Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Na praznik Svetog Jovana Milostivog, Hilandar je započeo jedno od svojih najznačajnijih ekonomskih i duhovnih obnavljanja u poslednjim decenijama – setvu pšenice na manastirskom imanju Kalica, poznatom i kao Kalik. Ovaj čin, simbolično povezan sa plodnošću i blagoslovom, označava povratak manastira starim poljoprivrednim tradicijama, nakon što su vekovi prošli bez redovnog uzgajanja žitarica.
Hilandarsko bratstvo, posle velikog požara 2004. godine koji je oštetio mnoge manastirske zgrade, marljivo je radilo na obnovi kako duhovnih, tako i materijalnih dobara. Pored obnove crkvenih i pomoćnih objekata, poduhvati su obuhvatili i razvoj ekonomije: vinograd i vinarija na Savinom polju, zasade maslina sa novom uljarom, plastenike i povrtnjake, kao i brojne košnice. Upravo zahvaljujući znatno uvećanom bratstvu i posvećenosti ekonomskom životu manastira, stvoreni su uslovi za povratak staroj tradiciji – uzgoju pšenice.
Polje na kojem je ove godine posejana pšenica prostire se na 8 od ukupno 103 hektara manastirskog imanja koje zauzima 8.500 hektara na Svetoj gori. Nalazi se na pola puta između hilandarske arsane i granice, oko 300 metara od severoistočne obale poluostrva. Oko polja i danas su vidljivi ostaci crkve, dok se u neposrednoj blizini nalaze ruševine pirga koji su pripadali jednom od malih manastira oblasti Mileja, koje Domentijan pominje u vreme osnivanja Hilandara.
Setvu je otvorio iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, izgovorivši molitvu za blagosiljanje semena i početak setve. U duhu bratstva i međusobne pomoći svetogorskih manastira, u ovom poslu značajnu ulogu imalo je i bratstvo manastira Svetog Pantelejmona. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika brodovi nekoliko dana nisu mogli da plove, pa nova mehanizacija manastira nije mogla biti dopremljena. Tada je pomoć stigla iz ruske svetogorske obitelji, čija je bratija dopremila žitnu sejalicu i pomogla da setva bude uspešno obavljena.
Ovaj događaj predstavlja više od običnog poljoprivrednog poduhvata – on je svedočanstvo kontinuiteta hilandarskog života, spajanja duhovnog i materijalnog i trajne veze bratstva sa zemljom i tradicijom svetogorskih monaha. U planu je da se na imanju sade i druge žitarice, čime će manastir ponovo razvijati svoju samoodrživu ekonomiju i učvrstiti duh zajedništva unutar svetogorskog bratstva.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Ministar je istakao i potrebu strateškog pristupa u edukaciji kadrova.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
