Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Na praznik Svetog Jovana Milostivog, Hilandar je započeo jedno od svojih najznačajnijih ekonomskih i duhovnih obnavljanja u poslednjim decenijama – setvu pšenice na manastirskom imanju Kalica, poznatom i kao Kalik. Ovaj čin, simbolično povezan sa plodnošću i blagoslovom, označava povratak manastira starim poljoprivrednim tradicijama, nakon što su vekovi prošli bez redovnog uzgajanja žitarica.
Hilandarsko bratstvo, posle velikog požara 2004. godine koji je oštetio mnoge manastirske zgrade, marljivo je radilo na obnovi kako duhovnih, tako i materijalnih dobara. Pored obnove crkvenih i pomoćnih objekata, poduhvati su obuhvatili i razvoj ekonomije: vinograd i vinarija na Savinom polju, zasade maslina sa novom uljarom, plastenike i povrtnjake, kao i brojne košnice. Upravo zahvaljujući znatno uvećanom bratstvu i posvećenosti ekonomskom životu manastira, stvoreni su uslovi za povratak staroj tradiciji – uzgoju pšenice.
Polje na kojem je ove godine posejana pšenica prostire se na 8 od ukupno 103 hektara manastirskog imanja koje zauzima 8.500 hektara na Svetoj gori. Nalazi se na pola puta između hilandarske arsane i granice, oko 300 metara od severoistočne obale poluostrva. Oko polja i danas su vidljivi ostaci crkve, dok se u neposrednoj blizini nalaze ruševine pirga koji su pripadali jednom od malih manastira oblasti Mileja, koje Domentijan pominje u vreme osnivanja Hilandara.
Setvu je otvorio iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, izgovorivši molitvu za blagosiljanje semena i početak setve. U duhu bratstva i međusobne pomoći svetogorskih manastira, u ovom poslu značajnu ulogu imalo je i bratstvo manastira Svetog Pantelejmona. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika brodovi nekoliko dana nisu mogli da plove, pa nova mehanizacija manastira nije mogla biti dopremljena. Tada je pomoć stigla iz ruske svetogorske obitelji, čija je bratija dopremila žitnu sejalicu i pomogla da setva bude uspešno obavljena.
Ovaj događaj predstavlja više od običnog poljoprivrednog poduhvata – on je svedočanstvo kontinuiteta hilandarskog života, spajanja duhovnog i materijalnog i trajne veze bratstva sa zemljom i tradicijom svetogorskih monaha. U planu je da se na imanju sade i druge žitarice, čime će manastir ponovo razvijati svoju samoodrživu ekonomiju i učvrstiti duh zajedništva unutar svetogorskog bratstva.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Među 41 uzorkom, hilandarski med je proglašen najboljim na Trećem međunarodnom ocenjivanju, potvrđujući vekovnu tradiciju monaškog pčelarstva.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
