Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Odmah po rođenju, mnogi roditelji u našem narodu stavljaju crveni končić oko ruke deteta, verujući da će ih taj simbol zaštititi od zlih sila i uroka. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u tradiciji, čini se bezazlenim i čak neophodnim za mnoge. Međutim, koliko je ovaj ritual u skladu sa crkvenim pravilima i hrišćanskim učenjem?
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka, vladika Nikolaj Velimirović, jasno je izložio stav crkve prema ovakvim praksama. Njegove reči oštro kritikuju sujeverje i upozoravaju na opasnost od udaljavanja od istinske vere:
Shutterstock
Crveni konac oko ruke, česta je praksa u našem narodu
- Ovde se radi o sujeverju. Vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.
U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravilo po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost, narod njih više sluša nego Boga i Crkvu.
Shutterstock
Sveta tajna krštenja
Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe, onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje. Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.
Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je vladika Nikolaj.
Foto: Wikipedia
Vladika Nikolaj Velimirović
Vladika Nikolaj Velimirović ovim rečima podseća nas na suštinsku važnost vere i crkvenih pravila. Crkva nudi pravu zaštitu kroz svete tajne i molitve, a ne kroz paganske običaje i sujeverja. Crveni končić, kao simbol zaštite, zapravo predstavlja udaljavanje od hrišćanskog učenja i poverenje u slepi slučaj.
U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima i preprekama, važno je da se vratimo osnovama vere i potražimo utehu i zaštitu tamo gde je zaista ima – u Bogu i crkvi. Samo kroz prave hrišćanske vrednosti i pravilno poštovanje crkvenih pravila možemo pronaći istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Kad se krstimo, ne smemo to da činimo mehanički, već moramo u sebi da zamislimo svetu putanju od čela ka grudima, sa jednog ramena na drugo. Svetlim putem naše ruke osvetljavamo svoju dušu blagodaću Hristovom i svetlošću naše vere.
U svojoj knjizi, za drugi utorak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik daje smernice kako prepoznati vukove u ovčijoj koži i ostati veran Gospodnjim učenjima.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
U svečanom ambijentu Hrama Svetog Save, poglavar SPC obavio je čin krštenja hiljadite bebe rođene u Opštoj bolnici u Pasjanu, dok je kum bio predsednik Republike Srbije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, patrijarh Porfirije i Edvard Ferguson razgovarali su o ulozi Crkve u izgradnji mira, obnovi Međureligijskog veća u BiH i duhovnim vezama Srpske i Anglikanske crkve koje je negovao i Sveti vladika Nikolaj.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U Palati Srbija sabrali su se ugledni teolozi i istoričari iz Srbije i Rusije kako bi govorili o neprolaznom značaju Svetog vladike Nikolaja za našu veru, narod i identitet — od bogomoljačkog pokreta do današnje srpske teologije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Novinarka i autorka dokumentarnog filma o Svetoj Mariji Gatčinskoj, Jelena Mićić, u svojoj kolumni daje promišljen osvrt na televizijsku priču o padu Krajine i sudbini jednog čoveka, u kojoj izdaja i vaskrsenje postaju pitanja lične odgovornosti, a ne kolektivnih parola.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Puštaju se u opticaj evrokovanice sa likovima Svetog Pajsija Hilandarca i Svetog Jovana Rilskog, ćirilicom i porukom koja se do sada nije pojavljivala na zajedničkoj evropskoj valuti.
