U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
U našem nrodu od pamtiveka duboko je ukorenjeno verovanje da „zle oči“ I “urokljiv” pogled mogu da naude. Ovo narodno verovanje se prenosi s kolena na koleno, pa i danas mnogi pogledu zavidne ili zlobne osobe pripisuju moć da nanese štetu – bilo zdravlju, bilo napretku u životu. U narodnoj tradiciji, naročito u seoskim sredinama, kao posledica praznoverja pojavili su se običaji zaštite od ovog uticaja: vezivanje crvenog končića bebama oko ruke, izgovaranje kratkih molitvi ili činjenje znaka krsta.
Međutim, kako se na ovaj fenomen gleda iz ugla pravoslavne vere?
Vladimir Dimitrijević, književnik, profesor i verski analitičar, koji je od 1991. godine aktivan član Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kroz rad Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, objašnjava da je važno razlikovati narodna shvatanja od crkvenog učenja:
— U Trebniku, svešteničkoj knjizi u kojoj su individualne molitve za vernike, nalazi se i Molitva za zaštitu majke i deteta posle porođaja od zlih očiju. Ne postoje zle oči. Bog nije stvorio zle oči, to ne postoji. Ali postoji zla volja koja se udruži sa demonima, može neko zlo da nanese — poručuje Dimitrijević.
Pravoslavlje, dakle, ne priznaje „zle oči“ kao posebnu silu, ali ukazuje na to da zla volja čoveka, udružena sa demonskim dejstvom, može da izazove iskušenja i štetu. Vernici se od toga ne štite praznoverjem ili magijskim ritualima, već molitvom, svetim tajnama i životom u zajednici sa Bogom.
Ovo staro verovanje svedoči o ljudskoj potrebi da objasni nevolje koje ga zadesi, naročito kada ne postoji jasno vidljiv uzrok. Pravoslavna crkva, međutim, ukazuje da se iza svake patnje i iskušenja krije dublja duhovna borba, te da je ključ zaštite u obraćanju Bogu i traženju Njegove pomoći, a ne u sujeverju.
Na taj način, vernici uče da razlikuju folklor od istinske vere: dok narodna predanja govore o „zlim očima“, Crkva podseća da ne oči, već ljudsko srce, kada se okrene zlu, može postati oruđe tame.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
