Profimedia, WikipediaKo želi da se ispovedi, to mora uraditi u prisustvu sveštenika
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Ispovest je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnoj crkvi. To je tajna, koju obavlja sam Gospod posredstvom sveštenika.
Ona predstavlja čin priznanja grehova pred sveštenikom, ali i istinskog pokajanja. Ispovest ima duboko duhovno značenje, jer nije samo priznanje grehova, već i početak procesa duhovne promene i pomirenja s Bogom.
U pravoslavnoj tradiciji, ispovest je vrlo važna, jer ona omogućava verniku da se oslobodi svojih grehova i da se pomiri s Bogom. Ispovest nije samo ritual, već duhovni proces koji zahteva iskreno pokajanje, skrušenost i želju da se ne ponove greške iz prošlosti. Sveštenik, kao Božiji posrednik, nije samo svedok grehova, već i vodi duhovno pomirenje vernika s Bogom kroz molitve i blagoslove.
Shutterstock
Ko želi da se ispovedi, to mora uraditi u prisustvu sveštenika
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama, proces kajanja i tuge jer smo se udaljili od Boga. Pokajanje znači promena našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje znači ljubav prema vrlinama, dobročinstvo, želja, spremnost i jaka sklonost da se opet sjedinimo sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga i neizostavno kulminira u Božanskoj, svetoj tajni ispovesti.
Ispovest može da bude veoma teška, za mnoge i neprijatna, jer ljudi se otvaraju pred sveštenikom, pričaju o svojim (ne) delima, kojih se, neretko i stide.
Zbog toga vernici sve češće pitaju da li je, kako bi bez bilo kakve zadrške ispovedili sve grehe, moguće da se ispovede preko Interneta odnosno i-mejla.
Ruski protojerej Aleksandar Iljašenko jednom prilikom je odgovorio da je to nedopustivo.
Wikipedia
Aleksandar Iljašenko
- Naravno da je nekada ispovedanje grehova i gorko i stidno. Ispovest je Tajna, u kojoj sveštenik predstavlja svedoka vaših grehova. Pokajanjem se greh razdeljuje od čoveka što predstavlja blagodatnu promenu stanja duše. Nema ništa loše u tome da je sveštenik svedok toga kako se sramni greh odvaja od čoveka koji se kaje. Ako se čovek zaista kaje, tada će se sveštenik radovati zbog njega i blagodariće Bogu. A ako nema pokajanja tada nije jednostavno da se otvorimo na ispovesti - istakao je on i dodao:
- Pokajanje je dar Božiji, treba se moliti Gospodu da nam daruje pokajanje. U istoriji su bili slučajevi da se čovek usled određenih okolnosti nije mogao ispovediti svešteniku. To su bile izuzetne situacije. Naprimer, čovek umire daleko od Crkve i prenosi drugu svoju poslednju ispovest, da bi on kad bude mogao, preneo njegovu ispovest svešteniku. Bio je takav slučaj koji je opisao Vladika Venjamin (Fedčenkov), da je guverner General Bjunting, kojem je pretila smrtna opasnost, imao mogućnost da se ispovedi poslednji put u životu putem telefona. Ali Vi biste trebali savladati smušenost. Pokajanje i postoji radi toga da se iznese na svetlost ono što je prepreka da se duša sjedini s Bogom - objasnio je otac Aleksandar.
Za Svetog Teofana, put ka istinskoj veri započinje pokajanjem. Pokajanje nije samo trenutni trenutak kajanja, već proces stalnog povratka k Bogu i preobražaja života. U tom procesu, vernik izgovara: „Sagreših, ali neću više. Hećy više da grešim, nego ću da živim po zapovestima“. Ove reči označavaju odlukost i posvećenost da se živi u skladu sa Božjim zapovestima, a to je osnovna snaga koja vodi kroz duhovni život.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
