U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Iako su kroz istoriju zabeležena brojna svedočanstva o bolesnim ljudima koji su, kada je i medicina od njih digla ruke, isceljeni Božjom milošću, ostaje i ono bolno pitanje koje muči mnoge vernike - zašto neki, uprkos veri, molitvi i trudu da žive po Božjim zapovestima, ne dobiju isceljenje koje toliko žele?
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje. Međutim, čovekova priroda teško prihvata bolest, nemoć i dugotrajno stradanje, naročito kada vidi da su neki ljudi na čudesan način ozdravili posle molitve pred ikonama, moštima svetitelja ili nakon iskrenog pokajanja.
Pastor i teolog Sam Storms pokušao je da objasni zbog čega se isceljenje nekada dogodi, a nekada izostane, navodeći sedam mogućih razloga koji, kako ističe, ne treba da budu povod za očajanje, već za dublje razumevanje vere i odnosa čoveka sa Bogom.
Nedostatak vere
U Svetom pismu mnogo puta se naglašava da je upravo vera bila povezana sa isceljenjem. Hristos je često govorio bolesnima da ih je njihova vera spasla i podigla.
H_Ko/Shutterstock
Isceljenje je povezano sa dubokom verom
Ipak, Storms upozorava da odsustvo isceljenja ne znači automatski da čovek nema dovoljno vere, već da je vera važan deo duhovnog puta i poverenja u Boga.
Neispoveđen greh ili odsustvo pokajanja
Apostol Jakov govori o potrebi da ljudi ispovedaju grehe i mole se jedni za druge. U crkvenom životu ispovest i pokajanje oduvek su smatrani putem duhovnog očišćenja, ali i unutrašnjeg mira koji čoveka približava Božjoj blagodati.
Ne prestajte da se molite
Na kraju, Storms poručuje da čovek nikada ne bi trebalo da prestane da se moli. Dokle god ima nade i života, molitva ostaje veza sa Bogom.
Čak i kada odgovor ne dođe onako kako čovek očekuje, vera u Božju milost i blagodat ostaje oslonac kroz svaku slabost i iskušenje.
- Prvo, ne prestajte da se molite! Nekim ljudima je ovo teško da prihvate. Često me pitaju zašto je Pavle tražio od Boga da ga izbavi od nečega što je bila Božja volja za njega? Odgovor na to pitanje je da Pavle nije tačno znao šta je Božja volja u tom slučaju dok Bog nije blagovoleo da mu je otkrije. Slično tome, ni vi ni ja ne znamo tačno šta je Božja volja u vezi sa bilo kojom bolešću koja nas pogađa.
- Ako, poput Pavla, možete da razaznate, bilo kroz proročko otkrovenje ili neki drugi legitiman biblijski način, da Bog ne namerava da vas isceli, onda možete prestati da se molite za isceljenje. Do tada, osim u slučaju smrti, ne smete prestati da se molite.
- Ovo ne znači da svaki put kada osoba nije isceljena to je zato što nije ispovedila svoj greh i pokajala se. Međutim, u nekim slučajevima (ne nužno svima) to je nesumnjivo slučaj - kaže Storms.
Nedostatak istinske želje za ozdravljenjem
Neki ljudi, posle dugih godina bolesti, toliko se poistovete sa svojim stradanjem da im ono postane deo identiteta. Zato i Hristos pita uzetog čoveka: "Hoćeš li zdrav da budeš?" ((Jovan 5:6), pokazujući da isceljenje zahteva i unutrašnju spremnost na promenu života.
Površna molitva
AI/Gemini
Molitva za isceljenje mora biti iskrena i stalna
Storms zatim govori o nedovoljnoj i malodušnoj molitvi. Mnogi se pomole jednom ili dva puta, a zatim, razočarani što odgovor nije stigao odmah, odustanu. U hrišćanstvu se, međutim, često naglašava istrajnost u molitvi, postu i trpljenju, jer se duhovna borba ne završava brzo niti lako.
- Takođe moramo razmotriti princip koji se nalazi u Jakovu 4:2: "Nemate jer ne tražite." Jednostavna činjenica je da neki nisu isceljeni jer ne tražite. Možda su se pomolili jednom ili dvaput, a zatim dozvolili da obeshrabrenje savlada i parališe njihove molbe. Molitva za isceljenje često mora biti dugotrajna, uporna, stalna i kombinovana sa postom.
Demonski uticaji
Iako ne znači da je svaka bolest posledica demonskog delovanja, u Jevanđelju postoje primeri ljudi koje je Gospod oslobodio ne samo telesne nego i duhovne vezanosti. Crkva zato vekovima govori o važnosti molitve, svetih tajni i duhovnog života kao zaštite čoveka.
Shutterstock AI/Shutterstock
Demoni, Ilustracija
- Zanimljivo je primetiti da je u Pavlovom slučaju Bog koristio "anđela Satane" da mu da "trn u telo". Zatim je tu bio slučaj žene o kojoj čitamo u Luki 13: "I gle, žena koja je imala duha bolesti osamnaest godina, i bila je pogrbljena i nije mogla da se podigne" (Luka 13:11). Isus je rekao da je ova žena bila vezana od strane Satane" (Luka 13:16, takođe Dela apostolska 10:38) - ističe Storms.
Božja promisao
Čovek ne može uvek razumeti zbog čega Bog dopušta bolest ili stradanje. Nekada odgovor ostaje skriven, a upravo ta nedokučivost Božje volje predstavlja jedan od najvećih izazova vere. Vernik tada uči da ne živi samo od onoga što vidi i razume, već i od poverenja u Boga.
- Bog ima mnogo razloga za to i nije obavezan da nam ih otkrije. Razlozi mogu biti različiti, bilo da je to da se disciplinuje pobunjenička crkva koja je zalutala ili da se stvori veća čežnja za njegovom moći ili da nas odvikne od prevelikog oslanjanja na fizičku udobnost i praktičnost ili iz bilo kog drugog razloga, ima ih još mnogo. Ako vas sve ovo zbunjuje, upravo zato takve stvari nazivamo misterijom!
Dobijanje nečeg važnijeg
Sedmi razlog jeste mogućnost da kroz bolest čovek dobije nešto duhovno važnije od telesnog zdravlja. Mnogi svetitelji govorili su da su kroz stradanje stekli smirenje, dublju molitvu i bliži odnos sa Hristom. Zato se često ponavlja da bolest može postati put očišćenja i duhovnog sazrevanja.
- Često Bog želi da u nama stvori nove dimenzije duhovnog rasta i moralnog razvoja i znanja, i to mu je važnije od našeg fizičkog zdravlja. U svojoj mudrosti, Bog je odlučio da ova iskustva možemo doživeti samo usred narušenog fizičkog zdravlja. Drugim rečima, isceljenje bolesnih je dobra stvar (i ne bi trebalo da prestanemo da se molimo za to), ali često nas čeka nešto mnogo bolje što možemo steći samo kroz fizičke slabosti - objašnjava on.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Ruski monah iz Pskovsko-pečerske pustinje nas podstiče da preispitamo naš odnos prema telu, lekarima i veri, i otvara temu o kojoj se retko govori javno — da li se isceljenje uopšte uvek meri nestankom bola.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
