Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
U savremenom društvu, u kojem su nauka i medicina dostigle visoke standarde, i dalje postoji raskorak između tradicionalnih narodnih verovanja i pravoslavne vere. Ovaj problem naročito je izražen unutar porodica, gde različite generacije često imaju suprotstavljene stavove.
Jedna vernica obratila se svešteniku sa pitanjem kako da se nosi sa verovanjima svoje svekrve, koja praktikuje narodne isceliteljske metode, predznake i rituale poput „izlivanja strave“ voskom. Kao veterinar, ona se oslanja na nauku i medicinu, ali joj je teško da pronađe zajednički jezik sa svekrvom, koja je takođe verujuća žena.
Protojerej Andrej Efanov dao je odgovor na ovu dilemu, ističući jasnu razliku između crkvenog učenja i narodnih isceliteljskih praksi.
Razlikovanje vere i sujeverja
- Vi lično nemate dilemu kome verovati – i hvala Bogu na tome. Kada je u pitanju zdravlje, treba se obratiti diplomiranim stručnjacima, a kada govorimo o duhovnom životu, tada je jedini pravi put Crkva - naglašava otac Andrej.
On objašnjava da narodne isceliteljske prakse svode čoveka na pasivnog posmatrača nad kojim se vrše određene radnje, dok je u pravoslavlju ključan lični odnos sa Bogom. Pravoslavni vernik ne traži samo ispunjenje svojih želja, već se pre svega usklađuje sa Božijom voljom.
Molitva postoji, ali i obmana
Otac Andrej napominje da postoje ljudi koji pomažu drugima kroz molitvu, ali da je važno razlikovati pravu duhovnu pomoć od obmane. Istinski sluge Božiji nikada ne naplaćuju svoje molitve niti obećavaju čudesna isceljenja – oni uvek naglašavaju da je ishod u Božijim rukama.
- S druge strane, postoje i oni koji koriste crkvene simbole i terminologiju kao masku, a u nekim slučajevima čak deluju uz pomoć demonskih sila. Ko god pribegava njihovim 'uslugama', svesno ili nesvesno, ulazi u savez sa nečistim silama, a cena toga može biti visoka - upozorava otac Andrej.
Sujeverje i psihološki mehanizmi
Narodna verovanja često proističu iz pogrešnih uzročno-posledičnih zaključaka. Ljudi u teškim situacijama tragaju za načinima da sebi objasne događaje i steknu osećaj kontrole, pa pribegavaju sujeverju i predznacima.
- Kada nauka ne može da pruži odgovore, mnogi posežu za alternativnim objašnjenjima i ritualima koji im daju privid moći nad sopstvenom sudbinom - objašnjava sveštenik.
Što se tiče rituala poput „izlivanja strave“, otac Andrej ističe da su oni više psihološka igra nego magijska praksa. Kroz vekove su postojali razni načini za suočavanje sa strahom i stresom, ali treba biti oprezan da to ne preraste u okultne radnje.
Kako sačuvati porodični mir?
U odnosu sa svekrvom, protojerej savetuje strpljenje i poštovanje. Odrasle osobe je teško promeniti, ali je moguće pronaći zajednički jezik kroz iskazivanje uvažavanja.
- Možda bi bilo korisno da zauzmete stav da poštujete njeno mišljenje i cenite njenu brigu, ali da za sebe birate isključivo medicinske i crkvene metode pomoći. Ponekad ljudi insistiraju na nekoj tvrdnji samo zato što žele da budu saslušani i priznati. Ako oseti vaše poštovanje, moguće je da će se i sama smiriti - zaključuje otac Andrej.
U srži pravoslavlja leži vera u Božiju promisao i molitvu kao najmoćnije sredstvo zaštite i isceljenja. Svako traženje pomoći izvan tog okvira može doneti duhovne posledice, koje nisu uvek odmah vidljive, ali dugoročno mogu naneti štetu kako pojedincu, tako i njegovim bližnjima. Zato je važno negovati zdravu veru, oslonjenu na Sveto Pismo i učenje Crkve, uz puno razumevanje i ljubav prema bližnjima, čak i kada se njihovi pogledi razlikuju.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života. Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite. Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome. Pomirenje nije uvek lako, ali je neophodno za svakog vernika koji želi da se približi Bogu i živi u skladu sa hrišćanskim vrednostima. Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom. Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno. Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika. Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima. Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Printscreen/Youtube/Александр Иванов Смысл Жизни
Printscreen/Youtube/Александр Иванов Смысл Жизни
Duhovna riznica
10:55 | 10.01.2025
„POSTAVILI SMO JAKE TEMELJE U NAŠOJ PORODICI POMOĆU VERE“: Krsna slava u domu Klisarića proslavljena uz stare običaje
Duhovna riznica
17:08 | 21.01.2025
DA LI RAZBIJENO OGLEDALO DONOSI NESREĆU? Sveštenik Andrej otkriva šta uraditi ako vam se to dogodi
Duhovna riznica
12:16 | 23.01.2025
DA LI NOŠENJE NAKITA PREMINULIH DONOSI NESREĆU ILI BLAGOSLOV? Otac Andrej osvetljava istine i zablude koje se prenose generacijama
Duhovna riznica
09:05 | 29.01.2025
OVI LJUDI NIKAKO NE BI SMELI DA ULAZE U CRKVU: Bog jednu stvar ne prihvata, čak i da mu je sve drugo po volji
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:24
OVIM SE LJUDI IZVLAČE I IZ DUBINA PAKLA: Jerođakon Iliodor tvrdi da ništa nema duhovnu snagu kao ovo - potrebno je samo da nađete 20 ljudi
Duhovna riznica
14:00
ONI VAS NIKAD NEĆE IZDATI! Starac Nikolaj Gurjanov otkriva gde tražiti i naći prave prijatelje
Aktuelno iz SPC
12:20
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS DOBIJA NOVOG SVECA: Vladike se okupljaju u Kotoru, gde će biti svečani čin kanonizacije
Aktuelno iz SPC
11:56
NISU DONELI SAMO PAKETE: Ono što se dogodilo u Dečjem selu dirnulo je i odrasle
Mrsni recepti
11:16
STARINSKA MAJSTORSKA ŠTRUDLA SA ORASIMA: Domaća poslastica koja se čeka ceo dan, a pamti ceo život
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
