U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
U našem nrodu od pamtiveka duboko je ukorenjeno verovanje da „zle oči“ I “urokljiv” pogled mogu da naude. Ovo narodno verovanje se prenosi s kolena na koleno, pa i danas mnogi pogledu zavidne ili zlobne osobe pripisuju moć da nanese štetu – bilo zdravlju, bilo napretku u životu. U narodnoj tradiciji, naročito u seoskim sredinama, kao posledica praznoverja pojavili su se običaji zaštite od ovog uticaja: vezivanje crvenog končića bebama oko ruke, izgovaranje kratkih molitvi ili činjenje znaka krsta.
Međutim, kako se na ovaj fenomen gleda iz ugla pravoslavne vere?
Vladimir Dimitrijević, književnik, profesor i verski analitičar, koji je od 1991. godine aktivan član Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kroz rad Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, objašnjava da je važno razlikovati narodna shvatanja od crkvenog učenja:
— U Trebniku, svešteničkoj knjizi u kojoj su individualne molitve za vernike, nalazi se i Molitva za zaštitu majke i deteta posle porođaja od zlih očiju. Ne postoje zle oči. Bog nije stvorio zle oči, to ne postoji. Ali postoji zla volja koja se udruži sa demonima, može neko zlo da nanese — poručuje Dimitrijević.
Pravoslavlje, dakle, ne priznaje „zle oči“ kao posebnu silu, ali ukazuje na to da zla volja čoveka, udružena sa demonskim dejstvom, može da izazove iskušenja i štetu. Vernici se od toga ne štite praznoverjem ili magijskim ritualima, već molitvom, svetim tajnama i životom u zajednici sa Bogom.
Ovo staro verovanje svedoči o ljudskoj potrebi da objasni nevolje koje ga zadesi, naročito kada ne postoji jasno vidljiv uzrok. Pravoslavna crkva, međutim, ukazuje da se iza svake patnje i iskušenja krije dublja duhovna borba, te da je ključ zaštite u obraćanju Bogu i traženju Njegove pomoći, a ne u sujeverju.
Na taj način, vernici uče da razlikuju folklor od istinske vere: dok narodna predanja govore o „zlim očima“, Crkva podseća da ne oči, već ljudsko srce, kada se okrene zlu, može postati oruđe tame.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Postavljen prvi deo krsta na vrh centralne kule Isusa Hrista – bazilika Sagrada Familija sada je visoka 162,91 metar, a do 2026. dostizaće 172 metra, kada će biti dovršena u čast stogodišnjice smrti Antonija Gaudija.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
