Jedan od najvećih besednika 21. veka, doktor teologije, psihologije i muzike, oslanjajući se na reči svetaca i iskustva doktora Maksima Mihajloviča Žižilenka, naglašava da psalmopojanje može vratiti harmoniju između tela, duše i duha, čak i u najtežim uslovima.
Crkvena muzika, duboko ukorenjena u pravoslavnoj tradiciji, ima blagotvoran uticaj na dušu i telo. Ovaj terapeutski aspekt crkvene muzike objašnjen je u svetim knjigama i potvrđen u žitijima mnogih svetaca.
O ovoj temi na nadahnut i slikovit način govori protojerej-stavrofor, prof. dr Miloš Vesin, umirovljeni paroh južnočikaški, prvi dirigent svešteničkog hora Eparhije šumadijske “Sveti Sava,” koji je pored Bogoslovskog fakulteta u Beogradu završio i studije psihologije i muzike (odsek solo-pevanje i dirigovanje). Postdiplomske studije iz teologije završio je u Lucernu, a usavršavao je muziku i psihologiju u Lozani, Parizu i Kembridžu.
Irmos
Otac Miloš Vesin i Irena Čolović iz Udruženja Irmos
Govoreći na duhovnoj tribini u Čačku “Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove” u okviru manifestacije Horsko sretanje pod Kablarom, otac Miloš Vesin istakao je važnost umerenog psalmopojanja, navodeći reči Svetog Jovana Lestvičnika:
- Sveti Jovan Lestvičnik, iguman Sinajskog manastira, jedan od najsjajnijih umova sveta, rekao je da psalmopojanje ili pevanje psalama, ako je umereno, blaži dušu. A to je zapravo nastavak starozavetne teorije o terapijskom delovanju muzike.
Otac Miloš dalje objašnjava kako se različite škole muzičke terapije danas primenjuju za postizanje harmonije između tela, duše i duha:
- Mi danas obično govorimo o različitim školama: postoji bečka, postoji minhenska škola muzičke terapije, pomoću kojih se mnogi ljudi vraćaju u prvobitno harmonično stanje. Jer svaka bolest je disbalans između tela, duše i duha. Međutim, retko ko pominje prvog praktičnog muzičkog terapeuta u 20. veku. To je bio doktor Maksim Mihajlovič Žižilenko, neuropsihijatar. Zvali su ga "anđeo Taganke", jer je bio psihijatar tog čuvenog zatvora Taganka u Moskvi. Bio je i lični prijatelj patrijarha Tihona.
Udruženje Irmos
Horsko sretanje pod Kablarom
Otac Mioš se osvrće na značaj crkvenog pojanja u praksi doktora Žižilenka, posebno tokom njegovog zarobljeništva u logoru na Soloveckim ostrvima:
- Taganka je bila zloglasni zatvor u Moskvi, u kome je Žižilenko bio psiholog. Kasnije je tajno primio monaški čin, po blagoslovu patrijarha Tihona i postao prvi katakombni episkop Ruske pravoslavne crkve u 20. veku. Posle je bio prognan na ono najozloglašenije mesto. A gle čuda, to najozloglašenije mesto bilo je ni manje ni više nego na jednom od najsvetijih mesta Stare Rusije, a to su Solovecka ostrva, gde je bio čuveni Solovecki manastir, koji je obnovljen i danas postoji.
U teškim uslovima logora, doktor Žižilenko je koristio crkveno pojanje kao sredstvo lečenja:
- Komunisti bogoborci su taj manastir pretvorili u logor specijalne namene. Najstrožiji logor koji je postojao u Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina, namenjen prvenstveno episkopima, sveštenicima, monasima i licima koja su bila izuzetno aktivna u crkvi, među njima posebno i horskim pevačima. Kada je doktor Žižilenko dospeo kao politički osuđenik na ta ostrva, niko mu nije dozvolio da tamo praktikuje ono što je znao najbolje - medicinu.
Irmos
Tek kad je zavladala epidemija tifusa, ostali lekari koji su tu bili kao logoraši, ali i oni koji su bili zaposleni, nekako su umolili upravu logora da povere jedan deo na staranje i doktoru Žižilenku. Istorija ruske medicine svedoči, brojni dokumenti govore o tome da je najmanji broj smrtnih slučajeva bio u barakama koje su bile pod nadzorom doktora Žižilenka - pripoveda protojerej-stavrofor Miloš Vesin.
Uprkos nedostatku lekova, Žižilenko je uspevao da leči koristeći svoje znanje o crkvenom pojanju:
- U ono vreme je bilo jako malo lekova i za one koji su bili na slobodi, a za političke zarobljenike gotovo da ih nije bilo uopšte. On je vrlo često morao da se snalazi uz pomoć štapa i kanapa. Nije imao više šta da ponudi osim obične čaše vode.
Eventualno, ko bi dobio nekad neki prokrijumčareni aspirin, to je bio vrhunac terapije. On je, s obzirom na to da je sam dobro poznavao crkveno pojanje i bio dobar pojac, počeo ljudima da peva. I onda je vremenom uspostavio jedan sistem, zato što je video kakav uticaj imaju različiti glasovi. U pravoslavnom pojanju postoji osam glasova, osam modusa, i on je znao kako svaki određeni glas deluje na određenu vrstu obolenja - ističe otac Miloš.
Udruženje Irmos
Horsko sretanje pod Kablarom
Na kraju, otac Miloš Vesin zaključuje koliko je značajno poznavanje blagotvornih dejstava crkvene muzike, koja su potvrđena i u svetim knjigama:
- Na osnovu ovoga možemo da vidimo koliko su starozavetni sveci i Sveti Jovan Lestvičnik bili u pravu kada su govorili o blagotvornom dejstvu crkvenog pevanja. I sada dolazimo do jedne čarobne, možda najčarobnije knjige, do leka koji je svakome od nas dostupan. Nalazi se u knjizi koja se zove Sveto pismo, a postoji i izdvojeno, kao psaltir, deo Svetog pisma, deo Starog zaveta.
Crkvena muzika, sa svojom duhovnom i terapeutskom snagom, ostaje neprocenjiv izvor utehe i isceljenja, dokaz da zvučni glasovi mogu dopreti do najdubljih delova našeg bića i doneti ravnotežu, mir, duhovno, duševno i telesno blagostanje.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
