Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Um savremenog čoveka retko ima predah. Misli se nižu bez reda, strasti se prikazuju kao potrebe, a nemir se prihvata kao nešto što se podrazumeva. Tražimo olakšanje u brzini, u buci, u kratkim savetima koji brzo izblede. Pravoslavno predanje, međutim, ne nudi prečice. Ono nudi lek – tih, postojan i dubok. Upravo na tom mestu jedna pouka Prepodobnog Varsanufija Velikog pokazuje put ka izlazu, ne obećanjem lakog rešenja, već stvarnim ozdravljenjem unutrašnjeg čoveka.
Prepodobni Varsanufije Veliki je govorio:
- Neprestano prizivanje imena Božijeg jeste lečenje koje ubija ne samo demone, nego i samo njihovo delovanje. Kao što lekar stavlja lekove ili meleme na ranu bolesnika, i oni deluju a da pri tome bolesnik i ne zna kako to biva, upravo tako i Ime Božije, kada se priziva, ubija sve strasti, mada mi ne znamo kako se to zbiva.
U ovim rečima nema tajanstvene magije, ali ima jasne duhovne logike. Prepodobni Varsanufije ne govori o umirivanju sebe sopstvenom snagom, već o delovanju blagodati. Kao što telo ne mora da razume kako lek deluje da bi ozdravilo, tako ni duša ne mora da shvati način na koji Ime Božije čisti srce. Od čoveka se ne traži da sve objasni, već da ostane veran molitvi i da je ne prekida čim izostane osećaj.
Ova pouka danas zvuči snažno upravo zato što ne laska čoveku. Ona ga ne oslobađa borbe, ali mu pokazuje oružje koje ne ranjava, već leči. Prizivanje Imena Božijeg u pravoslavlju nije povlačenje iz života, već njegovo tiho osvećenje. Tamo gde se misli stišavaju, a strasti gube snagu, počinje isceljenje koje ne traži aplauz, ali menja čoveka iznutra.
Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 70 (2,7-17)
7. Braćo, ne pišem vam zapovest novu, nego zapovest staru koju imaste od početka. Zapovest stara jeste reč koju čuste od početka. 8. Opet vam pišem zapovest novu, ono što je istinito u njemu i u vama: da tama prolazi i svetlost istinita već sija. 9. Onaj koji govori da je u svetlosti, a mrzi brata svoga, u tami je sve do sada. 10. Onaj koji ljubi brata svoga, u svetlosti prebiva, i sablazni u njemu nema;
11. a koji mrzi brata svoga, u tami je, i u tami hodi, i ne zna kuda ide, jer mu tama zaslepi oči. 12. Pišem vam, dečice, da su vam oprošteni gresi radi imena Njegova. 13. Pišem vam, oci, jer ste poznali Onoga koji je od početka. Pišem vam, mladići, jer ste pobedili nečastivoga. Pisah vam, deco, jer ste poznali Oca. 14. Pisah vam, oci, jer ste poznali Onoga koji je od početka. Pisah vam, mladići, jer ste jaki i reč Božija u vama prebiva i pobedili ste nečastivoga.
15. Ne ljubite sveta ni što je u svetu. Ako neko ljubi svet, ljubavi Očeve nema u njemu; 16. jer sve što je u svetu: pohota telesna, i pohota očiju, i nadmenost življenja, nije od Oca, nego je od sveta. 17. I svet prolazi i pohota njegova; a onaj koji tvori volju Božiju ostaje vavek.
Jevanđelje po Marku, začalo 63. (14,3-9)
3. I kad on beše u Vitaniji u kući Simona gubavoga i seđaše za trpezom, dođe žena sa sudom od alavastra, punim pravog skupocenog nardovog mirisa, i razbivši sud izli mu na glavu.4. A behu neki koji negodovahu među sobom govoreći: „Zašto se taj miris prosipa tako?5. Jer se mogaše taj miris prodati za više od trista dinara i dati siromasima.” I vikahu na nju.
6. A Isus reče: „Ostavite je; što joj smetate? Ona čini dobro delo na meni.7. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.8. Ona je učinila što je mogla; pomazala je unapred telo moje za pogreb.9. Zaista vam kažem: Gde se god bude propovedalo jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se za spomen njezin i ovo što ona učini.”
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Ava Justin otkriva kako molitva postaje tajno i moćno oružje protiv unutrašnjih neprijateljskih sila.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News