Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Nemir koji mnogi nose u sebi retko se vidi spolja. Čovek može imati uređen život, ispunjene obaveze i prividni mir, a ipak osećati kako mu duša ostaje rastrzana između želja, strahova i neispunjenih očekivanja. Uzrok tog unutrašnjeg rasula ne prepoznaje se lako, jer se skriva u strastima i navikama koje izgledaju bezazleno, ali postepeno udaljavaju čoveka od Boga. Jedna snažna pouka Svetog Jovana Lestvičnika otkriva upravo te skrivene uzroke i pokazuje gde počinje duhovni pad.
„Osam smrtnih grehova, osam otrovnih izvora iz kojih proističu svo duhovno zlo i pogibelj. To je kao osam zidova koji stoje između ljudske duše i Boga, jedan iznad drugog, a poslednji, gordost, gotovo da doseže do neba.
1. Prvi duhovni čir, od kojeg se gnoji i truli naša duša, jeste stomakougađanje (ugađanje stomaku, stomakougodništvo).
Gordost je potresla nebo, gordost je Anđela pretvorila u demona, gordost je isterala iz Raja naše praroditelje i dala nam u nasleđe žalosti i patnje. Gordost je pretvorila zemlju u reke i mora suza i krvi.
Gordost je osma strast, ali je ona veća od svih zajedno“, ostale su zapisane reči Svetog Jovana Lestvičnika.
Pouka Svetog Jovana Lestvičnika razotkriva da duhovni pad ne počinje velikim prestupima, već sitnim popuštanjima strastima koje se vremenom pretvaraju u zid između čoveka i Boga. Njegove reči upozoravaju da se pravi neprijatelj ne nalazi izvan čoveka, već u skrivenim pokretima srca, a naročito u gordosti koja razara sve što je dobro. Zato ova pouka ostaje opomena da put ka Bogu počinje onda kada čovek prestane da opravdava svoje slabosti i počne da ih prepoznaje kao bolest duše koju jedino pokajanje može da izleči.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (2,11-21)
11. Ponosite oči čovečije poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 12. Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koji se podiže, te će biti poniženi, 13. i na sve kedre Livanske velike i visoke i na sve hrastove Vasanske, 14. i na sve gore visoke i na sve humove izdignute,
15. i na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi, 16. I na sve lađe Tarsiske i na sve likove mile. 17. Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. 18. I idola će nestati sasvim. 19. I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kad ustane da potre zemlju.
20. Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima, 21. ulazeći u rasekline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kad ustane da potre zemlju.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (2,4-19)
4. to je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 5. i svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju, 6. ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju. 7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
8. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, koga stvori. 9. I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. 10. A voda tecaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deljaše u četiri reke. 11. Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje Evilske, a onde ima zlata,
12. i zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha. 13. A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje Huske. 14. A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k Asirskoj. A četvrta je reka Efrat. 15. I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva. 16. I zaprijeti Gospod Bog čoveku govoreći: „Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;
17. ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš." 18. I reče Gospod Bog: „Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu." 19. Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;
Priče Solomonove (3,1-18)
1. Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrani srce tvoje. 2. Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir. 3. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog. 4. Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. 5. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
6. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje. 7. Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla. 8. To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. 9. Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog; 10. i biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih. 11. Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje njegovo. 12. Jer koga ljubi Gospod onoga kara, i kao otac sina koji mu je mio.
13. Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum. 14. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. 15. Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom. 16. Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava. 17. Puti su njezini mili puti i sve staze njezine mirne. 18. Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži srećan je.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
