U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Pod svodom hrama u dalekom južnoameričkom gradu, gde se srpska reč i pravoslavna vera čuvaju kao dragoceni zavet, ovogodišnji Vaskrs dobio je posebno, gotovo dirljivo značenje. U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Buenos Ajresu praznik nije bio samo liturgijsko slavlje već i trenutak rađanja novih života u veri.
Vaskrsenje Isusa Hrista radosno je proslavljeno na svetoj liturgiji koju su služili protojerej-stavrofor Stefan Jovanović i jeromonah David (Janketić), uz molitveno učešće jeromonaha Nektarija (Miloševića), otpravnika poslova ambasade Republike Srbije u Argentini, Dejana Blagojevića, i velikog broja vernih. Hram je bio ispunjen tihom, ali snažnom radošću koju donosi pričešće na dan kada se slavi pobeda života nad smrću.
Među vernicima toga dana nisu bili samo oni koji su odavno deo Crkve. Tu su bili i novi članovi, deset odraslih i troje dece, svi Argentinci, koji su prvi put pristupili Svetoj Tajni pričešća. Njihov put do tog trenutka započeo je dan ranije, na Veliku subotu, kada su kršteni u istom hramu, posle višemesečne pripreme kroz katihizis.
U tom činu nije bilo ničeg usputnog ni formalnog. Svako od njih ušao je u Crkvu svesno, sa željom da razume i prihvati veru koja je vekovima oblikovala identitet jednog naroda, ali koja, kako se još jednom pokazalo, nadilazi granice jezika i porekla.
Protojerej Stefan Jovanović tada je, nakon svetog krštenja, uputio reči koje su nadrasle sam trenutak:
„Ovaj dan je dan radosti za celu Crkvu, jer danas ima trinaest novih članova Tela Hristovog. Stoga se svi ostali članovi raduju ovom danu u kojem slavimo Hristovu pobedu nad adom, nad smrću. Hristos je zapovedio svojoj Crkvi da ide i uči sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt 28,19). Nije rekao da se krste samo Jevreji ili samo Grci, već svi narodi“.
Ove reči, izgovorene u Buenos Ajresu, dobile su svoje konkretno lice upravo u novokrštenima, ljudima koji su, vođeni ličnom potragom, pronašli svoje mesto u pravoslavnoj veri.
Posebnu dimenziju ovogodišnjoj proslavi dala je činjenica da je služena prva sveta Liturgija u hramu ukrašenom novim freskama, završenim u martu. Zidovi, oslikani ikonografijom koja pripoveda večne istine, postali su svedoci novog poglavlja u životu zajednice.
Tokom bogosluženja prenete su čestitke episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila, a zatim je pročitana i Vaskršnja poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, čime je ovaj udaljeni deo srpskog duhovnog prostora još jednom povezan sa maticom.
Posle liturgije praznična radost nastavila se za trpezom ljubavi u sali Sabornog hrama. Tom prilikom dodeljena su priznanja Marselu Pazu i kompaniji Friolim za dobročinstva prema Crkvi, ali je, kao i uvek, najvažnije bilo ono što se ne može uručiti niti izmeriti, zajedništvo.
Vernici su razmenjivali vaskršnja jaja, osmehe i zagrljaje, potvrđujući veru u Vaskrslog Hrista jednostavnim, ali sveobuhvatnim pozdravom: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
U susretu različitih jezika, kultura i životnih puteva, Vaskrs u Buenos Ajresu pokazao je ono što pravoslavlje u svojoj suštini jeste, otvoren prostor u kojem svako ko traži istinu može pronaći svoj dom.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Ova dvojica revnosnih hrišćana bili su kamenoresci i živeli su u Iliriji, gde su svojim životom i delima svedočili veru u Boga.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U manastiru Preobraženje Ovčarsko obavljen je svečani čin monaškog postriga u malu shimu, pred brojnim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
