Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Naš proslavljeni košarkaš i humanista Vlade Divac ovih dana se vratio korenima – ne na teren, već na tlo gde se vekovima rađa duhovna snaga srpskog naroda. Na Svetoj gori, u tihom okrilju manastira Hilandar, Divac je zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD (Preserve Hilandar Foundation USA) – učestvovao u poseti koja je imala duboko duhovni i nacionalni karakter.
Osnovana pod blagoslovom samog manastira Hilandar, ova fondacija deluje u Americi sa ciljem da očuva vezu srpskog rasеjanja sa svojim duhovnim izvorom i da predstavi svetu bogato duhovno i istorijsko nasleđe ove svetinje. Njeno postojanje svedoči da Hilandar nije samo manastir, već živi organizam srpske duše koji povezuje sve koji u srcu nose veru, jezik i sećanje.
Kako potvrđuje Zadužbina Svetog manastira Hilandar, u hilandarskom sinodiku, u drevnom ambijentu ispunjenom mirisom tamjana i molitve, gosti su imali priliku da razgovaraju sa arhimandritom Metodijem. – Posebno smo zadovoljni što smo mogli da predstavimo obnovu manastira, koja je pri kraju posle decenija truda, i nove poduhvate koji će doprineti očuvanju ovog duhovnog središta pravoslavlja – istaknuto je tokom sastanka. Posebna pažnja posvećena je radu fondacije u Sjedinjenim Američkim Državama, koja već godinama spaja ljude dobre volje oko misije očuvanja Hilandara za buduća pokolenja.
Vlade Divac, poznat ne samo po sportskim uspesima već i po svojoj dubokoj čovečnosti, u Hilandaru je, kako svedoče prisutni, proveo vreme u molitvi, tišini i razgovoru sa monasima. – Boravak ovde nosi snažnu simboliku – čovek koji je svojim trudom osvojio svet, vraća se u tišinu gde se ne osvajaju trofeji, već duša – navode svedoci posete.
Hilandar ostaje mesto gde se prepliću prošlost, sadašnjost i večnost. Poseta jedne sportske legende svedoči da je vera u Hrista i ljubav prema svetinji zajednički jezik svih Srba – bez obzira gde žive i čime se bave.
Ministar je istakao i potrebu strateškog pristupa u edukaciji kadrova.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
