Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Već od ranih jutarnjih sati, ispred manastira Tumane pružaju se kolone hodočasnika – sa krstovima oko vrata, svećama u rukama i molitvom na usnama. Vernici iz svih krajeva srpskih zemalja, ali i iz rasejanja, slivaju se ka ovoj svetinji, vođeni verom, nadom i dubokim poštovanjem prema svetitelju čudotvorcu.
Povod za okupljanje jedan je od najvažnijih dana u liturgijskom životu Tumana – presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog i litija sa njegovim moštima do isposnice, koja se svake godine održava prve nedelje posle Spasovdana. Ovaj svečani i duhovno bogati događaj okuplja hiljade duša željnih utehe, isceljenja i tihe molitve.
ST/Vladimir Lukić
Vernici u manastiru Tumane
Ovaj čin, duboko ukorenjen u predanju i veri, prvi put su uveli ruski monasi još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva koje je Tumane učvrstilo kao jedno od najposećenijih mesta hodočašća u Srbiji. Od tada, prva nedelja po Spasovdanu postala je datum koji se upisuje u srca hiljada vernika.
Nakon liturgije, mošti Svetog Zosima biće pažljivo presvučene, a delovi starog odjejanija podeljeni prisutnima na blagoslov – kao tihi dar neba onima koji veruju u čudo. U nastavku dana, sveta litija će, u molitvenoj tišini i sabranosti, preneti mošti do isposnice gde će vernici celivati svetitelja i upućivati svoje tihe, ali goruće molitve.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
U okviru ovogodišnjeg sabranja, u nedelju, 1. juna, biće osvećen i novoizgrađeni gostinjski konak manastira Tumane, monumentalno zdanje građeno od 2021. do 2025. godine. Ovaj konak sa 90 mesta u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i petokrevetnim sobama, sa kupatilima i klimatizacijom, pružaće utočište dušama koje dolaze u potrazi za mirom i nadom. Poseban dragulj ovog prostora biće biblioteka sa 50.000 naslova, čije će prostorije biti domaćini naučnih, teoloških i kulturnih skupova.
Veru, nadu i ljubav, neki od pristiglih vernika podelili su i sa čitaocima portala religija.rs:
– Ovde sam došao sa suprugom. Oboje smo penzioneri i radni vek smo proveli u Beču. Došli smo zbog presvlačenja svetitelja i molitava za zdravlje. Tumane se menjaju nabolje, oseća se prisustvo Božje. U Austriji ovakvih mesta nema – kaže Miodrag iz Negotina (65).
ST/Vladimir Lukić
Miodrag iz Negotina
– Ovde sam sa suprugom i detetom, jer smo čuli za blagoslov ovog mesta. Osećaj je neopisiv – rekao je Miroslav (23) iz Skoplja.
– Dolazim sa ocem, on je slab, ali je želeo da dođe. Ovo mu mnogo znači. Molimo se za njegovo zdravlje – govori Nikola (39) iz Beograda.
ST/Vladimir Lukić
Nikola iz Beograda
– Slučajno sam ovde, prvi put. Obilazimo manastire, a Tumane su me očarale. Ne mogu da verujem da ovo mesto postoji – kaže Milica (33) iz Beograda.
Silvana (54) iz Gračanice kaže da je prvi put u Tumanima sa ćerkama:
– Bog nas je naveo da dođemo. Nažalost, ne možemo da ostanemo, ali odlazimo sa mirom i radošću u srcu – ističe Silvana iz Gračanice.
ST/Vladimir Lukić
Silvana iz Gračanice, sa svojim ćerkama
U manastiru Tumane vera ne poznaje granice ni vreme. Ona sabira, obnavlja i isceljuje. Dok se pripremaju mošti za presvlačenje, a konak za osvećenje, u dušama vernika već se dogodio najvažniji susret – susret sa svetim, sa sobom i sa Bogom.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
