Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Već od ranih jutarnjih sati, ispred manastira Tumane pružaju se kolone hodočasnika – sa krstovima oko vrata, svećama u rukama i molitvom na usnama. Vernici iz svih krajeva srpskih zemalja, ali i iz rasejanja, slivaju se ka ovoj svetinji, vođeni verom, nadom i dubokim poštovanjem prema svetitelju čudotvorcu.
Povod za okupljanje jedan je od najvažnijih dana u liturgijskom životu Tumana – presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog i litija sa njegovim moštima do isposnice, koja se svake godine održava prve nedelje posle Spasovdana. Ovaj svečani i duhovno bogati događaj okuplja hiljade duša željnih utehe, isceljenja i tihe molitve.
ST/Vladimir Lukić
Vernici u manastiru Tumane
Ovaj čin, duboko ukorenjen u predanju i veri, prvi put su uveli ruski monasi još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva koje je Tumane učvrstilo kao jedno od najposećenijih mesta hodočašća u Srbiji. Od tada, prva nedelja po Spasovdanu postala je datum koji se upisuje u srca hiljada vernika.
Nakon liturgije, mošti Svetog Zosima biće pažljivo presvučene, a delovi starog odjejanija podeljeni prisutnima na blagoslov – kao tihi dar neba onima koji veruju u čudo. U nastavku dana, sveta litija će, u molitvenoj tišini i sabranosti, preneti mošti do isposnice gde će vernici celivati svetitelja i upućivati svoje tihe, ali goruće molitve.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
U okviru ovogodišnjeg sabranja, u nedelju, 1. juna, biće osvećen i novoizgrađeni gostinjski konak manastira Tumane, monumentalno zdanje građeno od 2021. do 2025. godine. Ovaj konak sa 90 mesta u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i petokrevetnim sobama, sa kupatilima i klimatizacijom, pružaće utočište dušama koje dolaze u potrazi za mirom i nadom. Poseban dragulj ovog prostora biće biblioteka sa 50.000 naslova, čije će prostorije biti domaćini naučnih, teoloških i kulturnih skupova.
Veru, nadu i ljubav, neki od pristiglih vernika podelili su i sa čitaocima portala religija.rs:
– Ovde sam došao sa suprugom. Oboje smo penzioneri i radni vek smo proveli u Beču. Došli smo zbog presvlačenja svetitelja i molitava za zdravlje. Tumane se menjaju nabolje, oseća se prisustvo Božje. U Austriji ovakvih mesta nema – kaže Miodrag iz Negotina (65).
ST/Vladimir Lukić
Miodrag iz Negotina
– Ovde sam sa suprugom i detetom, jer smo čuli za blagoslov ovog mesta. Osećaj je neopisiv – rekao je Miroslav (23) iz Skoplja.
– Dolazim sa ocem, on je slab, ali je želeo da dođe. Ovo mu mnogo znači. Molimo se za njegovo zdravlje – govori Nikola (39) iz Beograda.
ST/Vladimir Lukić
Nikola iz Beograda
– Slučajno sam ovde, prvi put. Obilazimo manastire, a Tumane su me očarale. Ne mogu da verujem da ovo mesto postoji – kaže Milica (33) iz Beograda.
Silvana (54) iz Gračanice kaže da je prvi put u Tumanima sa ćerkama:
– Bog nas je naveo da dođemo. Nažalost, ne možemo da ostanemo, ali odlazimo sa mirom i radošću u srcu – ističe Silvana iz Gračanice.
ST/Vladimir Lukić
Silvana iz Gračanice, sa svojim ćerkama
U manastiru Tumane vera ne poznaje granice ni vreme. Ona sabira, obnavlja i isceljuje. Dok se pripremaju mošti za presvlačenje, a konak za osvećenje, u dušama vernika već se dogodio najvažniji susret – susret sa svetim, sa sobom i sa Bogom.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
