Printscreen/Youtube/tvsoyuzVernici na trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre
Na praznik Svete Trojice, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio je Božanstvenu liturgiju u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri i uputio snažne reči vernicima o jačini i moći vere, njenoj ulozi u savremenom svetu i važnosti molitve za budućnost.
Na jedan od najvećih pravoslavnih praznika, Silazak Duha Svetoga na apostole, patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je Božanstvenu liturgiju na Sabornom trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre. Po završetku bogosluženja, poglavar Ruske pravoslavne crkve obratio se vernicima dugom prvopastirskom besedom. Snažne poruke odjekivale su među mnogobrojnim okupljenim vernicima, a posebno se izdvaja pet upečatljivih, mudrih rečenica.
- Nada nikada nije napuštala naš život. Čak ni nada, već potpuna sigurnost da će proći teško vreme, da će naša crkva ponovo oživeti i da će narod pristupati svetinjama i moliti se za našu zemlju- rekao je između ostalog poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Printscreen/Youtube/tvsoyuz
Velikodostojnici RPC, sveštenstvo i vernici u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri
Prisećajući se vremena kada su vera i vernici bili najviše ugroženi, patrijarh Kiril je rekao:
- Kada se narod odrekao Boga i postigao ogromna dostignuća u nauci, u tehnici, činilo se da je sa verom završeno. Ali ništa nije bilo završeno, i vera se tada čuvala.
Osvrćući se na sadašnji trenutak i brojna iskušenja koje je donelo savremeno doba, patrijarh moskovski i sve Rusije je kazao:
- Vera daje ogromnu snagu čoveku. Ona nas oslobađa od strahova, od nekih bolesnih predosećaja, složenih psiholoških stanja u koja često upada savremeni čovek.
Još jedna rečenica posebno je duhovno dotakla vernike.
- Život sa Bogom, u nadi, u stalnom kontaktu sa njim kroz molitvu, jeste ona sila koja uzdiže čoveka iznad strahova, iznad očajanja, iznad tuge i svega onoga što oslabljuje, tlači čoveka, a ponekad ga čak i lišava života.
Printscreen/Youtube/tvsoyuz
Vernici na trgu Sveto-Trojičke Sergijeve lavre
Pred kraj nadahnute besede, patrijarh Kiril je pozvao vernike da se mole Bogu da ne ostavi narod i zemlju, već da se svi učvrste u duhu.
- Molićemo Gospoda, moliti mu se da ne ostavi ni narod, ni našu zemlju, već da se svi učvrstimo u duhu, da rastemo u veri i, usmeravajući svoj pogled u budućnost, sećamo se da je budućnost samo tamo gde je Bog.
Patrijarh Kiril je svojom besedom podsetio vernike na neuništivu snagu vere koja ih vodi kroz teška vremena i ispunjava nadom za budućnost. Njegove reči odjeknule su među okupljenima, naglašavajući važnost molitve i duhovne povezanosti s Bogom kao temelja istinskog života i napretka.
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, poznat u narodu i kao Pedesetnica, Duhovi, Trojica ili Trojčindan, je trodnevno praznovanje u znak sećanja na dan kada je Sveti Duh ispunio apostole snagom da šire Hristovu veru.
Hram posvećen srpskom knezu i njegovoj supruzi, kneginji monaškog imena Jelisaveta, bio je ispunjen molitvama i radošću, a najmlađi članovi zajednice primili su poklone koje je za njih pripremio jerej Nenad Živković.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju i obavio čin osvećenja hrama u Hamburgu, gde su se u zajedničkoj molitvi okupili crkveni velikodostojnici i brojni vernici.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Kroz molitvu, pravoslavni hrišćanin stupa u lični odnos sa Bogom, tražeći ne samo pomoć u teškoćama, već pre svega zajednicu, blizinu i osvećenje duše.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
