Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Srpsko-ruski hram u Banjaluci, iako nadahnut tradicionalnim ruskim sakralnim graditeljstvom, nije njegova replika, već savremeno tumačenje tog arhitektonskog nasleđa. Odlikuju ga prepoznatljivi elementi poput pet kupola i lukovičastih završetaka, koji nedvosmisleno upućuju na rusku crkvenu arhitektonsku tradiciju.
- Ovaj hram nije samo verski objekat, već i simbol zajedničkog identiteta, istorijskog pamćenja i kulturne povezanosti srpskog i ruskog naroda – rekao je Oleg Soldat, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
Gostujući u Jutarnjem programu RTRS-a, Soldat je naglasio da poslednja carska porodica Romanov, kojoj je hram u Banjaluci i posvećen, zauzima posebno mesto u istoriji Rusije, ali i u kolektivnom pamćenju pravoslavnog sveta. Njihova vladavina, koja je trajala više od tri veka, okončana je tragično – ubistvom cara Nikolaja Drugog i članova njegove porodice, čime je završen čitav jedan period ruske imperijalne monarhije.
Prema njegovom mišljenju, značaj Romanovih ne završava se unutar granica Rusije.
- Poštovanje prema poslednjem ruskom caru posebno je izraženo među Srbima, gde se ponekad govori i o svojevrsnom ‘epicentru’ tog kulta. To se često dovodi u vezu sa odlukom Rusije da stane u odbranu Srbije nakon događaja uoči Prvog svetskog rata, što je ostavilo dubok istorijski i emotivni trag. Dugotrajne veze srpskog i ruskog naroda, prema pojedinim tumačenjima, sežu još do srednjeg veka. Osmanska vlast na Balkanu ih je oslabila, ali nisu prekinute, one su nastavljene kroz diplomatiju, kulturu i religiju - dodao je Soldat.
Prema objašnjenju arhitekte Marka Bilbije, sam objekat je zamišljen kao simbol trajne povezanosti srpskog i ruskog naroda. Upravo iz tog razloga odabran je arhitektonski izraz koji se najlakše prepoznaje kao „ruski“.
Izgradnja hrama u gustoj urbanoj strukturi izazvala je polemike među građanima, posebno zbog njegove pozicije između stambenih zgrada. Struka, međutim, ističe da takvo rešenje nije neuobičajeno, jer su verski objekti kroz istoriju često bili organski deo gradskog tkiva – bilo na trgovima ili u okviru stambenih celina, kaže Bilbija.
Pored srpsko-ruskog hrama, na trgu u naselju Aleja centar će se graditi i srpsko-ruski kulturni centar, a ovim verskim i kulturnim kompleksom na površini od 6.500 kvadratnih metara upravljaće Eparhija banjalučka
- Primeri iz sveta, poput Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi ili savremenih pravoslavnih centara u evropskim metropolama, pokazuju da sakralna arhitektura prevazilazi svoju funkcionalnu ulogu. Ona istovremeno odražava političke, kulturne i identitetske slojeve vremena u kojem nastaje - navodi arhitekta.
Kako objašnjava, regulacionim planom Banjaluke, donetim pre oko dve decenije, na toj lokaciji bio je predviđen trg sa hramom.
- Danas taj prostor, jedan od najvećih u gradu, dodatno naglašava monumentalnost objekta, ali istovremeno otvara i pitanja njegovog odnosa prema neposrednom okruženju. Crkve nisu neutralni objekti – one nose snažnu vizuelnu i simboličku prisutnost, zbog čega zahtevaju pažljivo planiranje prostora oko sebe. Upravo taj odnos tradicije i savremenog urbanizma ostaje jedna od ključnih tema rasprava - ističe Bilbija.
Sagovornici su se na kraju saglasili da se ovaj hram ne može posmatrati samo kao građevina, već kao mesto susreta istorije, kulture i identiteta, ali i kao simbol trajnih veza i zajedničkog nasleđa srpskog i ruskog naroda.
Sinod je odlučio da Sveta pravedna Ana Jovanović bude uvrštena među poštovane svetitelje, čime se produbljuje duhovna veza između dva bratska naroda. Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Wikimedia/IstPrav
Duhovna riznica
22:20 | 26.03.2026
MAJKA SVETOG VASILIJA UVRŠTENA U KALENDAR RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Evo kog datuma će Rusi slaviti srpsku svetiteljku
Crkve i manastiri
19:29 | 19.04.2026
POSETILI SMO MANASTIR DOBRUN: 11 razloga da obiđete svetinju koja je spaljivana, minirana i ponovo vaskrsla (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Mojseja Murina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Nikole Tolentinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Episkop bihaćko-petrovački ukazao na zavetnu ulogu Crkve u čuvanju uspomene na stradale, obnavljanju svetinja i prenošenju svedočanstva o stradanju srpskog naroda kroz molitvu i dela.
Dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika danas se poštuje kao Sveti novomučenik Slobodan Donjokamenički, a njegovo ime ostalo je simbol nevinog stradanja i vere.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Rukopis iz 12. veka, nastao po narudžbini kneza Miroslava, zbog svoje osetljivosti javnosti se izlaže svega nekoliko dana godišnje
Bez mesa, mlečnih proizvoda i ulja, nekoliko običnih namirnica pretvara se u toplo, gusto i zasitno jelo iz "Pravoslavnog posnog kuvara".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
