U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
U našem nrodu od pamtiveka duboko je ukorenjeno verovanje da „zle oči“ I “urokljiv” pogled mogu da naude. Ovo narodno verovanje se prenosi s kolena na koleno, pa i danas mnogi pogledu zavidne ili zlobne osobe pripisuju moć da nanese štetu – bilo zdravlju, bilo napretku u životu. U narodnoj tradiciji, naročito u seoskim sredinama, kao posledica praznoverja pojavili su se običaji zaštite od ovog uticaja: vezivanje crvenog končića bebama oko ruke, izgovaranje kratkih molitvi ili činjenje znaka krsta.
Međutim, kako se na ovaj fenomen gleda iz ugla pravoslavne vere?
Vladimir Dimitrijević, književnik, profesor i verski analitičar, koji je od 1991. godine aktivan član Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kroz rad Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, objašnjava da je važno razlikovati narodna shvatanja od crkvenog učenja:
— U Trebniku, svešteničkoj knjizi u kojoj su individualne molitve za vernike, nalazi se i Molitva za zaštitu majke i deteta posle porođaja od zlih očiju. Ne postoje zle oči. Bog nije stvorio zle oči, to ne postoji. Ali postoji zla volja koja se udruži sa demonima, može neko zlo da nanese — poručuje Dimitrijević.
Pravoslavlje, dakle, ne priznaje „zle oči“ kao posebnu silu, ali ukazuje na to da zla volja čoveka, udružena sa demonskim dejstvom, može da izazove iskušenja i štetu. Vernici se od toga ne štite praznoverjem ili magijskim ritualima, već molitvom, svetim tajnama i životom u zajednici sa Bogom.
Ovo staro verovanje svedoči o ljudskoj potrebi da objasni nevolje koje ga zadesi, naročito kada ne postoji jasno vidljiv uzrok. Pravoslavna crkva, međutim, ukazuje da se iza svake patnje i iskušenja krije dublja duhovna borba, te da je ključ zaštite u obraćanju Bogu i traženju Njegove pomoći, a ne u sujeverju.
Na taj način, vernici uče da razlikuju folklor od istinske vere: dok narodna predanja govore o „zlim očima“, Crkva podseća da ne oči, već ljudsko srce, kada se okrene zlu, može postati oruđe tame.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Post se ne ukida zbog slave.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
