Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
U današnjem svetu, sve više ljudi poseže za raznim okultnim praksama i simbolima koji, na prvi pogled, deluju kao bezopasni ukrasi ili talismani, ali njihova duboka duhovna dimenzija ostaje neprepoznata. Jedan od najčešće viđenih simbola u poslednjim decenijama je crveni konac, koji mnogi ljudi nose oko svojih ruku verujući da im pruža zaštitu od zlih sila i "uroka". Iako se čini da je ovo samo još jedan trend u modernom društvu, duboko ukorenjen u mistici i okultizmu, crveni konac nosi sa sobom opasnosti koje nisu očigledne na prvi pogled.
Artemij Sljozkin, ruski istoričar i antropolog poznat po svom istraživanju autohtonih naroda, jedan je od onih koji upozorava na opasnosti ovakvih verovanja. On je, tokom Velikog posta 2017., prisustvovao Svetoj tajni jeleosvećenja u Pokrovskoj crkvi u Sevastopolju, i tom prilikom doživeo susret sa ženom koja je nosila crvenu nit oko svog zgloba. Sljozkin, koji je poznat po dubokom istraživačkom pristupu, podelio je svoje zapažanje i izneo zabrinutost u vezi sa širenjem okultnih praksi među vernicima.
Shutterstock
Skloni sujeverju, roditelji bebama stavljaju crven konac oko ruke, nesvesni opasnosti koje ova obmana nosi
- U Velikom postu 2017. godine došao sam u Pokrovski sabor u Sevastopolju na Svetu Tajnu Jeleosvećenja. Narod je stajao u polukrugu, dok su u središtu sveštenici činili propisane molitve. U određenom trenutku, sveštenici su počeli da obilaze vernike i pomazuju svakoga osvećenim uljem – jelejem: čelo, nozdrve, obraze, grudi, dlanove s obe strane. Pored mene je stajala žena od pedesetak godina. Kada je podigla ruke da joj sveštenik pomogne dlanove, primetio sam crvenu nit na njenom levom zglobu. Primetio ju je i otac Pavle. – Zašto nosite tu nit? – strogo ju je upitao. – Pa vi ste u hramu!
Ovaj susret sa ženom, koja je nosila crveni konac kao amajliju, postavlja ozbiljno pitanje o tome šta zaista verujemo i kako se povezujemo sa svetom u kojem živimo. Sljozkin je nastavio razgovor sa ženom, pokušavajući da je uputi na opasnosti koje nosi ovaj simbol. Međutim, reakcija žene bila je iznenađujuća. Ona je tvrdila da crvena nit štiti od uroka i da joj nije smetala dok je bila u hramu.
Ona se nasmejala:
- Pa, zar to može da škodi? Jedno drugome ne smeta.
Ovaj odgovor na prvi pogled deluje kao ignorisanje duhovnih zakona i pravila. Međutim, Sljozkin je bio odlučan u tome da razjasni ozbiljnost ove prakse. Kako on objašnjava, crvena nit nije samo običan komad materijala – ona je duboko ukorenjena u okultnim tradicijama, a poreklo ovog verovanja može se pratiti do kabalističkih rituala, mističnih praksi koje potiču iz judaizma. U tom kontekstu, crveni konac postaje više od obične ukrasne niti – on postaje amajlija koja nosi sumnjive energetske sile.
Shutterstock
Crven konac oko ruke novorođenčeta, česta je pojava u našim krajevima
- Ovaj problem je već toliko puta ponavan, ali ono što me zaista plaši jeste duhovna površnost ljudi. U potrazi za rešenjem problema, posebno u bezizlaznim situacijama, kada su iscrpeli sva zemaljska sredstva, spremni su na sve: ići kod ekstrasensa na "lečenje", ali istovremeno ići u pravoslavni hram, ispovedati se i pričešćivati. Posebno ako im je to preporučio upravo taj ekstrasens, kojem bezuslovno veruju . ističe Sljozkin.
Kao što Sljozkin ističe, ovo je simptom duhovne površnosti i nesvesne potrage za „brzim rešenjima“, gde ljudi veruju da je moguće istovremeno služiti Bogu i okultnim silama, očekujući zaštitu i pomoć s obe strane. Ovo je duboko pogrešno shvatanje vere. U Svetom pismu jasno je naglašeno da ne može biti zajedništva između svetlosti i tame, između Boga i đavola, i da pokušaj pomirenja ovih suprotnosti vodi ka duhovnom razaranju.
- Mogu da kažu "Šta tu ima loše?" . Pričešće je dobro! A crvena nit na zglobu – kome to može da naškodi? Bogu? Njemu je svejedno, zar ne? Ja verujem u Njega! A nit – svi je sada nose i kažu da pomaže, tera tamne sile i štiti od zlih čini - kaže Sljozkin.
Sljozkin poziva na ozbiljno razmatranje ove prakse, upozoravajući na to da crvena nit nosi energiju koja je u suprotnosti sa svetlom i pravim duhovnim putem. On upozorava da je svaka vera koja se oslanja na okultne simbolike – poput crvene niti – nespojiva sa pravoslavnim učenjima. Takvo verovanje nije samo opasno, već je i suprotnost onome što nam vera u Hrista nudi: spasenje koje dolazi kroz čistotu srca, molitvu i pokajanje, a ne kroz magijske zaštite.
Shutterstock/Andrew Safonov
Mnogi oci Crkve upozoravaju da sujeverje i krst kao simbol hrišćanstva nikako ne idu zajedno
- Ovo je strašno! Vapaj za pomoć Bogu, ali istovremeno i "za osiguranje" (za slučaj da Bog ne pomogne) – i đavolu. A crvena nit nije nimalo bezazlena. To je "izum" sledbenika Kabale – mističnog okultnog pravca u judaizmu, a u suštini, đavolska zamka za ljudske duše - upozorava ruski antropolig.
Zaključak koji Sljozkin iznosi je jasan i snažan: ako verujemo u Boga, onda moramo potpuno da se oslonimo na Njega, bez ikakvih "rezervnih opcija" u obliku okultnih praksi. Spasenje ne dolazi kroz amajlije, već kroz duboku veru, molitvu i život u skladu sa Božijim zapovestima. Samo tako možemo očuvati našu duhovnu slobodu i izbaviti se od prevara koje nam svet nudi.
- Neka o tome razmišljamo kada kročimo u hram. Budimo verni samo Bogu, i On će uvek biti s nama . poručuje Sljozkin
Crveni konac, kao i mnoge druge okultne prakse, predstavljaju veliku duhovnu prevaru koja odvodi ljude sa pravog puta. Neka nas ovaj tekst podstakne da se vratimo osnovama naše vere i da ne podležemo obmanama koje dolaze sa strane. Verujmo u Boga, jer On je jedini pravi zaštitnik naših duša.
Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Potomci Srba stradalih u ustaškom zločinu predložili obnovu Hrama Svetog Spasa, srušenog 1942. godine, i izgradnju Crkve Spasa na krvi na Mrakovici, kao trajnog pomena kozaračkim mučenicima.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
