U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Pod svodom hrama u dalekom južnoameričkom gradu, gde se srpska reč i pravoslavna vera čuvaju kao dragoceni zavet, ovogodišnji Vaskrs dobio je posebno, gotovo dirljivo značenje. U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Buenos Ajresu praznik nije bio samo liturgijsko slavlje već i trenutak rađanja novih života u veri.
Vaskrsenje Isusa Hrista radosno je proslavljeno na svetoj liturgiji koju su služili protojerej-stavrofor Stefan Jovanović i jeromonah David (Janketić), uz molitveno učešće jeromonaha Nektarija (Miloševića), otpravnika poslova ambasade Republike Srbije u Argentini, Dejana Blagojevića, i velikog broja vernih. Hram je bio ispunjen tihom, ali snažnom radošću koju donosi pričešće na dan kada se slavi pobeda života nad smrću.
Među vernicima toga dana nisu bili samo oni koji su odavno deo Crkve. Tu su bili i novi članovi, deset odraslih i troje dece, svi Argentinci, koji su prvi put pristupili Svetoj Tajni pričešća. Njihov put do tog trenutka započeo je dan ranije, na Veliku subotu, kada su kršteni u istom hramu, posle višemesečne pripreme kroz katihizis.
U tom činu nije bilo ničeg usputnog ni formalnog. Svako od njih ušao je u Crkvu svesno, sa željom da razume i prihvati veru koja je vekovima oblikovala identitet jednog naroda, ali koja, kako se još jednom pokazalo, nadilazi granice jezika i porekla.
Protojerej Stefan Jovanović tada je, nakon svetog krštenja, uputio reči koje su nadrasle sam trenutak:
„Ovaj dan je dan radosti za celu Crkvu, jer danas ima trinaest novih članova Tela Hristovog. Stoga se svi ostali članovi raduju ovom danu u kojem slavimo Hristovu pobedu nad adom, nad smrću. Hristos je zapovedio svojoj Crkvi da ide i uči sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt 28,19). Nije rekao da se krste samo Jevreji ili samo Grci, već svi narodi“.
Ove reči, izgovorene u Buenos Ajresu, dobile su svoje konkretno lice upravo u novokrštenima, ljudima koji su, vođeni ličnom potragom, pronašli svoje mesto u pravoslavnoj veri.
Posebnu dimenziju ovogodišnjoj proslavi dala je činjenica da je služena prva sveta Liturgija u hramu ukrašenom novim freskama, završenim u martu. Zidovi, oslikani ikonografijom koja pripoveda večne istine, postali su svedoci novog poglavlja u životu zajednice.
Tokom bogosluženja prenete su čestitke episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila, a zatim je pročitana i Vaskršnja poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, čime je ovaj udaljeni deo srpskog duhovnog prostora još jednom povezan sa maticom.
Posle liturgije praznična radost nastavila se za trpezom ljubavi u sali Sabornog hrama. Tom prilikom dodeljena su priznanja Marselu Pazu i kompaniji Friolim za dobročinstva prema Crkvi, ali je, kao i uvek, najvažnije bilo ono što se ne može uručiti niti izmeriti, zajedništvo.
Vernici su razmenjivali vaskršnja jaja, osmehe i zagrljaje, potvrđujući veru u Vaskrslog Hrista jednostavnim, ali sveobuhvatnim pozdravom: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“
U susretu različitih jezika, kultura i životnih puteva, Vaskrs u Buenos Ajresu pokazao je ono što pravoslavlje u svojoj suštini jeste, otvoren prostor u kojem svako ko traži istinu može pronaći svoj dom.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Isus je umirao tokom šest sati, nakon najstrašnijih i najužasnijih muka koje su ikada izmišljene.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Parohijani u Bozemanu primili su Svetu tajnu krštenja, dok je još petnaestoro započelo pripremu za ulazak u Pravoslavnu crkvu.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
