Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Srpsko-ruski hram u Banjaluci, iako nadahnut tradicionalnim ruskim sakralnim graditeljstvom, nije njegova replika, već savremeno tumačenje tog arhitektonskog nasleđa. Odlikuju ga prepoznatljivi elementi poput pet kupola i lukovičastih završetaka, koji nedvosmisleno upućuju na rusku crkvenu arhitektonsku tradiciju.
- Ovaj hram nije samo verski objekat, već i simbol zajedničkog identiteta, istorijskog pamćenja i kulturne povezanosti srpskog i ruskog naroda – rekao je Oleg Soldat, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
Gostujući u Jutarnjem programu RTRS-a, Soldat je naglasio da poslednja carska porodica Romanov, kojoj je hram u Banjaluci i posvećen, zauzima posebno mesto u istoriji Rusije, ali i u kolektivnom pamćenju pravoslavnog sveta. Njihova vladavina, koja je trajala više od tri veka, okončana je tragično – ubistvom cara Nikolaja Drugog i članova njegove porodice, čime je završen čitav jedan period ruske imperijalne monarhije.
Prema njegovom mišljenju, značaj Romanovih ne završava se unutar granica Rusije.
- Poštovanje prema poslednjem ruskom caru posebno je izraženo među Srbima, gde se ponekad govori i o svojevrsnom ‘epicentru’ tog kulta. To se često dovodi u vezu sa odlukom Rusije da stane u odbranu Srbije nakon događaja uoči Prvog svetskog rata, što je ostavilo dubok istorijski i emotivni trag. Dugotrajne veze srpskog i ruskog naroda, prema pojedinim tumačenjima, sežu još do srednjeg veka. Osmanska vlast na Balkanu ih je oslabila, ali nisu prekinute, one su nastavljene kroz diplomatiju, kulturu i religiju - dodao je Soldat.
Prema objašnjenju arhitekte Marka Bilbije, sam objekat je zamišljen kao simbol trajne povezanosti srpskog i ruskog naroda. Upravo iz tog razloga odabran je arhitektonski izraz koji se najlakše prepoznaje kao „ruski“.
Izgradnja hrama u gustoj urbanoj strukturi izazvala je polemike među građanima, posebno zbog njegove pozicije između stambenih zgrada. Struka, međutim, ističe da takvo rešenje nije neuobičajeno, jer su verski objekti kroz istoriju često bili organski deo gradskog tkiva – bilo na trgovima ili u okviru stambenih celina, kaže Bilbija.
Pored srpsko-ruskog hrama, na trgu u naselju Aleja centar će se graditi i srpsko-ruski kulturni centar, a ovim verskim i kulturnim kompleksom na površini od 6.500 kvadratnih metara upravljaće Eparhija banjalučka
- Primeri iz sveta, poput Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi ili savremenih pravoslavnih centara u evropskim metropolama, pokazuju da sakralna arhitektura prevazilazi svoju funkcionalnu ulogu. Ona istovremeno odražava političke, kulturne i identitetske slojeve vremena u kojem nastaje - navodi arhitekta.
Kako objašnjava, regulacionim planom Banjaluke, donetim pre oko dve decenije, na toj lokaciji bio je predviđen trg sa hramom.
- Danas taj prostor, jedan od najvećih u gradu, dodatno naglašava monumentalnost objekta, ali istovremeno otvara i pitanja njegovog odnosa prema neposrednom okruženju. Crkve nisu neutralni objekti – one nose snažnu vizuelnu i simboličku prisutnost, zbog čega zahtevaju pažljivo planiranje prostora oko sebe. Upravo taj odnos tradicije i savremenog urbanizma ostaje jedna od ključnih tema rasprava - ističe Bilbija.
Sagovornici su se na kraju saglasili da se ovaj hram ne može posmatrati samo kao građevina, već kao mesto susreta istorije, kulture i identiteta, ali i kao simbol trajnih veza i zajedničkog nasleđa srpskog i ruskog naroda.
Sinod je odlučio da Sveta pravedna Ana Jovanović bude uvrštena među poštovane svetitelje, čime se produbljuje duhovna veza između dva bratska naroda. Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Wikimedia/IstPrav
Duhovna riznica
22:20 | 26.03.2026
MAJKA SVETOG VASILIJA UVRŠTENA U KALENDAR RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Evo kog datuma će Rusi slaviti srpsku svetiteljku
Crkve i manastiri
19:29 | 19.04.2026
POSETILI SMO MANASTIR DOBRUN: 11 razloga da obiđete svetinju koja je spaljivana, minirana i ponovo vaskrsla (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Milorad Dodik i kongresmen Andi Ogles razgovarali o pravima Crkve i ugrožavanju verskih prava hrišćana u Federaciji BiH.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči govori o identitetskom inženjeringu, prekrajanju istorije i opasnoj igri s pamćenjem naroda.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
