Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Nemir koji mnogi nose u sebi retko se vidi spolja. Čovek može imati uređen život, ispunjene obaveze i prividni mir, a ipak osećati kako mu duša ostaje rastrzana između želja, strahova i neispunjenih očekivanja. Uzrok tog unutrašnjeg rasula ne prepoznaje se lako, jer se skriva u strastima i navikama koje izgledaju bezazleno, ali postepeno udaljavaju čoveka od Boga. Jedna snažna pouka Svetog Jovana Lestvičnika otkriva upravo te skrivene uzroke i pokazuje gde počinje duhovni pad.
„Osam smrtnih grehova, osam otrovnih izvora iz kojih proističu svo duhovno zlo i pogibelj. To je kao osam zidova koji stoje između ljudske duše i Boga, jedan iznad drugog, a poslednji, gordost, gotovo da doseže do neba.
1. Prvi duhovni čir, od kojeg se gnoji i truli naša duša, jeste stomakougađanje (ugađanje stomaku, stomakougodništvo).
Gordost je potresla nebo, gordost je Anđela pretvorila u demona, gordost je isterala iz Raja naše praroditelje i dala nam u nasleđe žalosti i patnje. Gordost je pretvorila zemlju u reke i mora suza i krvi.
Gordost je osma strast, ali je ona veća od svih zajedno“, ostale su zapisane reči Svetog Jovana Lestvičnika.
Pouka Svetog Jovana Lestvičnika razotkriva da duhovni pad ne počinje velikim prestupima, već sitnim popuštanjima strastima koje se vremenom pretvaraju u zid između čoveka i Boga. Njegove reči upozoravaju da se pravi neprijatelj ne nalazi izvan čoveka, već u skrivenim pokretima srca, a naročito u gordosti koja razara sve što je dobro. Zato ova pouka ostaje opomena da put ka Bogu počinje onda kada čovek prestane da opravdava svoje slabosti i počne da ih prepoznaje kao bolest duše koju jedino pokajanje može da izleči.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (2,11-21)
11. Ponosite oči čovečije poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 12. Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koji se podiže, te će biti poniženi, 13. i na sve kedre Livanske velike i visoke i na sve hrastove Vasanske, 14. i na sve gore visoke i na sve humove izdignute,
15. i na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi, 16. I na sve lađe Tarsiske i na sve likove mile. 17. Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 18. I idola će nestati sasvim. 19. I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kad ustane da potre zemlju.
20. Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima, 21. ulazeći u rasekline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kad ustane da potre zemlju.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (2,4-19)
4. to je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 5. i svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju, 6. ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju. 7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
8. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, koga stvori. 9. I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. 10. A voda tecaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deljaše u četiri reke. 11. Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje Evilske, a onde ima zlata,
12. i zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha. 13. A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje Huske. 14. A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k Asirskoj. A četvrta je reka Efrat. 15. I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva. 16. I zaprijeti Gospod Bog čoveku govoreći: „Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;
17. ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš." 18. I reče Gospod Bog: „Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu." 19. Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;
Priče Solomonove (3,1-18)
1. Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrani srce tvoje. 2. Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir. 3. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog. 4. Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. 5. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
6. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje. 7. Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla. 8. To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. 9. Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog; 10. i biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih. 11. Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje njegovo. 12. Jer koga ljubi Gospod onoga kara, i kao otac sina koji mu je mio.
13. Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum. 14. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. 15. Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom. 16. Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava. 17. Puti su njezini mili puti i sve staze njezine mirne. 18. Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži srećan je.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Osumnjičeni je brzo uhapšen i priznao je zločin, a vest je izazvala šok i molitveno okupljanje među vernicima i lokalnim stanovništvom na jugu Brazila.
Pobediti sebe teže je nego pobediti bilo koga drugog.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Pobediti sebe teže je nego pobediti bilo koga drugog.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Protođakon Sergije Epifancev objašnjava zbog čega izraz koji mnogi smatraju ponižavajućim zapravo govori o slobodi od greha, a ne o ropstvu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Protođakon Sergije Epifancev objašnjava zbog čega izraz koji mnogi smatraju ponižavajućim zapravo govori o slobodi od greha, a ne o ropstvu.
Zaboravljeno zdravo jelo na vodi koje su naši preci volele u manastirskim i domaćim kuhinjama, a koje danas retko ko priprema.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
