progledala sam! Nisam više padala u nesvest, a ranije mi se to dešavalo i po 20 puta na dan, kao da imam epilepsiju. Od tada znam da Bog nije ostavio čoveka, da je Njegova blagodat uvek prisutna, posebno u ovom svetom mestu.
Suze vernika pred moštima svetitelja
Njeno svedočenje, izrečeno pred ikonama i moštima tumanskih svetitelja, ostavilo je dubok utisak na sve prisutne. Vernici su sa suzama u očima slušali kako ova žena, koja već godinama živi u Austriji, svake godine dolazi u Srbiju i obavezno pohodi Tumane.
– Svake godine kad dođem, prvo posetim manastir Tumane. Pomolim se i zahvalim Bogu, Svetom Zosimu i Svetom Jakovu, jer su oni moji zastupnici i lekari duše i tela – rekla je Lidija, dok su se u hramu osećale zahvalnost i snaga vere.
Poruka pred Veliku Gospojinu
Uoči Velike Gospojine, praznika koji slavi uznesenje Presvete Bogorodice, ovo svedočenje podseća da čuda nisu daleka prošlost, već se dešavaju tu, pred očima onih koji veruju. Tumanski svetitelji, čija slava sve više okuplja narod, i ovoga puta pokazali su da su posrednici pred Gospodom i uteha svima koji sa molitvom dolaze u Tumane.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
