Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
U životu svake porodice postoje trenuci koji se pamte zauvek, a među njima posebno mesto zauzima krštenje deteta.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
U Svetoj tajni krštenja dete ne prima samo ime i formalno pripadanje Crkvi, već zadobija neizrecivi dar -blagodat Božju.
Prema učenju Crkve, krštenjem se briše praroditeljski greh i čovek postaje novo stvorenje, osvećeno i spremno da raste u veri.
Krštenje nije samo simboličan obred, već početak duhovnog života. Dete kroz ovaj sveti čin dobija zaštitu Božiju, ali i snagu za budući duhovni razvoj. Ono postaje deo zajednice vernih i stupa na put koji vodi ka večnosti.
Uloga porodice u tom trenutku je od izuzetnog značaja, jer svojim primerom i verom nastavlja da gradi temelje koji su krštenjem postavljeni.
Crkva jasno naglašava da krštenje ne treba odlagati. Naprotiv, preporuka je da se dete krsti što ranije, kako bi što pre primilo blagodat i započelo svoj duhovni put.
Ne čekaju se posebne prilike, materijalni uslovi ili veliki skupovi, jer suština ovog čina nije u spoljašnjem, već u unutrašnjem, u susretu čoveka sa Bogom.
Kada je reč o pripremi deteta za krštenje, u pravoslavnoj tradiciji ističe se da posebna priprema samog deteta nije potrebna.
- Za krštenje dece nije potrebna posebna priprema samog deteta, jer se deca krštavaju po veri kuma, koji u Svetoj tajni krštenja postaje duhovni roditelj kumčeta, jer ga duhovno rađa za Boga i večnost - naglašeno je na sajtu Sabornog hrana u Kragujevcu.
Kum preuzima odgovornost da dete uvede u veru, da ga poučava i bude mu oslonac na duhovnom putu, jer ga, kako se kaže, rađa za Boga i večnost.
Kum nije samo svedok obreda, već duhovni roditelj deteta. Parohijani u Bozemanu primili su Svetu tajnu krštenja, dok je još petnaestoro započelo pripremu za ulazak u Pravoslavnu crkvu. Jedan mladić je pred svetogorskim starcem napisao nadimak umesto punog krštenog imena, a odgovor koji je dobio otkrio je duboku poruku pravoslavne vere o tome kako se čovek upisuje i prepoznaje pred Bogom. U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Shutterstock/sweet marshmallow
Duhovna riznica
16:01 | 21.02.2026
OVI LJUDI NIKAD NE BI SMELI DA VAM KRSTE DETE! Patrijarh Pavle kaže da takvi ne razmišljaju ni o sopstvenoj deci
Duhovna riznica
15:09 | 20.02.2026
10 AMERIKANACA U ISTOM DANU PRIMILO PRAVOSLAVLJE: Krštenje i slavlje u Crkvi Svetog Antonija Velikog na zapadu Amerike
Duhovna riznica
21:26 | 01.03.2026
NE DAJTE DA VAS OSLOVLJAVAJU NADIMCIMA – OPASNO JE SKRAĆIVATI IMENA KOJA STE DOBILI NA KRŠTENJU: Upozorenje starca Pajsija koje će iznenaditi mnoge
Aktuelno iz SPC
11:04 | 10.03.2026
VLADIKA JOVAN KRSTIO HRISTINU U JASENOVCU: Sabranje koje je mesto stradanja pretvorilo u svedočanstvo novog duhovnog života (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Otac Saša je u nekoliko rečenica, kratko i precizno objasnio koji je to najbolji period za krštenje deteta, navodeći prednosti toga.
Svetu tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
