Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Poslednjih nekoliko dana dogodio se sudar koji bi, da je drugačije upakovan, mogao delovati kao istorijska rekonstrukcija: papa Lav XIV, još donedavno gotovo nepoznat široj javnosti, ušao je u otvoren verbalni okršaj sa Donaldom Trampom, političarem čija moć i dalje oblikuje globalne tokove. Ton i sadržaj tog sukoba više prizivaju slike nadmetanja između srednjovekovnih papa i careva nego savremeni odnos Vatikana i Bele kuće, kakav je, recimo, obeležio završnicu Hladnog rata.
- Mi nismo političari, ne posmatramo spoljnu politiku iz ugla iz kog je on možda vidi - rekao je sedamdesetogodišnji papa, rođen u Čikagu, aludirajući na Trampovu izjavu od svega nekoliko sati ranije, u kojoj ga je američki predsednik pozvao da prestane da ugađa radikalnoj levici i da se usredsredi na to da bude veliki papa, a ne političar, piše portal rt.rs.
Ipak, pokušavajući da mobiliše američku javnost protiv, kako ga naziva, nepravednog rata protiv Irana, Lav XIV je odlučno zakoračio u politički prostor sopstvene zemlje, primećuje "Fajnenšel tajms". Taj potez dobija dodatnu težinu u trenutku kada su otvoreni glasovi protivljenja Donaldu Trampu retki, i u SAD i van njih. Upravo zato, istupanje prvog pape rođenog u Americi može proizvesti posledice koje prevazilaze simboliku, kako za njega lično, tako i za predsednika.
- Tramp ne razume da se suočio sa teološkom tradicijom starom više od 1.500 godina, sa razrađenim moralnim učenjem o ratu i nasilju. Ulaziti u sukob s papom možda nije najpromišljeniji potez - ocenjuje Robert Džons, osnivač Instituta za istraživanje javnih religija.
Za razliku od većine svetskih lidera, papa nema razloga da zazire od ekonomskih ili vojnih instrumenata američke moći, koji su, ne tako davno, korišćeni i kao sredstvo pritiska na saveznike unutar NATO-a. Upravo u toj neravnoteži moći krije se i specifičnost ovog sukoba.
- Tramp je navikao na lidere koji izbegavaju konfrontaciju, često iz straha od posledica. Ali protiv Vatikana ne može da upotrebi uobičajene mehanizme pritiska, poput carina i napuštanja bezbednosnih obaveza - kaže Tomas Rajt iz Instituta Brukings.
Predsednikova kritika naišla je na otpor čak i među njegovim političkim partnerima. Italijanska premijerka Đorđa Meloni ocenila je napad na papu kao "neprihvatljiv", signalizujući da linija razdvajanja ne prati striktno političke tabore.
Unutar Sjedinjenih Američki Država, popularnost pape lava trenutno nadmašuje Trampovu. Prema anketi "En-Bi-Si njuza" iz prošlog meseca, papa ima pozitivan rejting od 34 poena, dok je predsednikov rezultat značajno niži. Ti brojevi, međutim, samo su površinski odraz dubljeg razilaženja.
U Vatikanu se naglašava da papina zabrinutost nije usmerena isključivo na jednu administraciju, već na širi ideološki raskol između Vašingtona i Crkve, naročito kada je reč o pitanju legitimnosti nasilja i oblikovanju globalnog poretka.
- Lav ne napada predsednika. Ono čemu svedočimo jeste vidljiv izraz dubljeg sudara, sukoba dva sistema koja ne mogu da funkcionišu zajedno - objašnjava otac Antonio Spadaro.
Posebnu nelagodu u Vatikanu izaziva, kako Spadaro ističe, politički diskurs u kojem se religija koristi kao legitimizacija sile.
- Bog se priziva da blagoslovi moćne - kaže on, upozoravajući na opasnost takvog pristupa.
Papa se već ranije svrstao među kritičare imigracione politike Trampove administracije. Njegova poruka bila je direktna:
- Neko ko tvrdi da je protiv abortusa, a istovremeno opravdava nehumano postupanje prema migrantima u SAD, teško može govoriti o doslednoj borbi za život.
Tokom ove sedmice retorički sukob dodatno je zaoštren. Tramp je poručio da ne vidi razlog za izvinjenje, naglasivši da je papa „prvi izašao u javnost“ i da on "samo odgovara".
Sumnje u mogući politički uticaj pape u američkom društvu imaju duboke istorijske korene. Još od osnivanja države, deo protestantske javnosti strahovao je od mešanja Rima u unutrašnje poslove SAD. Koliko je to pitanje bilo osetljivo, pokazuje i činjenica da je Džon F. Kenedi, tokom posete Vatikanu 1963. godine, odbio da klekne i poljubi papski prsten, gest kojim je želeo da potvrdi svoju političku nezavisnost.
Dugo je taj strah bio više simboličan nego stvaran. Danas, međutim, situacija deluje drugačije. Prošle nedelje papa je uputio otvoren poziv američkim građanima da kontaktiraju svoje predstavnike u Kongresu i usprotive se vojnoj politici prema Iranu, potez bez presedana u novijoj istoriji.
- Kada papa pozove građane na političko delovanje, poruka je jasna: ova vlast ne zastupa interese naroda. Jedan od temelja prihvatanja katolika u američkom političkom sistemu bio je upravo dogovor da se Vatikan neće direktno mešati u demokratiju. Ovim potezom ta granica je pređena - smatra Masimo Fađoli, profesor teologije i verske istorije u Dablinu.
Prema tumačenju vatikanskih zvaničnika, Lav XIV sebe vidi kao čuvara međunarodnog poretka zasnovanog na saradnji i pravilima, kakav su Sjedinjene Države promovisale nakon Drugog svetskog rata. Taj pogled uklapa se u savremeno razumevanje katoličanstva kao univerzalne, humane i saosećajne vere, koja nastoji da zaštiti slabije i podstakne miran suživot različitih religija.
“NE PLAŠIM SE TRAMPA!”: Papa Lav odgovorio na napade američkog predsednika
Nasuprot tome, Trampova politička vizija često nagoveštava svet podeljen na sfere uticaja velikih sila. U takvom okviru, religijska retorika sve češće se koristi kao podrška političkim i vojnim ciljevima, što dodatno produbljuje jaz između dva pristupa.
- Ovo nije samo politički spor. To je sukob različitih shvatanja hrišćanstva. Papa Lav predstavlja otpor militarizaciji vere - zaključuje Fađoli.
Ulog je, pritom, konkretan i merljiv: oko 53 miliona katolika u SAD, što čini približno petinu stanovništva. U godini izbora na sredini mandata, kada Republikanska stranka nastoji da zadrži kontrolu nad oba doma Kongresa, ovakav sukob može imati i direktne političke posledice, posebno u trenutku kada većina Amerikanaca ne podržava aktuelnu politiku prema Bliskom istoku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate. Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca. AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana. Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Joshua Sukoff / Alamy / Profimedia
Od tabu teme do otvorenog poziva biračima
Papin otpor militalizaciji vere
Katoličanstvo
10:52 | 01.04.2026
PAPA LAV POSLAO VAŽNU PORUKU SVETU PRED KATOLIČKI USKRS: Posebno pomenuo Donalda Trampa
Katoličanstvo
15:00 | 13.04.2026
“ZAUSTAVITE SE I BIRAJTE MIR!” Papa uputio snažan apel, a Tramp uzvratio: “DA JA NISAM U BELOJ KUĆI, LAV NE BI BIO U VATIKANU”
Katoličanstvo
23:14 | 13.04.2026
SUKOB TRAMPA SA VATIKANOM SE NASTAVLJA: Sablaznio javnost zbog fotografije na kojoj je prikazan kao Isus koji isceljuje vojnika
Katoličanstvo
12:58 | 16.04.2026
TRAMPOV NAPAD NA PAPU OTVORIO STARE RANE: Burna istorija sukoba između Vašingtona i Vatikana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
