DA LI JE BOLEST KAZNA ILI OPOMENA? Sveštenik i psiholog Miloš Vesin otkriva šta je najveća rana savremenog čoveka

U prepunoj sali kotorskog parohijskog doma, u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, održana je duhovna tribina pod naslovom "Da li je bolest kazna ili opomena“, na kojoj je govorio protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin. Svojim nadahnutim izlaganjem, poznati teolog i psiholog podsetio je prisutne da se pitanje bolesti tiče svakog čoveka — jer nijedno ljudsko biće nije pošteđeno patnje, bilo sopstvene, bilo one koju nosi zbog bližnjih. Govoreći smireno, ali duboko, otac Miloš otvorio je teme koje zadiru u samu suštinu ljudskog postojanja: odnos čoveka prema Bogu, smisao bola i iskušenje savremenog sveta da naukom i tehnologijom zameni veru i ljubav.

Govoreći o temi, otac Miloš je istakao da se ona tiče svakog čoveka — bilo da ga pogađa lično, bilo kroz patnju onih koje voli.

— Kada se suoče sa bolešću, ljudi se često pitaju zašto im se to dešava, ili još teže — zašto se to događa njihovoj deci. Da li je to neka vrsta Božje kazne ili možda opomena? Koliko nas uopšte doživljava bolest kao znak preko kojeg Bog želi nešto da nam poruči, da nas upozori, da nas nečemu nauči? — rekao je on.

Irmos

 

Otac Miloš je podsetio na evanđeoski primer slepog mladića prosjaka, kada su apostoli pitali Hrista da li je on ili su njegovi roditelji zgrešili, aludirajući na greh koji se prenosi kao posledica ili nasledstvo.

— Biblija kaže: „Oci jedoše kiselo grožđe, a unucima trnu zubi.“ Hristos, međutim, otvara novi horizont i kaže da nije sagrešio ni on ni njegovi roditelji, nego da se jave dela Božija na njemu. Time Gospod pokazuje da telo nije sve što imamo, da telesne muke i bolovi ne mogu ograničiti duhovnu snagu i sposobnost našeg života — objasnio je otac Miloš.

Šta bolest zaista znači: kazna ili Božja poruka?

Govoreći o poznatoj izreci "U zdravom telu zdrav duh", dodao je da je ona nepotpuna i pogrešno shvaćena.
— Pokojni akademik Vladeta Jerotić često je isticao da je ta izreka psihološki neispravna. Govorio je: "Tamo gde je duh zdrav, telo, iako boluje, naći će zdrav način da se nosi sa bolešću." Dakle, izgled, zdravlje i snaga tela nisu garancija unutrašnje harmonije. Prava harmonija je jedinstvo tela, duše i duha — ono što čoveka čini istinskim bićem. —

Otac Miloš je govorio i o prirodi bola, napominjući da je teško pronaći njegovu tačnu definiciju, jer on istovremeno pogađa i telo, i emocije, i duh.

Telo, duh i zdravlje: gde počinje prava harmonija

— Čovek koji je podneo nezamislivu količinu bola bio je pravedni Jov. Izgubio je sve — bogatstvo, decu i zdravlje, sedeo na đubrištu i crepom strugao rane, ali nikada nije od Boga tražio zdravlje. Tražio je samo jedno: "Želim da Te se ne bojim." Želeo je odnos sa Bogom zasnovan na ljubavi, a ne na strahu — rekao je otac Miloš.

U osvrtu na savremeni svet, otac Miloš je istakao da čovek koji ne poznaje Boga oseća potrebu da prazninu u sebi popuni nečim drugim.

— Čime? Lažnim bogovima. Ne mislim da treba odbaciti tehnološki napredak, ali današnji idol je transhumanizam u sprezi sa veštačkom inteligencijom — naglasio je.

Lekcija od Svetog Jova: kako se nositi sa neizrecivim bolom

Dodao je da je nedavno objavljen zabrinjavajući podatak — svake nedelje oko milion i dvesta hiljada ljudi razgovara sa veštačkom inteligencijom samo o jednoj temi: samoubistvu.

— To pokazuje duboku duhovnu krizu čoveka današnjice — upozorio je.

Za veštačku inteligenciju kaže da je na novi način zaodenuta stara gnostička jeres. Ona postoji još od početaka čovečanstva, još od razgovora zmije i Eve. I danas odzvanja ona stara rečenica: "Postaćete kao bogovi. 

Savremeni čovek, kaže, veruje da zahvaljujući tehnologiji može pobediti bolest i smrt.

Irmos

 

Novi izazovi duhovnosti

— Smatra da će jednog dana moći da "aplouduje" svoj mozak na neki "klaud", pa da ga nauka poveže s telom i tako produži život. Ne poričem prednosti veštačke inteligencije u medicini, ona može lekaru pomoći da brzo pronađe najefikasniju terapiju. Ali ono o čemu ne razmišljamo dovoljno jeste šta nam ona oduzima? Oduzima nam smisao rada i postojanja. Svaka delatnost ima svoje dostojanstvo, bilo da ste vozač autobusa, čistač ulica, hirurg, učitelj, sveštenik ili domaćica. Veštačka inteligencija nas lišava tog osećaja smisla i ličnih odnosa — rekao je otac Miloš.

Osvrnuo se i na odnose među mladima, ocenjujući da su oni danas svedeni na površnu komunikaciju preko društvenih mreža.

— Njihov jezik je osiromašen, bez interpunkcije, prepun skraćenica koje starije generacije ne razumeju. Ta deca, ti "klinci", sa četiri godine bolje barataju mobilnim telefonom i kompjuterom nego ja — rekao je.

Naveo je da istraživači dečjeg razvoja širom sveta prate ovaj trend.

— Do 2010. godine svaka nova generacija bila je naprednija od prethodne i od svojih roditelja. Od tada, međutim, prisustvujemo konstantnom padu koncentracije i pamćenja. Ne daj Bože da danas deci date da nešto nauče napamet — primetio je sveštenik.

Suština života u svetu veštačke inteligencije

Predavanje je završio citatom književnice Mirjane Bobić Mojsilović, podsećajući koliko je važna radost koja proizlazi iz ljubavi.
— To je uvek i samo ljubav. Ako to nije smisao i cilj našeg života, onda zdravlja nema — ni duše, ni duha, ni tela. Kako ona kaže: "Ja sam samo hodočasnik, a ljubav je moj Jerusalim" — zaključio je protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara