Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Slavni holivudski glumac, reditelj i producent Mel Gibson danas je napustio manastir Hilandar, gde je boravio od 27. juna, u jednoj od najdubljih i najtiših poseta koje je ovo sveto mesto zabeležilo poslednjih godina.
Mel Gibson pronašao mir na Hilandaru
Za razliku od glamura i buke Holivuda, gde svetla reflektora nikada ne prestaju da sijaju, Gibson je odlučio da nekoliko dana svog života provede u potpunoj tišini, molitvi i sabranju, okružen drevnim zidovima Hilandara i duhovnošću koja se na ovom mestu čuva više od osam vekova. U poverenju je monasima rekao reči koje odzvanjaju kao istinsko svedočanstvo njegovog puta:
– Ovde nema publike. Ovde su samo Bog i Njegova tišina. U Holivudu, naprotiv, postoji samo buka i gordost.
Slava Svetog kneza Lazara i duboki razgovori o Kosovskom zavetu
Kako je saopštilo bratstvo Hilandara:
„Proslavljeni glumac, reditelj i producent Mel Gibson boravio je u Svetom manastiru Hilandaru od 27. do 29. juna. Tokom posete prisustvovao je svenoćnom prazničnom bdenju i proslavi hilandarske ktitorske slave, praznika Svetog velikomučenika kneza Lazara – Vidovdan.“
Poseban utisak na Gibsona ostavila je priča o Vidovdanu, Kosovu i žrtvi srpskog naroda, o čemu mu je govorio iguman Metodije, ističući smisao Kosovskog zaveta i žrtve koju je srpski narod prineo zarad Carstva Nebeskog, u borbi za slobodu i odbranu hrišćanske vere. Za umetnika poput Gibsona, čija su dela prožeta temama žrtve, iskušenja i spasenja, ove priče bile su mnogo više od istorijskih podataka – bile su duboko duhovno nadahnuće.
„Stradanje Hristovo“ i nastavak „Vaskrsenje“
Njegova poseta nije bila bez veze sa delom života na kojem sada radi. Slavni reditelj, poznat po filmu „Stradanje Hristovo“, koji je promenio percepciju Hristove muke u svetskoj kinematografiji, u Hilandaru je tražio duhovno nadahnuće pred nastavak tog ostvarenja – film „Vaskrsenje“, čije snimanje planira da započne u septembru.
Bratstvo je o tome saopštilo:
„Mel Gibson je boravkom na Svetoj Gori i u Hilandaru takođe tragao za duhovnim nadahnućem uoči snimanja filma ‘Vaskrsenje’, koje će otpočeti u septembru. Njegovo čuveno filmsko ostvarenje ‘Stradanje Hristovo’, u kojem su prikazani događaji iz života Isusa Hrista koji su prethodili raspeću, imalo je velikog odjeka na čitav hrišćanski svet, a i van njega. Film ‘Vaskrsenje’ pratiće događaje koji su nastupili nakon što je Sin Božiji ustao iz mrtvih.”
„Holivud je antihrišćanski prostor“
U nedavnom intervjuu kod Džoa Rogana, Gibson je otvoreno govorio o izazovima koje doživljava kao verujući umetnik u industriji zabave:
– Holivud je antihrišćanski prostor. Sve što ima veze sa pravoslavljem ili tradicionalnim hrišćanskim pogledom sistematski se prezire. Hrišćanstvo je jedina religija koju je dozvoljeno javno ismevati. Ako govoriš o svojoj veri, izopštiće te. Ako govoriš o spiritualnim teorijama Nove ere ili vanhrišćanskim učenjima, dobićeš aplauz.
Ipak, uprkos svemu, Gibson nikada nije odustao od istine u koju veruje, niti od umetničke hrabrosti da tu istinu donese publici, bez obzira na cenu.
Tišina Hilandara jača od buke sveta
Njegov odlazak iz Hilandara danas, u miru i bez medijske pompe, svedoči da su najdublje istine tihe, skrivene od sveta, i da umetnost, kada se sjedini sa verom, prestaje da bude proizvod za publiku i postaje – svedočanstvo.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Proslavljeni holivudski glumac, reditelj i producent stigao je u srpsku carsku lavru na Svetoj gori, gde će dočekati jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Zašto je svetski poznati glumac odlučio da dođe upravo u centar pravoslavlja i šta je tu doživeo - za komentar smo upitali Miloša Stojkovića.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
