Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Već od ranih jutarnjih sati, ispred manastira Tumane pružaju se kolone hodočasnika – sa krstovima oko vrata, svećama u rukama i molitvom na usnama. Vernici iz svih krajeva srpskih zemalja, ali i iz rasejanja, slivaju se ka ovoj svetinji, vođeni verom, nadom i dubokim poštovanjem prema svetitelju čudotvorcu.
Povod za okupljanje jedan je od najvažnijih dana u liturgijskom životu Tumana – presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog i litija sa njegovim moštima do isposnice, koja se svake godine održava prve nedelje posle Spasovdana. Ovaj svečani i duhovno bogati događaj okuplja hiljade duša željnih utehe, isceljenja i tihe molitve.
ST/Vladimir Lukić
Vernici u manastiru Tumane
Ovaj čin, duboko ukorenjen u predanju i veri, prvi put su uveli ruski monasi još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva koje je Tumane učvrstilo kao jedno od najposećenijih mesta hodočašća u Srbiji. Od tada, prva nedelja po Spasovdanu postala je datum koji se upisuje u srca hiljada vernika.
Nakon liturgije, mošti Svetog Zosima biće pažljivo presvučene, a delovi starog odjejanija podeljeni prisutnima na blagoslov – kao tihi dar neba onima koji veruju u čudo. U nastavku dana, sveta litija će, u molitvenoj tišini i sabranosti, preneti mošti do isposnice gde će vernici celivati svetitelja i upućivati svoje tihe, ali goruće molitve.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
U okviru ovogodišnjeg sabranja, u nedelju, 1. juna, biće osvećen i novoizgrađeni gostinjski konak manastira Tumane, monumentalno zdanje građeno od 2021. do 2025. godine. Ovaj konak sa 90 mesta u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i petokrevetnim sobama, sa kupatilima i klimatizacijom, pružaće utočište dušama koje dolaze u potrazi za mirom i nadom. Poseban dragulj ovog prostora biće biblioteka sa 50.000 naslova, čije će prostorije biti domaćini naučnih, teoloških i kulturnih skupova.
Veru, nadu i ljubav, neki od pristiglih vernika podelili su i sa čitaocima portala religija.rs:
– Ovde sam došao sa suprugom. Oboje smo penzioneri i radni vek smo proveli u Beču. Došli smo zbog presvlačenja svetitelja i molitava za zdravlje. Tumane se menjaju nabolje, oseća se prisustvo Božje. U Austriji ovakvih mesta nema – kaže Miodrag iz Negotina (65).
ST/Vladimir Lukić
Miodrag iz Negotina
– Ovde sam sa suprugom i detetom, jer smo čuli za blagoslov ovog mesta. Osećaj je neopisiv – rekao je Miroslav (23) iz Skoplja.
– Dolazim sa ocem, on je slab, ali je želeo da dođe. Ovo mu mnogo znači. Molimo se za njegovo zdravlje – govori Nikola (39) iz Beograda.
ST/Vladimir Lukić
Nikola iz Beograda
– Slučajno sam ovde, prvi put. Obilazimo manastire, a Tumane su me očarale. Ne mogu da verujem da ovo mesto postoji – kaže Milica (33) iz Beograda.
Silvana (54) iz Gračanice kaže da je prvi put u Tumanima sa ćerkama:
– Bog nas je naveo da dođemo. Nažalost, ne možemo da ostanemo, ali odlazimo sa mirom i radošću u srcu – ističe Silvana iz Gračanice.
ST/Vladimir Lukić
Silvana iz Gračanice, sa svojim ćerkama
U manastiru Tumane vera ne poznaje granice ni vreme. Ona sabira, obnavlja i isceljuje. Dok se pripremaju mošti za presvlačenje, a konak za osvećenje, u dušama vernika već se dogodio najvažniji susret – susret sa svetim, sa sobom i sa Bogom.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
