Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Mir svakodnevice Svete gore narušen je ovih dana neuobičajenim i dramatičnim događajem. Na aerodromu „Makedonija“ u Solunu uhapšen je svetogorski monah, ruski državljanin koji je gotovo tri godine boravio u Grčkoj bez dozvole, živeći kao monah u jednom od manastira na ovom svetom mestu.
Optuženi, koji je pre monašenja po zanimanju bio sveštenik, otkriven je prilikom kontrole putnih dokumenata kada je pokušao da avionom otputuje iz Soluna za Carigrad, a zatim u Moskvu, koja je bila njegova krajnja destinacija.
Kako je utvrđeno, monah je ušao u Grčku 15. januara 2022. godine i bio je dužan da zemlju napusti do 28. februara iste godine, što nije učinio. U martu je posetio Svetu Goru i tada izdao trodnevnu dozvolu boravka (od 1. do 3. marta 2022, do 4. marta 2022), ali je u manastiru ostao gotovo tri godine.
Njegovo hapšenje izvršeno je u sredu ujutro, a već danas izveden je pred Jednočlano prekršajno veće Soluna, gde mu je suđeno po hitnom postupku. Sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora od dve godine i novčanu kaznu od 5.000 evra, bez mogućnosti uslovnog otpusta.
U skladu sa novim zakonom, optuženi je upitan da li želi da izdrži zatvorsku kaznu ili da napusti zemlju. On je odlučio da se vrati u otadžbinu — što je i bio njegov plan u trenutku hapšenja na aerodromu.
U svojoj odbrani naveo je da od 1. marta 2022. godine živi u Manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori i da sada želi da se vrati kući i svojoj ćerki.
Što se tiče optužbi, priznao je svoje delo i izjavio:
– Imao sam nameru da se vratim 2022. godine, ali nisam mogao da nađem kartu i odlučio sam da ostanem na Svetoj Gori. Mislio sam da ću, kada budem odlučio da se vratim, samo platiti novčanu kaznu i da neće biti drugih posledica. Nisam znao da je to krivično delo – rekao je monah, prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
Vredno je napomenuti da je Manastir Svetog Pantelejmona na Svetoj gori poznat i kao „Ruski manastir“, jer već vekovima prima ruske monahe.
Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira. U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos. Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima. Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
shutterstock.com
Sud mu ponudio izbor: kazna zatvora ili povratak u otadžbinu
"Nisam znao da je to krivično delo". izjava uhapšenog monaha
Crkve i manastiri
22:33 | 12.06.2025
NA SVETOJ GORI NOVA, RIGOROZNA PRAVILA: Srbi izuzeti od ograničenja koja stupaju na snagu u subotu, 14. juna
Duhovna riznica
19:22 | 13.06.2025
SMENA NA SVETOJ GORI: Predstavljeni novi članovi upravnog tela Atosa, dok monasi najavljuju protestnu notu zbog ignorisanja posledica zemljotresa
Duhovna riznica
23:39 | 04.07.2025
SVETA GORA DOBIJA 100 MILIONA EVRA: Moćni znak podrške duhovnoj tvrđavi pravoslavlja
Duhovna riznica
21:36 | 23.07.2025
SVETA GORA PREKINULA ČUTANJE I POSLALA UPOZORENJE: "Novi zakoni ugrožavaju srž naše vere i ljudskog dostojanstva!"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
