Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Slavni holivudski glumac, reditelj i producent Mel Gibson danas je napustio manastir Hilandar, gde je boravio od 27. juna, u jednoj od najdubljih i najtiših poseta koje je ovo sveto mesto zabeležilo poslednjih godina.
Mel Gibson pronašao mir na Hilandaru
Za razliku od glamura i buke Holivuda, gde svetla reflektora nikada ne prestaju da sijaju, Gibson je odlučio da nekoliko dana svog života provede u potpunoj tišini, molitvi i sabranju, okružen drevnim zidovima Hilandara i duhovnošću koja se na ovom mestu čuva više od osam vekova. U poverenju je monasima rekao reči koje odzvanjaju kao istinsko svedočanstvo njegovog puta:
– Ovde nema publike. Ovde su samo Bog i Njegova tišina. U Holivudu, naprotiv, postoji samo buka i gordost.
Slava Svetog kneza Lazara i duboki razgovori o Kosovskom zavetu
Kako je saopštilo bratstvo Hilandara:
„Proslavljeni glumac, reditelj i producent Mel Gibson boravio je u Svetom manastiru Hilandaru od 27. do 29. juna. Tokom posete prisustvovao je svenoćnom prazničnom bdenju i proslavi hilandarske ktitorske slave, praznika Svetog velikomučenika kneza Lazara – Vidovdan.“
Poseban utisak na Gibsona ostavila je priča o Vidovdanu, Kosovu i žrtvi srpskog naroda, o čemu mu je govorio iguman Metodije, ističući smisao Kosovskog zaveta i žrtve koju je srpski narod prineo zarad Carstva Nebeskog, u borbi za slobodu i odbranu hrišćanske vere. Za umetnika poput Gibsona, čija su dela prožeta temama žrtve, iskušenja i spasenja, ove priče bile su mnogo više od istorijskih podataka – bile su duboko duhovno nadahnuće.
„Stradanje Hristovo“ i nastavak „Vaskrsenje“
Njegova poseta nije bila bez veze sa delom života na kojem sada radi. Slavni reditelj, poznat po filmu „Stradanje Hristovo“, koji je promenio percepciju Hristove muke u svetskoj kinematografiji, u Hilandaru je tražio duhovno nadahnuće pred nastavak tog ostvarenja – film „Vaskrsenje“, čije snimanje planira da započne u septembru.
Bratstvo je o tome saopštilo:
„Mel Gibson je boravkom na Svetoj Gori i u Hilandaru takođe tragao za duhovnim nadahnućem uoči snimanja filma ‘Vaskrsenje’, koje će otpočeti u septembru. Njegovo čuveno filmsko ostvarenje ‘Stradanje Hristovo’, u kojem su prikazani događaji iz života Isusa Hrista koji su prethodili raspeću, imalo je velikog odjeka na čitav hrišćanski svet, a i van njega. Film ‘Vaskrsenje’ pratiće događaje koji su nastupili nakon što je Sin Božiji ustao iz mrtvih.”
„Holivud je antihrišćanski prostor“
U nedavnom intervjuu kod Džoa Rogana, Gibson je otvoreno govorio o izazovima koje doživljava kao verujući umetnik u industriji zabave:
– Holivud je antihrišćanski prostor. Sve što ima veze sa pravoslavljem ili tradicionalnim hrišćanskim pogledom sistematski se prezire. Hrišćanstvo je jedina religija koju je dozvoljeno javno ismevati. Ako govoriš o svojoj veri, izopštiće te. Ako govoriš o spiritualnim teorijama Nove ere ili vanhrišćanskim učenjima, dobićeš aplauz.
Ipak, uprkos svemu, Gibson nikada nije odustao od istine u koju veruje, niti od umetničke hrabrosti da tu istinu donese publici, bez obzira na cenu.
Tišina Hilandara jača od buke sveta
Njegov odlazak iz Hilandara danas, u miru i bez medijske pompe, svedoči da su najdublje istine tihe, skrivene od sveta, i da umetnost, kada se sjedini sa verom, prestaje da bude proizvod za publiku i postaje – svedočanstvo.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Proslavljeni holivudski glumac, reditelj i producent stigao je u srpsku carsku lavru na Svetoj gori, gde će dočekati jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
