Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Već od ranih jutarnjih sati, ispred manastira Tumane pružaju se kolone hodočasnika – sa krstovima oko vrata, svećama u rukama i molitvom na usnama. Vernici iz svih krajeva srpskih zemalja, ali i iz rasejanja, slivaju se ka ovoj svetinji, vođeni verom, nadom i dubokim poštovanjem prema svetitelju čudotvorcu.
Povod za okupljanje jedan je od najvažnijih dana u liturgijskom životu Tumana – presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog i litija sa njegovim moštima do isposnice, koja se svake godine održava prve nedelje posle Spasovdana. Ovaj svečani i duhovno bogati događaj okuplja hiljade duša željnih utehe, isceljenja i tihe molitve.
ST/Vladimir Lukić
Vernici u manastiru Tumane
Ovaj čin, duboko ukorenjen u predanju i veri, prvi put su uveli ruski monasi još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva koje je Tumane učvrstilo kao jedno od najposećenijih mesta hodočašća u Srbiji. Od tada, prva nedelja po Spasovdanu postala je datum koji se upisuje u srca hiljada vernika.
Nakon liturgije, mošti Svetog Zosima biće pažljivo presvučene, a delovi starog odjejanija podeljeni prisutnima na blagoslov – kao tihi dar neba onima koji veruju u čudo. U nastavku dana, sveta litija će, u molitvenoj tišini i sabranosti, preneti mošti do isposnice gde će vernici celivati svetitelja i upućivati svoje tihe, ali goruće molitve.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
U okviru ovogodišnjeg sabranja, u nedelju, 1. juna, biće osvećen i novoizgrađeni gostinjski konak manastira Tumane, monumentalno zdanje građeno od 2021. do 2025. godine. Ovaj konak sa 90 mesta u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i petokrevetnim sobama, sa kupatilima i klimatizacijom, pružaće utočište dušama koje dolaze u potrazi za mirom i nadom. Poseban dragulj ovog prostora biće biblioteka sa 50.000 naslova, čije će prostorije biti domaćini naučnih, teoloških i kulturnih skupova.
Veru, nadu i ljubav, neki od pristiglih vernika podelili su i sa čitaocima portala religija.rs:
– Ovde sam došao sa suprugom. Oboje smo penzioneri i radni vek smo proveli u Beču. Došli smo zbog presvlačenja svetitelja i molitava za zdravlje. Tumane se menjaju nabolje, oseća se prisustvo Božje. U Austriji ovakvih mesta nema – kaže Miodrag iz Negotina (65).
ST/Vladimir Lukić
Miodrag iz Negotina
– Ovde sam sa suprugom i detetom, jer smo čuli za blagoslov ovog mesta. Osećaj je neopisiv – rekao je Miroslav (23) iz Skoplja.
– Dolazim sa ocem, on je slab, ali je želeo da dođe. Ovo mu mnogo znači. Molimo se za njegovo zdravlje – govori Nikola (39) iz Beograda.
ST/Vladimir Lukić
Nikola iz Beograda
– Slučajno sam ovde, prvi put. Obilazimo manastire, a Tumane su me očarale. Ne mogu da verujem da ovo mesto postoji – kaže Milica (33) iz Beograda.
Silvana (54) iz Gračanice kaže da je prvi put u Tumanima sa ćerkama:
– Bog nas je naveo da dođemo. Nažalost, ne možemo da ostanemo, ali odlazimo sa mirom i radošću u srcu – ističe Silvana iz Gračanice.
ST/Vladimir Lukić
Silvana iz Gračanice, sa svojim ćerkama
U manastiru Tumane vera ne poznaje granice ni vreme. Ona sabira, obnavlja i isceljuje. Dok se pripremaju mošti za presvlačenje, a konak za osvećenje, u dušama vernika već se dogodio najvažniji susret – susret sa svetim, sa sobom i sa Bogom.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
