Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
U pravoslavnom učenju đavo nije apstraktna ideja niti književni simbol, već personifikacija zla – stvarna duhovna ličnost koja deluje u svetu, navodi čoveka na greh i potom ga uporno odvraća od pokajanja i povratka Bogu.
Prema pravoslavlju, đavo čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno. Njegovo osnovno oružje nije sila, već obmana.
Najpre čoveku predlaže greh kao nešto malo, prolazno i opravdano: kao odgovor na nepravdu, kao utehu u slabosti ili kao "ljudsku" potrebu.
Greh se tada prikazuje kao nešto što neće ostaviti posledice, kao nešto što "svi rade" i zbog čega se ne treba previše uznemiravati.
Kada čovek padne u greh, delovanje se ne zaustavlja.
Naprotiv, tada započinje druga, još opasnija faza. Đavo nastoji da učvrsti čoveka u grešnom stanju i da ga odvoji od pokajanja. U prvom trenutku, on umanjuje težinu učinjenog, uliva lažni mir i sugeriše da nema potrebe za ispovešću, jer je Bog "ionako milostiv" i sve oprašta.
Na taj način, savest se uspavljuje, a greh se potiskuje i zaboravlja.
Ako, međutim, savest ne prestane da opominje i čovek pokaže nameru da se pokaje, strategija se menja. Tada se greh prikazuje kao pretežak, neoprostiv i sraman. Umesto nade, u srce se unosi očajanje, a umesto vere u Božju milost – strah i beznađe.
Na to je posebno upozoravao Prepodobni Varsanufije Optinski.
- Kada đavo zna da je čovek počinio neki težak greh, on svim snagama pokušava da spreči grešnika da se pokaje. Da bi to postigao, on se trudi da "umanji" težinu greha, sugerišući da ga je Gospod već oprostio i da u tome nema ništa loše. To radi dok čovek ne zaboravi svoj greh - objašnjavao je svetac pa govorio o još jednoj i to mnogo opasnijoj đavoljoj zamci:
- Ali, ako čovek i dalje pokušava da ode kod sveštenika sa namerom da se pokaje ili, obrnuto - potpuno zaboravi - đavo pokušava da ga ubedi da je njegov greh toliko veliki da mu Bog nikada neće oprostiti, i da prema njemu neće biti milosti. Eto koliko lukavo on deluje... Zato je pokajanje, iskreno i brzo, toliko važno. Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života. Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška. Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline. Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Shutterstock/fotokita
Duhovna riznica
12:34 | 21.01.2026
KAKO SE BORITI PROTIV ZLIH POMISLI: Otac Rafailo otkrio recept koji momentalno pruža olakšanje i tera ih tako kao da nikad nisu ni postojale
Duhovna riznica
22:13 | 25.01.2026
DA LI ONAJ KO UMIRE U BOLESTI I MUKAMA ISKUPLJUJE SVOJE GREHE: Otac Andrej otkriva tajnu koja sve zanima, a retko ko sme da pita
Duhovna riznica
14:00 | 04.02.2026
KAKO SEBI POSTAJEMO IDOLI I TAKO SE UBIJAMO: Starac Emilijan o ljudima koji žele da se promene, a u stvari uvek stoje u mestu
Duhovna riznica
16:17 | 04.02.2026
MODNIM DETALJIMA I BOJOM ODEĆE KRŠE CRKVENA PRAVILA, PA DOBIJAJU OPOMENU: Otac Borislav otkriva koje su najčešće greške vernika u odevanju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
