Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Na svečanoj akademiji u Banjaluci, povodom krsne slave i Dana Republike Srpske, reč patrijarha Porfirija nije bila samo deo ceremonije, već njen duhovni stub. Govorio je tiho, ali sa unutrašnjom sigurnošću koja ne traži pojačanje. Njegovo obraćanje nije bilo okrenuto trenutku, već pamćenju, savesti i odgovornosti. U gradu koji zna i za rušenja i za podizanja, patrijarh je povezao Božić, Svetog Stefana i sudbinu naroda u jednu smislenu, zaokruženu celinu.
Nakon božićnog pozdrava "Mir Božji, Hristos se rodi", patrijarh Porfirije je rekao:
– Evo nas, draga braćo i sestre, ponovo u divnom, nama svima dragom gradu, gradu koji leži u srcu svakom pravoslavnom Srbinu, glavnom gradu Republike Srpske, u Banja Luci, gde nas je dvostruka radost sabrala… Jer mi i današnjim sabranjem u hramu, ali isto tako i ovde na svečanoj akademiji, činimo ono što je sâm Gospod rekao i zapovedio: Gde su dva ili tri sabrana u ime moje, i Ja sam među njima…
Foto: SPC
Svečana akademija povodom Dana Republike Srpske
U tim rečima patrijarh nije govorio samo o događaju, već o smislu samog okupljanja. Podsetio je da proslava nije puka tradicija, već čin vere, svedočanstvo da zajednica postoji zato što je okupljena oko imena Hristovog. Posebno je naglasio da se Sveti Stefan ne slavi samo kao istorijska ličnost, već kao znak poverenja u Božju ljubav i potvrda da, i onda kada se osećamo mali i slabi, nismo sami.
Sveti Stefan i pobeda koja ne liči na pobede ovog sveta
Zatim je patrijarh govorio o samom prazniku i o Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu:
– Danas slavimo Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, slavimo njegovu veru, nadu i ljubav prema Bogu i bližnjima… znamo ne samo da nismo izgubljeni, nego smo već sada i ovde pobednici… Jer u času kada su nepravedni sud izrekli i objavili njemu smrtnu kaznu, Svetom Stefanu se otvaraju nebesa… i zna da njegova žrtva nije uzaludna i da poslednja reč uvek pripada Bogu.
Ovde je patrijarh otvorio jednu od ključnih poruka svoje besede: da hrišćanska pobeda ne liči na pobede ovog sveta. Ona se ne meri snagom, već vernošću. Stefanova smrt, po tom razumevanju, nije poraz, već potvrda da istina ne može biti ubijena i da nepravda nikada nema poslednju reč.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije
"Gospode, ne uračunaj im greh ovaj"
U nastavku je posebno snažno govorio o Stefanovom odgovoru na mržnju:
– Stoga, imajući poverenje u ljubav Božju, svetitelj Božji na klevete, laži i krajnju nepravdu nije odgovorio mržnjom… nego, naprotiv, uveren da će pravda na posletku trijumfovati, on sa najdubljim mirom prašta onima koji ga ubijaju… Gospode, ne uračunaj im greh ovaj… Eto nam u liku Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana izobraženog Jevanđelja na delu.
Time je patrijarh jasno postavio merilo: hrišćanski odgovor na zlo nije osveta, već praštanje; nije kamen, već molitva. U tom liku Svetog Stefana, kako je rekao, vidi se Jevanđelje koje nije ispisano rečima, nego životom.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije
Grad koji je rušen, ali nikada nije ostao bez vere
Iz lika svetitelja patrijarh je zatim prešao na narod i grad:
– I kada danas gledamo u Svetog Stefana, ne možemo da ne pogledamo u sebe i u ovaj grad… Znamo i da je Banja Luka grad koji je mnogo trpeo i pretrpeo… Ovde su rušeni hramovi, ali vera nije nestala… Zato je Banja Luka grad koji traje i postojano i nepokolebivo stoji.
U tim rečima sabrano je iskustvo čitavog jednog prostora: stradanje koje nije uništilo dostojanstvo i bol koji nije ubio nadu. Patrijarh nije idealizovao prošlost, ali je jasno rekao da ono što je preživelo — vera i strpljenje — ima veću snagu od onoga što je rušilo.
Zatim je pažnju usmerio ka unutrašnjem miru i jedinstvu:
– Najpre tražimo radost u Bogu, imajmo mir sa Bogom… a potom ćemo moći da razumemo i držimo reči apostola Pavla… da ne budu među vama razdora, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.
Foto: SPC
Svečana akademija povodom Dana Republike Srpske
Tu poruku je odmah preveo u jezik svakodnevnog života:
– Da imamo sloge, da se neprestano mirimo među sobom… jer svako od nas treba da bude bolji… Svako svakom ima šta da oprosti i svako od svakog da traži oproštaj… Jer jedan smo narod, jedna vera, jedno Telo Hristovo, jedna Crkva…
Ovo nije bio poziv na jednoumlje, već na zajedništvo u različitosti - na sklad u kome svako ostaje ličnost, ali niko ne postaje protivnik bratu.
Poruka susedima i mladima: "Ne dajte da vam mržnja postane identitet"
Posebno snažno zazvučala je poruka upućena svima koji žive na ovim prostorima:
– Dužni smo da odbacimo mržnju i svaki vid nasilja nad drugim… moramo bezuslovno biti otvoreni za međusobno poštovanje i život u miru, jer znamo da je svako ljudsko biće dar Božji…
A mladima je patrijarh uputio gotovo očinsku opomenu:
– Ne dozvolite da vam mržnja postane identitet i da ogorčenje bude vaša hrana… Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim.
Sve je, kako je rekao, stavljeno u svetlost Božića:
– Bog dolazi tiho, bez nasilja… Dolazi kao Dete… da nas podseti da se svet ne spasava demonstriranjem moći, nego ljubavlju…
Na samom kraju, patrijarh je uputio molitvu i blagoslov:
– Neka nam Sveti arhiđakon Stefan bude putokaz… da nikad ne odustanemo od čoveka… da Gospod sačuva Banja Luku, Republiku Srpsku i sav naš narod, ali i sve ljude koji žive na ovim prostorima…
I završio rečima koje nisu bile samo čestitka, već tiha želja i zavet:
– Srećan praznik, srećan rođendan Republike Srpske! Mir Božji, Hristos se rodi!
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
Republika Srpska i Srbija prvi put ove godine zajednički su obeležile praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, što je jedan od zaključaka Deklaracije usvojene na Svesrpskom saboru prošlog leta u Beogradu.
U prazničnom duhu, uz reči koje donose utehu i nadu, svečana akademija povodom krsne slave i Dana Republike Srpske pretvorila se u duhovni sabor, slaveći mir, ljubav i snagu praštanja.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
