KAKO SE VRŠI EGZORCIZAM U PRAVOSLAVLJU I ZAŠTO SAMO ODABRANI MOGU DA GA SPROVODE! Otac Ljubo o temi o kojoj naša crkva nerado priča

Egzorcizam je verski obred čiji je cilj da se, molitvom i prizivanjem Božje sile, osoba ili prostor oslobode od delovanja zlih duhova. Ovaj čin postoji u različitim religijskim tradicijama, ali se najčešće vezuje za hrišćanstvo, posebno za praksu Katoličke crkve, gde se sprovodi po strogo utvrđenim pravilima i uz odobrenje nadležnih crkvenih vlasti.

Tema egzorcizma oduvek je budila snažnu pažnju javnosti. Strah, misterija i nepoznato čine da ljudi sa posebnim interesovanjem slušaju svedočanstva o takvim slučajevima.

Dodatno, filmovi su značajno doprineli stvaranju slike o egzorcizmu kao dramatičnom i zastrašujućem događaju i način na koji mnogi doživljavaju ovu temu.

U pravoslavlju se o samom činu egzorcima malo priča, a kako on izgleda i kako Crkva gleda na njega,  je jednom verniku odgovorio otac Ljubo Milošević na sajtu Svetosavlje.

Evo šta je otac Ljubo na to rekao.

Shutterstock/eopleImages

 

- Ako pregledamo liturgičko bogoslovlje biće teško da nađemo konkretan čin "egzorcizma" kako se on danas većinom u zapadnom svetu pretstavlja i nama putem raznih medija otkriva. U pravoslavnom proširenom Trebniku može da se nađe "Posledovanie molebnoe o izbavlenii ot duhovъ nečistihъ", što u prevodu znači: čin ili ustav po kojem se vrši moleban za izbavljanje (ili oslobađanje) od nečistih duhova. Ovo je vrlo oprezno formulisano sa uvažavanjem ozbiljnosti sa kime se ima posla - istakao je na početku otac Ljubo.

On je potom naglasio da borba sa nečistim duhovima je jedno, a samo "derzostno" (samoubeđeno) isteravanje nečistih duhova iz stradajućih ljudi je nešto drugo, to je samo Bogočovek radio , i takva molitvena forma ne postoji u Pravosalvnoj crkvi nego samo u rimokatoličkoj.

- Kao što pomenusmo, naša Pravosalvna crkva prilazila je ka ovom izazovu vrlo ozbiljno i oprezno. Ne daje se svakom blagoslov da se bavi ovim poslom, nego samo određenim ljudima ozbiljnog molitvenog života. I za to postoji duboki razlog. Na žalopojke apostola zašto nisu mogli da izgone demone Gospod je jednostavno odgovorio: "Ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom" (Mt. 17, 21) . To je ostalo vrlo jasno i Crkvi, pa je ona tako uredila da se za takve stvari daje blagoslov samo sveštenoslužiteljima poznatog podvižničkog života.

Foto: Freepik

 

On je objasnio i zašto ne može sveštenoslužitelj slabijeg molitvenog života da se hvata u koštac i izaziva ove duhove zlobe i svakog drugog zla.

- Učeni smo: "Kako ko može ući u kuću jakog i pokućanstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakog?" (Mt. 12, 29; Mk. 3, 27). Po Svetim ocima "svezivanje jakog" je ukroćavanje demona. A kada čitamo žitija svetih, često će da sretimo kod ljudi svetog podvižničkog života, da su u momentima svojih moltvenih usavršavanja ili posta, bili ljuto kušani demonima. A to je zbog toga što su đavoli bili "provocirani" i mučeni. Svaki pravednik pred Bogom je do sveopšteg suda još i mučitelj demona.

Molitva i post su, kaže otac Ljubo, alat sa kojima se te nečiste sile svezuju, ukroćavaju, ponižavaju, i onda u takvom njihovom nemoćnom i poniznom stanju "čisti se kuća".

- U tom smislu Sveti prorok Isaija kaže da mi treba da "pripremimo oružija i štitove" (21, 5) , kao i Sveti apostol Pavle kada kaže: "Obucite se u sveoružije" (Ef. 6, 11) .
 

Naglašava da je u Pravoslavnoj crkvi svaki sveštenik "exorcista" ili "zaklinatelь" (onaj koji zaklinje) , ali samo u Svetoj tajni krštenja, gde direktno silom Duha Svetog, sveštenik isterava ničiste sile iz oglašenog, i tako ga priprema za pogruženje u "smrt i vaskrsenje", kao i za člana Crkve .

- Ali to "zaklinjanje" nečistih sila nije vezano za sam čin molitvoslovlja o kojem mi ovde govorimo, gde se traži lična duhovna sprema, to odevanje u oružija i štitove, da ne bude bolnog odgovora: "Isusa poznajem, i Pavla znam, ali ko ste vi" (DA. 19, 15) . U "Posljjedovaniju o izbavljanju od duhova nečistih" mi isto nalazimo šest egzorcističkih molitvi, ali po mom ruskom iskustvu znam da je Ruska Crkva posebnim blagoslovom birala svešetnike koju su imali za poslušanje da vrše "zaklinjanja" đavola, da on izađe iz ljudi koje je svojim nečistim prisustvom prouzrokovao njihovo strašno stradanje.

Shutterstock

 

Kaže da se to većinom praktikovalo po manastirima, jer su po nekom nepisanom pravilu stradalnici ove vrste obično tražili pomoć po njima, i danas još uvek to možemo vrlo često da vidimo.

- Lično znam da je u manastiru Sve Trojice u Džordanvilu postojao duhovnik koji je samo on imao blagoslov da vrši ovu tajnu molitvoslovlja, kao što i danas znam da samo određeni jeromonasi sa blagoslovom nastojatelja mogu da ispovedaju. Ako se ne varam i u Ostroškom manastiru postoje sveštenolica koja imaju poseban blagoslov da mogu da se bave "zaklinjanjem" nečistih sila. Pri svemu tome, u zavisnosti od slučaja, mora da postoji i posebna priprema duhovnika koji se obično traži u molitvenom tihovanju i pojačanim postom.

Naglašava da su demoni zveri bogoboračke i čovekoboračke, koje po Svetom Klimentu Rimskom "mrze čoveka", a po Svetom Kirilu Aleksandrijskom su "gonioci", koji znaju da pođu i u kontranapad.

- Jer kada demon napusti čoveka on luta kroz "bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazi ga", i u tom očaju on ide i trži pomoć od "sedam drugih duhova" zato što je "dom pometen i ukrašen", i on objavljuje ljutu borbu, jer kao što Evanđelje reče, van svoga zla u kojem on nalazi sebe, nema pokoja (Mt. 12, 43 – 45) . Ovo potvrđuje i Sveti Isaak Sirin rečima: "Kod našeg neprijatelja đavola postoji drevni običaj da sa umnožavanjem podviga on hitro razvija svoju raznoliku borbu, u saglasnosti sa bogatim izborom oružija koja on poseduje, i prema namerama lica on menja taktiku svog rata.

Zbog toga, ističe,  pravoslavno iskustvo u vezi isterivanja demona vrlo je odgovorno prema svom sveštenstvu, onom koje služi Crkvi po opštoj blagodati, a ne ličnim podvizima i čistotom života.

Ima tu razlike, jer jedno je biti pokriven tajnom sveštenstva, i opštom molitvom Zajednice goniti demone, a drugo je posedovati taj dar svojim ličnim zaslugama kao "drug Božiji", kako to lepo objašnjava Sveti Kirilo Aleksandrijski. Važno je da se napomene da ne bi smeo svako da se bavi "zaklinjanjem" demona i svih njegovih sila vražijih, nego samo provereni duhovnici sa velikim podvižničkim iskustvom. Postoji mogućnost da sveštenoslužitelj slabijeg molitvenog života sam postane žrtva demonskih zamki, njegovog kontranapada, zašta postoje svedočanstva da je i toga bivalo sa izuzetno ozbiljnim posledicama - zaključio je otac Ljubo.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara