Printscreen/Youtube/tvsoyuzVernici na trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre
Na praznik Svete Trojice, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio je Božanstvenu liturgiju u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri i uputio snažne reči vernicima o jačini i moći vere, njenoj ulozi u savremenom svetu i važnosti molitve za budućnost.
Na jedan od najvećih pravoslavnih praznika, Silazak Duha Svetoga na apostole, patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je Božanstvenu liturgiju na Sabornom trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre. Po završetku bogosluženja, poglavar Ruske pravoslavne crkve obratio se vernicima dugom prvopastirskom besedom. Snažne poruke odjekivale su među mnogobrojnim okupljenim vernicima, a posebno se izdvaja pet upečatljivih, mudrih rečenica.
- Nada nikada nije napuštala naš život. Čak ni nada, već potpuna sigurnost da će proći teško vreme, da će naša crkva ponovo oživeti i da će narod pristupati svetinjama i moliti se za našu zemlju- rekao je između ostalog poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Printscreen/Youtube/tvsoyuz
Velikodostojnici RPC, sveštenstvo i vernici u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri
Prisećajući se vremena kada su vera i vernici bili najviše ugroženi, patrijarh Kiril je rekao:
- Kada se narod odrekao Boga i postigao ogromna dostignuća u nauci, u tehnici, činilo se da je sa verom završeno. Ali ništa nije bilo završeno, i vera se tada čuvala.
Osvrćući se na sadašnji trenutak i brojna iskušenja koje je donelo savremeno doba, patrijarh moskovski i sve Rusije je kazao:
- Vera daje ogromnu snagu čoveku. Ona nas oslobađa od strahova, od nekih bolesnih predosećaja, složenih psiholoških stanja u koja često upada savremeni čovek.
Još jedna rečenica posebno je duhovno dotakla vernike.
- Život sa Bogom, u nadi, u stalnom kontaktu sa njim kroz molitvu, jeste ona sila koja uzdiže čoveka iznad strahova, iznad očajanja, iznad tuge i svega onoga što oslabljuje, tlači čoveka, a ponekad ga čak i lišava života.
Printscreen/Youtube/tvsoyuz
Vernici na trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre
Pred kraj nadahnute besede, patrijarh Kiril je pozvao vernike da se mole Bogu da ne ostavi narod i zemlju, već da se svi učvrste u duhu.
- Molićemo Gospoda, moliti mu se da ne ostavi ni narod, ni našu zemlju, već da se svi učvrstimo u duhu, da rastemo u veri i, usmeravajući svoj pogled u budućnost, sećamo se da je budućnost samo tamo gde je Bog.
Patrijarh Kiril je svojom besedom podsetio vernike na neuništivu snagu vere koja ih vodi kroz teška vremena i ispunjava nadom za budućnost. Njegove reči odjeknule su među okupljenima, naglašavajući važnost molitve i duhovne povezanosti s Bogom kao temelja istinskog života i napretka.
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, poznat u narodu i kao Pedesetnica, Duhovi, Trojica ili Trojčindan, je trodnevno praznovanje u znak sećanja na dan kada je Sveti Duh ispunio apostole snagom da šire Hristovu veru.
Hram posvećen srpskom knezu i njegovoj supruzi, kneginji monaškog imena Jelisaveta, bio je ispunjen molitvama i radošću, a najmlađi članovi zajednice primili su poklone koje je za njih pripremio jerej Nenad Živković.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju i obavio čin osvećenja hrama u Hamburgu, gde su se u zajedničkoj molitvi okupili crkveni velikodostojnici i brojni vernici.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Sveti Teofan Zatvornik nas prvog četvrtka posle Duhova podseća na važnost čistoće srca i uma u međuljudskim odnosima, naglašavajući da preljuba ne leži u pogledu, već u želji.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nekada su teškoće i gubici s kojima se suočavamo veliki, pa je i naša tuga ogromna. Ipak, svako od nas mora da ide dalje, ma koliki bol da osećamo. U pomoć priskaču psiholozi, ali i sveštenici kako da se nosimo s najtužnijim trenucima. Zajednički savet i jednih i drugih je da tugu treba izdržati. To je i savet patrijarha Pavla.
Bivši rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog govori o tome kako post ovim danima, izuzev u „trapavim nedeljama“ i siruposnoj sedmici, povezuje vernike sa Hristovim stradanjem i otkriva dublje slojeve duhovnosti.
Proslavljajući ovaj sveti dan, koji je u crkvenom kalendaru označen “crvenim slovom”, vernici jačaju svoju veru i posvećenost Bogu, osvežavajući svoje duhovne korene i povezanost sa crkvom.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Kao što žena prolazi kroz bolove rađanja, tako i prava hrišćanska duša mora proći kroz mračne trenutke pre nego što se rodi u punom sjaju vere, poručuje sveti Teofan Zatvornik za sedmu sredu posle Vaskrsa i ističe da dolazak Gospoda pretvara žalost u radost.
Sveti Teofan Zatvornik nam u utorak šeste nedelje posle Vaskrsa postavlja pitanje zašto se iskonski izvor saznanja zanemaruje čak i u hrišćanskim logikama, podsećajući nas na važnost duha istine kao ključnog vodiča u razumevanju svega postojećeg.
U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
Mitropolit zahumsko-hercegovački Dimitrije predvodio je na Duhove liturgijsko slavlje i čin rukopoloženja u obnovljenom svetilištu, podstičući mnogobrojni okupljeni verni narod na jedinstvo i nadu.
Velikodostojnici RZC monaštvu Studenice poklonili su ikonu Svete Mučenice Jelisavete, čije su mošti u ruskom manastiru u Svetoj zemlji, a posetu je dodatno osvetlila čudotvorna ikona Bogorodice Kurske “Znamenje”, svetinja grada Kurska i cele Rusije.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
U prisustvu sveštenstva i visokih zvanica osveštani su temelji pratećih objekata hrama, čime je najavljeno novo poglavlje duhovnog i kulturnog života grada na Đetinji.
U pravoslavlju, blagoslov sveštenika predstavlja nevidljivu ruku Hrista koja nas blagosilja i zato je celivamo, dok monahinje svojim životom posvećenim Bogu ostaju stub duhovnosti bez uloge posrednika blagoslova.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
