Printscreen/Youtube/Александр Иванов Смысл Жизни, Shutterstock
Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite.
U svetu bogatom verovanjima i tradicijama, mnogi od nas često postanu nesigurni pred raznim "lošim znakovima" i sujeverjima koja oblikuju svakodnevni život. Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja odnosi se na slomljeno ogledalo, koje se često smatra znakom nesreće i neizbežnih posledica. Ova tema povremeno postane povod za pitanja i sumnje, posebno među onima koji tragaju za dubljim razumevanjem.
Jedna žena, zatraživši pomoć od sveštenika, iznela je svoje brige. Pitanje je bilo jasno: "Slučajno sam slomila ogledalo. Znam da je to veoma loš znak. Šta da radim da izbegnem posledice i sprečim nesreću? Koju molitvu da izgovorim?" U trenucima neizvesnosti, bilo zbog verovanja ili instinkta, mnogi pomisle da je potrebna molitva ili neki ritual kako bi otklonili lošu sreću.
Printscreen/TikTok/erika_sanchez1988
Sva verovanja u vezi sa ogledalima, zasnovana su na ideji da ogledalo predstavlja prag između svetova
Na ovo pitanje odgovorio je sveštenik Andrej Efanov, protojerej Ruske pravoslavne crkve, koji je sa puno pažnje i smirenosti izložio svoje viđenje ove teme. Njegov odgovor u suštini poziva na smirenost i povratak zdravom razumu, podsećajući nas da se ne plašimo stvari koje, iako deluju misteriozno, nisu ništa više od svakodnevnih nezgoda.
- Postoji mnogo verovanja u vezi sa ogledalima, zasnovanih na ideji da ogledalo predstavlja prag između svetova, mistični prostor kroz koji se može sagledati drugi svet, druga dimenzija i slično - započinje protojerej Andrej. Ovaj mit, prema njegovom objašnjenju, ima duboke korene, a jedno od najpoznatijih verovanja vezano je za to da se nakon smrti pokojnika u kući moraju pokriti ogledala kako bi duša pronašla mir. Međutim, sveštenik se vrlo jasno protivi ovim praksama:
- Imajte na umu da su to sve izmišljotine i da nije potrebno da pokrivate ogledala - ističe otac Andrej, prenosi pravoslavni sajt foma.ru.
Printscreen/Youtube/Александр Иванов Смысл Жизни
Otac Andrej Efanov
Posebno se osvrnuo na verovanja o slomljenom ogledalu, smatrajući da je verovanje u negativne posledice, poput nesreće ili nečega lošeg što će uslediti, deo iste vrste sujeverja.
- To je običan svakodnevni događaj koji ne zahteva nikakve molitvene radnje - nastavlja kaže protojerej Efanov, podsećajući da je najvažnije da ne brinemo i da živimo u miru.
- Sačuvajte svoj mir, pažljivo sakupite komade ogledala i nastavite dalje - poručuje on, ukazujući na to da su praktične stvari u životu najvažniji korak u prevazilaženju svakodnevnih problema.
Kroz ovaj odgovor, protojerej Andrej poziva vernike da se oslobode straha i sujeverja, vraćajući nas, u dubokom pravoslavnom duhu, ka jednostavnom i istinitom životu.
- Bože, pomozi - poručuje otac Andrej na kraju, podsećajući nas da se u svim situacijama, pa i u onima koje nas zastrašuju, treba osloniti na veru i smirenost. Slomljeno ogledalo ne treba da izazove strah, već da nas podseti na smirenost, pažnju i brigu o sebi i bližnjima.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života.
Iguman manastira Podmaine odgovara na pitanje "Kako reagovati ako neko iz porodice nije u veri i sa podsmehom gleda na našu pobožnost?", pa je naveo primer kako treba da se postavimo u tom slučaju.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
