Printskrin/SchutterstockDevojčicu je bila na samrti kad kojoj je otac stavio krst na jastuk
Iako su neki pokušali da pripišu čudo Svetom Đorđu, kome se i muslimani mole, hodža je bio uveren da je snaga krsta izlečila njegovu ćerku.
Poznati egipatski hodža, čije ime iz sigurnosnih razloga nije otkriveno, postao je hrišćanin nakon čudesnog isceljenja svoje male ćerke od neizlečive bolesti. On je, kako tvrdi, doživeo čudo koje ga je potpuno promenilo.
Naime, hodžina ćerka bila je teško bolesna, a lekari su dali veoma sumornu prognozu, govoreći da je jedina opcija kući čekati neizbežnu smrt. Hodža je obišao brojne bolnice i stručnjake u Egiptu i inostranstvu, ali svi su se složili da lečenje neće imati efekta. Očajan, svakodnevno se molio Alahu za pomoć.
Jednog dana, njegov prijatelj mu je savetovao da stavi krst na jastuk njegove bolesne ćerke. Iako je u početku bio protiv toga, hodža je odlučio da proba i, u tišini, postavio krst pored nje. Nekoliko dana kasnije, ćerka je pala u komu, a porodica je već bila spremna na najgore.
Profimedia
Hodža veruje da mu je krst izlečio ćerkicu
Međutim, jedne noći, dok je tužno držao ruku svoje ćerke, hodža je primetio zaslepljujuću svetlost koja je izlazila iz krsta. Ubrzo je, za njegovu veliku radost, ćerka otvorila oči i progovorila, tražeći hranu. Svi u kući su bili zapanjeni, a vest o čudu brzo se proširila.
Iako su neki pokušali da pripišu čudo Svetom Đorđu, kome se i muslimani mole, hodža je bio uveren da je snaga krsta izlečila njegovu ćerku. Lekari su bili šokirani njenim iznenadnim oporavkom, koji nije mogao da bude objašnjen.
schoterstock
Devojčicu je bila na samrti kad kojoj je otac stavio krst na jastuk
Nekoliko dana nakon ovog čuda, bivši hodža je odlučio da pređe u hrišćanstvo, uprkos otporu svoje žene koja se bojala za sigurnost njihove porodice. Odluka je bila konačna, a hodža je zajedno sa porodicom napustio Egipat i preselio se u drugu zemlju. Danas, bivši hodža studira pravoslavnu teologiju, a njegova priča o obraćenju i čudesnom izlečenju nastavlja da izaziva pažnju u široj zajednici.
Inače, događaj se zbio 2020. godine, a priču sa sajta logoslovo.ru preneta je i na sajt manastira Klisine.
Sveti Teofan podseća da je tajna odnosa među osobama Trojice upravo u ovoj tajni Bogojavljenja postala jasna. Bog Otac govori sa neba, Bog Sin je prisutan kroz svoje krštenje, a Bog Duh Sveti silazi na Njega. Ovaj trenutak je takođe potvrda da je spasenje moguće jedino kroz Gospoda Isusa Hrista, uz blagodat Svetog Duha i po volji Boga Oca.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
