U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Ruke koje nervozno prevlače po ekranima kalkulatora ne staju ni kada se dan ugasi, a svetla grada počnu da blede. U tišini stana, dok drugi već odavno spavaju, neko još uvek proverava stanje na računu, sabira troškove, oduzima rizike, planira sledeći korak. Telefon se pali i gasi kao mali alarm nemira, a svaka nova cifra ne donosi olakšanje, već novu brigu koja se kači na prethodnu. Čovek koji je ujutru mislio da će ga „još jedan uspešan posao“ umiriti, uveče shvata da ga je taj isti uspeh samo dodatno opteretio.
U toj napetosti između želje za sigurnošću i straha od gubitka, između onoga što se već ima i onoga što se još uvek juri, otkriva se stara, ali neumoljivo aktuelna istina o ljudskoj pohlepi. Na nju podseća jedna kratka, ali precizna pouka Svetog Vasilija Velikog.
- Srebroljubac ne ume da uživa u onome što je sabrao, nego sebe samoga satire da još više stekne. To donosi nesanicu, brige i nemir. I što se blago više uveća, to mu se više umnože i životne brige - govorio je Sveti Vasilije Veliki.
Rečenice koje su stare vekovima ne zvuče kao moralna opomena iz prošlosti, već kao precizan opis današnje psihologije pohlepe: što se više ima, to je strah od gubitka veći, a mir sve dalje. U toj logici, bogatstvo prestaje da bude sredstvo i postaje stalni izvor unutrašnjeg pritiska.
Na kraju, misao Svetog Vasilija Velikog ne negira posedovanje, već razotkriva njegovu senku: čovek ne postaje slobodan kada sabere više, nego kada prestane da bude zarobljen onim što je već sabrao.
Jedan od najvećih Svetih otaca otkriva kako nezasitost uništava dušu i zašto ni najveće bogatstvo ne donosi istinsku sreću.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
