Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
U pravoslavlju, Sveta tajna krštenja i miropomazanja predstavlja duhovno rođenje čoveka, ulazak u zajednicu Crkve i početak hoda ka Carstvu Božijem. Kroz ovu svetu tajnu, duša se čisti od greha, daruje blagodat Svetoga Duha i stiče neizbrisivi pečat dara Svetoga Duha. Ona je temelj duhovnog života, korak koji preobražava čovekovu prolaznu stvarnost u večnu perspektivu.
Ipak, čak ni svi koji su primili ovu svetu tajnu ne poznaju u potpunosti njenu dubinu i smisao. Mnogi su iznenađeni kada saznaju da služba krštenja počinje molitvama egzorcizma. Često se pitaju zašto su takve molitve neophodne, naročito u slučajevima kada se krštava novorođenče. "Da li to znači da i u detetu može biti đavo?" – ovo pitanje zbunjuje mnoge, ali odgovor je daleko od jednostavne površnosti.
pexels
Sveta tajna krštenja i miropomazanja
Episkop kostajnički Serafim, osvetljavajući ovu temu, objašnjava:
- Služba krštenja počinje molitvama egzorcizma, koja samo po naslovu, kao koncept, zvuči strašno. Kako malo dete? Kako, pa nije đavo u njemu. Nekad su ljudi mnogo uzbuđeni, pa i ne čuju te molitve koje se čitaju, iako se trudimo da budu uvek na jeziku koji svi razumeju.
Vladika Serafim dalje ističe važnost ovih molitvi kao duhovnog čišćenja sveta u kome živimo:
- Kad neko tamo iz neke fabrike ispusti neki dim, svima nam je ušao u pluća. Kad se prolije kiša, pada po svima, i po dobrim i zlima. Tako isto ovome svetu u kome živimo, prisutnost tih nekih zlih sila je tu negde, oko svih nas. Da bismo pročistili sve, imamo prvo te molitve u kojima se kaže: "Đavole, ti sad idi odavde, sa svojim uticajem, sa svojim smicalicama, ti možeš ići..."
Foto: SPC
Episkop kostajnički Serafim
Ove molitve, daleko od zastrašivanja, imaju duboko oslobodilački karakter. One nisu usmerene na dete, već na duhovnu atmosferu i sile koje mogu uticati na čovekovu dušu, simbolično najavljujući dolazak Svetog Duha.
U pravoslavlju, krštenje nije samo čin osvećenja već duhovna stvarnost u kojoj se ljudska duša preobražava i osvetljava Hristovom ljubavlju. Molitve egzorcizma nisu znak osude, već poziv na prosvetljenje, na oslobađanje od svih nečistota ovog sveta i pripremu za susret sa Bogom.
Kao što kiša pada po dobrima i zlima, tako i Crkva kroz svoje svete tajne poziva svakoga da se očisti i obnovi. Krštenje je početak tog puta, znak da je svaki čovek, bez obzira na godine, pozvan u večnu svetlost i život u Hristu.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
