Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Odmah po rođenju, mnogi roditelji u našem narodu stavljaju crveni končić oko ruke deteta, verujući da će ih taj simbol zaštititi od zlih sila i uroka. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u tradiciji, čini se bezazlenim i čak neophodnim za mnoge. Međutim, koliko je ovaj ritual u skladu sa crkvenim pravilima i hrišćanskim učenjem?
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka, vladika Nikolaj Velimirović, jasno je izložio stav crkve prema ovakvim praksama. Njegove reči oštro kritikuju sujeverje i upozoravaju na opasnost od udaljavanja od istinske vere:
Shutterstock
Crveni konac oko ruke, česta je praksa u našem narodu
- Ovde se radi o sujeverju. Vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.
U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravilo po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost, narod njih više sluša nego Boga i Crkvu.
Shutterstock
Sveta tajna krštenja
Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe, onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje. Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.
Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je vladika Nikolaj.
Foto: Wikipedia
Vladika Nikolaj Velimirović
Vladika Nikolaj Velimirović ovim rečima podseća nas na suštinsku važnost vere i crkvenih pravila. Crkva nudi pravu zaštitu kroz svete tajne i molitve, a ne kroz paganske običaje i sujeverja. Crveni končić, kao simbol zaštite, zapravo predstavlja udaljavanje od hrišćanskog učenja i poverenje u slepi slučaj.
U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima i preprekama, važno je da se vratimo osnovama vere i potražimo utehu i zaštitu tamo gde je zaista ima – u Bogu i crkvi. Samo kroz prave hrišćanske vrednosti i pravilno poštovanje crkvenih pravila možemo pronaći istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Kad se krstimo, ne smemo to da činimo mehanički, već moramo u sebi da zamislimo svetu putanju od čela ka grudima, sa jednog ramena na drugo. Svetlim putem naše ruke osvetljavamo svoju dušu blagodaću Hristovom i svetlošću naše vere.
U svojoj knjizi, za drugi utorak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik daje smernice kako prepoznati vukove u ovčijoj koži i ostati veran Gospodnjim učenjima.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
U svečanom ambijentu Hrama Svetog Save, poglavar SPC obavio je čin krštenja hiljadite bebe rođene u Opštoj bolnici u Pasjanu, dok je kum bio predsednik Republike Srbije.
Poglavar SPC u duhu hrišćanske ljubavi pruža reči utehe vernicima Ukrajinske pravoslavne crkve, pozivajući na očuvanje vere i jedinstva usred teških izazova koji prete njihovom opstanku.
Obeshrabrenje, koje vodi do duhovne malodušnosti, predstavlja koren svih psihičkih problema, upozoravao je duhovni gorostas iz Manastira Vatoped. Njegove mudre reči ukazuju na hrabrost i veru kao putokaz ka izlečenju i duhovnom preobražaju.
Pobožnost u hramu ne počinje ulaskom kroz vrata, već se rađa u svakodnevnom životu. Sveti Teofan Zatvornik nas devetog petka posle Pedesetnice podseća da su naše misli i ponašanje u svetinjama odraz celokupnog života, te nas poziva da se u svakodnevnom životu pripremimo za dostojno prebivanje pred licem Božijim.
Na vrhu napuštenog grčkog sela Ropoto, jedini hram na svetu bez ikona i fresaka prkosi sili gravitacije, privlačeći posetioce koji ostaju zadivljeni njegovom neuništivom postojanošću.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Šeste subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi ističe značaj čulnog dodira sa svetim tajnama Crkve, koristeći primer krvotočive žene iz Jevanđelja koja je, dotičući haljinu Gospodnju sa verom, ozdravila.
Iako njen praznik nije označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ima posebno mesto u srcima vernika, naročito među ženama. Na ovaj dan, iz poštovanja prema svetici, mnogi vernici izbegavaju rad rukama i poljske poslove, sećajući se njenog hrabrog stradanja za veru.
Među vernicima duboko poštovani otac Joil Bulatović oštro je osuđivao ovaj porok, ističući da pušači nemaju pravo na Svete tajne, dok, s druge strane, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović, iako je bio pušač, ostaje uzor duhovne dubine.
Obeshrabrenje, koje vodi do duhovne malodušnosti, predstavlja koren svih psihičkih problema, upozoravao je duhovni gorostas iz Manastira Vatoped. Njegove mudre reči ukazuju na hrabrost i veru kao putokaz ka izlečenju i duhovnom preobražaju.
Pobožnost u hramu ne počinje ulaskom kroz vrata, već se rađa u svakodnevnom životu. Sveti Teofan Zatvornik nas devetog petka posle Pedesetnice podseća da su naše misli i ponašanje u svetinjama odraz celokupnog života, te nas poziva da se u svakodnevnom životu pripremimo za dostojno prebivanje pred licem Božijim.
U svetu prepunom gužve i žurbe, kada je teško naći neki intimni kutak, ove jednostavne, ali duboke molitve pružaju duhovno utočište i povezuju nas sa Bogom, čak i kada imamo samo nekoliko minuta ili sekundi.
Devetog četvrtka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi podseća na suštinu istinskog prvenstva u hrišćanstvu. Svojim rečima nas vodi ka služenju drugima, pozivajući nas da budemo sluge u svetu gde je služenje postalo zaboravljena vrlina.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
