Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
U pravoslavnoj tradiciji ispovest zauzima jedno od najdubljih i najsvetijih mesta u duhovnom životu čoveka.
Ona nije puki razgovor, niti prilika da se čovek rastereti pričajući o svojim brigama, strahovima i teškoćama.
Ispovest je sveta tajna pokajanja, susret grešnog čoveka sa živim Bogom, u kome se ogoljuje srce i traži oproštaj, isceljenje i preobražaj.
Suština ispovesti u pravoslavlju nije u nabrajanju problema, već u priznanju greha. Greh se ne posmatra samo kao pojedinačan pogrešan postupak, već kao stanje udaljenosti od Boga, kao rana na duši koja zahteva lečenje.
Zato ispovest nije psihološko savetovanje, niti mesto gde se traži razumevanje i sažaljenje, već trenutak istine u kome čovek staje pred Boga bez opravdanja, bez ulepšavanja i bez skrivanja.
Pravoslavno shvatanje ispovesti podrazumeva duboko pokajanje - unutrašnji preokret, promenu uma i srca. Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
U tom smislu, ispovest zahteva hrabrost da se prizna sopstvena slabost, ali i odlučnost da se ne ostane u njoj.
Duhovnik u ispovesti nije sudija, već svedok pokajanja i lekar duše. On sluša ispovest, ali oproštaj ne dolazi od njega, već od Boga. Zato ispovest ne može biti usmerena ka tome da se dobije utešna reč ili ljudska potvrda, već da se primi Božja blagodat koja leči i podiže.
Kada ispovest izgubi tu dimenziju, ona se svodi na razgovor o sebi, na krug u kome se čovek stalno vraća sopstvenim osećanjima, a da se suštinski ne menja.
Pravoslavlje uči da prava ispovest uvek rađa plodom – makar malim, ali vidljivim. Ona vodi ka smirenju, borbi sa strastima i postepenom oslobađanju od greha.
Bez tog unutrašnjeg pokreta, ispovest ostaje prazna forma, a čovek se može zavaravati da živi duhovno, dok u stvarnosti stoji u mestu.
O toj opasnosti posebno je govorio starac Emilijan, upozoravajući na površno shvatanje pokajanja i ispovesti:
"Većina ljudskih ispovesti, danas, nisu ispovesti. Ljudi govore duhovniku o svom bolu, o svojoj borbi, svojoj zabrinutosti, ali samo da bi se na njih sažalio, da bih ih shvatio, osetio, zavoleo, da bi ih se sećao i molio se za njih.. Sve se vrti oko "ja"! - govorio je on pa nastavio:
"Čovek koji se iskreno kaje se i menja, a kada stalno čini isto, znači da je nepokajan. Samo zavarava sebe da se kaje, želi da pokaže svoje "smirenje".. Međutim mi sami sebe ubijamo i postajemo idoli sami sebi kada živimo bez istinskog pokajanja."
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Sveta tajna ispovesti nije kazna, već dar- prilika za novi početak i mir sa Bogom.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
