Profimedia, WikipediaKo želi da se ispovedi, to mora uraditi u prisustvu sveštenika
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Ispovest je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnoj crkvi. To je tajna, koju obavlja sam Gospod posredstvom sveštenika.
Ona predstavlja čin priznanja grehova pred sveštenikom, ali i istinskog pokajanja. Ispovest ima duboko duhovno značenje, jer nije samo priznanje grehova, već i početak procesa duhovne promene i pomirenja s Bogom.
U pravoslavnoj tradiciji, ispovest je vrlo važna, jer ona omogućava verniku da se oslobodi svojih grehova i da se pomiri s Bogom. Ispovest nije samo ritual, već duhovni proces koji zahteva iskreno pokajanje, skrušenost i želju da se ne ponove greške iz prošlosti. Sveštenik, kao Božiji posrednik, nije samo svedok grehova, već i vodi duhovno pomirenje vernika s Bogom kroz molitve i blagoslove.
Shutterstock
Ko želi da se ispovedi, to mora uraditi u prisustvu sveštenika
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama, proces kajanja i tuge jer smo se udaljili od Boga. Pokajanje znači promena našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje znači ljubav prema vrlinama, dobročinstvo, želja, spremnost i jaka sklonost da se opet sjedinimo sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga i neizostavno kulminira u Božanskoj, svetoj tajni ispovesti.
Ispovest može da bude veoma teška, za mnoge i neprijatna, jer ljudi se otvaraju pred sveštenikom, pričaju o svojim (ne) delima, kojih se, neretko i stide.
Zbog toga vernici sve češće pitaju da li je, kako bi bez bilo kakve zadrške ispovedili sve grehe, moguće da se ispovede preko Interneta odnosno i-mejla.
Ruski protojerej Aleksandar Iljašenko jednom prilikom je odgovorio da je to nedopustivo.
Wikipedia
Aleksandar Iljašenko
- Naravno da je nekada ispovedanje grehova i gorko i stidno. Ispovest je Tajna, u kojoj sveštenik predstavlja svedoka vaših grehova. Pokajanjem se greh razdeljuje od čoveka što predstavlja blagodatnu promenu stanja duše. Nema ništa loše u tome da je sveštenik svedok toga kako se sramni greh odvaja od čoveka koji se kaje. Ako se čovek zaista kaje, tada će se sveštenik radovati zbog njega i blagodariće Bogu. A ako nema pokajanja tada nije jednostavno da se otvorimo na ispovesti - istakao je on i dodao:
- Pokajanje je dar Božiji, treba se moliti Gospodu da nam daruje pokajanje. U istoriji su bili slučajevi da se čovek usled određenih okolnosti nije mogao ispovediti svešteniku. To su bile izuzetne situacije. Naprimer, čovek umire daleko od Crkve i prenosi drugu svoju poslednju ispovest, da bi on kad bude mogao, preneo njegovu ispovest svešteniku. Bio je takav slučaj koji je opisao Vladika Venjamin (Fedčenkov), da je guverner General Bjunting, kojem je pretila smrtna opasnost, imao mogućnost da se ispovedi poslednji put u životu putem telefona. Ali Vi biste trebali savladati smušenost. Pokajanje i postoji radi toga da se iznese na svetlost ono što je prepreka da se duša sjedini s Bogom - objasnio je otac Aleksandar.
Za Svetog Teofana, put ka istinskoj veri započinje pokajanjem. Pokajanje nije samo trenutni trenutak kajanja, već proces stalnog povratka k Bogu i preobražaja života. U tom procesu, vernik izgovara: „Sagreših, ali neću više. Hećy više da grešim, nego ću da živim po zapovestima“. Ove reči označavaju odlukost i posvećenost da se živi u skladu sa Božjim zapovestima, a to je osnovna snaga koja vodi kroz duhovni život.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
