U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Pod svodom hrama u dalekom južnoameričkom gradu, gde se srpska reč i pravoslavna vera čuvaju kao dragoceni zavet, ovogodišnji Vaskrs dobio je posebno, gotovo dirljivo značenje. U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Buenos Ajresu praznik nije bio samo liturgijsko slavlje već i trenutak rađanja novih života u veri.
Vaskrsenje Isusa Hrista radosno je proslavljeno na svetoj liturgiji koju su služili protojerej-stavrofor Stefan Jovanović i jeromonah David (Janketić), uz molitveno učešće jeromonaha Nektarija (Miloševića), otpravnika poslova ambasade Republike Srbije u Argentini, Dejana Blagojevića, i velikog broja vernih. Hram je bio ispunjen tihom, ali snažnom radošću koju donosi pričešće na dan kada se slavi pobeda života nad smrću.
Među vernicima toga dana nisu bili samo oni koji su odavno deo Crkve. Tu su bili i novi članovi, deset odraslih i troje dece, svi Argentinci, koji su prvi put pristupili Svetoj Tajni pričešća. Njihov put do tog trenutka započeo je dan ranije, na Veliku subotu, kada su kršteni u istom hramu, posle višemesečne pripreme kroz katihizis.
U tom činu nije bilo ničeg usputnog ni formalnog. Svako od njih ušao je u Crkvu svesno, sa željom da razume i prihvati veru koja je vekovima oblikovala identitet jednog naroda, ali koja, kako se još jednom pokazalo, nadilazi granice jezika i porekla.
Protojerej Stefan Jovanović tada je, nakon svetog krštenja, uputio reči koje su nadrasle sam trenutak:
„Ovaj dan je dan radosti za celu Crkvu, jer danas ima trinaest novih članova Tela Hristovog. Stoga se svi ostali članovi raduju ovom danu u kojem slavimo Hristovu pobedu nad adom, nad smrću. Hristos je zapovedio svojoj Crkvi da ide i uči sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt 28,19). Nije rekao da se krste samo Jevreji ili samo Grci, već svi narodi“.
Ove reči, izgovorene u Buenos Ajresu, dobile su svoje konkretno lice upravo u novokrštenima, ljudima koji su, vođeni ličnom potragom, pronašli svoje mesto u pravoslavnoj veri.
Posebnu dimenziju ovogodišnjoj proslavi dala je činjenica da je služena prva sveta Liturgija u hramu ukrašenom novim freskama, završenim u martu. Zidovi, oslikani ikonografijom koja pripoveda večne istine, postali su svedoci novog poglavlja u životu zajednice.
Tokom bogosluženja prenete su čestitke episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila, a zatim je pročitana i Vaskršnja poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, čime je ovaj udaljeni deo srpskog duhovnog prostora još jednom povezan sa maticom.
Posle liturgije praznična radost nastavila se za trpezom ljubavi u sali Sabornog hrama. Tom prilikom dodeljena su priznanja Marselu Pazu i kompaniji Friolim za dobročinstva prema Crkvi, ali je, kao i uvek, najvažnije bilo ono što se ne može uručiti niti izmeriti, zajedništvo.
Vernici su razmenjivali vaskršnja jaja, osmehe i zagrljaje, potvrđujući veru u Vaskrslog Hrista jednostavnim, ali sveobuhvatnim pozdravom: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
U susretu različitih jezika, kultura i životnih puteva, Vaskrs u Buenos Ajresu pokazao je ono što pravoslavlje u svojoj suštini jeste, otvoren prostor u kojem svako ko traži istinu može pronaći svoj dom.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Kroz molitvu, liturgiju, radionice i druženje više od dve stotine dece deo letnjeg raspusta provodi u duhu vere, ljubavi i zajedništva.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
