Printskrin/SchutterstockDevojčicu je bila na samrti kad kojoj je otac stavio krst na jastuk
Iako su neki pokušali da pripišu čudo Svetom Đorđu, kome se i muslimani mole, hodža je bio uveren da je snaga krsta izlečila njegovu ćerku.
Poznati egipatski hodža, čije ime iz sigurnosnih razloga nije otkriveno, postao je hrišćanin nakon čudesnog isceljenja svoje male ćerke od neizlečive bolesti. On je, kako tvrdi, doživeo čudo koje ga je potpuno promenilo.
Naime, hodžina ćerka bila je teško bolesna, a lekari su dali veoma sumornu prognozu, govoreći da je jedina opcija kući čekati neizbežnu smrt. Hodža je obišao brojne bolnice i stručnjake u Egiptu i inostranstvu, ali svi su se složili da lečenje neće imati efekta. Očajan, svakodnevno se molio Alahu za pomoć.
Jednog dana, njegov prijatelj mu je savetovao da stavi krst na jastuk njegove bolesne ćerke. Iako je u početku bio protiv toga, hodža je odlučio da proba i, u tišini, postavio krst pored nje. Nekoliko dana kasnije, ćerka je pala u komu, a porodica je već bila spremna na najgore.
Profimedia
Hodža veruje da mu je krst izlečio ćerkicu
Međutim, jedne noći, dok je tužno držao ruku svoje ćerke, hodža je primetio zaslepljujuću svetlost koja je izlazila iz krsta. Ubrzo je, za njegovu veliku radost, ćerka otvorila oči i progovorila, tražeći hranu. Svi u kući su bili zapanjeni, a vest o čudu brzo se proširila.
Iako su neki pokušali da pripišu čudo Svetom Đorđu, kome se i muslimani mole, hodža je bio uveren da je snaga krsta izlečila njegovu ćerku. Lekari su bili šokirani njenim iznenadnim oporavkom, koji nije mogao da bude objašnjen.
schoterstock
Devojčicu je bila na samrti kad kojoj je otac stavio krst na jastuk
Nekoliko dana nakon ovog čuda, bivši hodža je odlučio da pređe u hrišćanstvo, uprkos otporu svoje žene koja se bojala za sigurnost njihove porodice. Odluka je bila konačna, a hodža je zajedno sa porodicom napustio Egipat i preselio se u drugu zemlju. Danas, bivši hodža studira pravoslavnu teologiju, a njegova priča o obraćenju i čudesnom izlečenju nastavlja da izaziva pažnju u široj zajednici.
Inače, događaj se zbio 2020. godine, a priču sa sajta logoslovo.ru preneta je i na sajt manastira Klisine.
Sveti Teofan podseća da je tajna odnosa među osobama Trojice upravo u ovoj tajni Bogojavljenja postala jasna. Bog Otac govori sa neba, Bog Sin je prisutan kroz svoje krštenje, a Bog Duh Sveti silazi na Njega. Ovaj trenutak je takođe potvrda da je spasenje moguće jedino kroz Gospoda Isusa Hrista, uz blagodat Svetog Duha i po volji Boga Oca.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
