Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
U srcu Egejskog mora, tamo gde molitva ne prestaje i gde su vekovi sabrani u tišini kelija i mirisu tamjana, Sveta gora ulazi u novo poglavlje svog duhovnog postojanja. Od subotre, 4. juna 2025. godine, na dan kada novi nadzornik stupa na dužnost, stupaju na snagu stroža pravila o pristupu ovom svetom mestu, prenosi ugledni grčki pravoslavni portal Romfea.
Ova odluka Svete opštine Atosa, najvišeg upravnog tela monaške zajednice, dolazi kao odgovor na zabrinjavajuće narušavanje tišine i isihastičkog duha koji su vekovima bili zaštitni znak Svete gore. Uprkos ranijim merama uvedenim u decembru 2024. godine, broj posetilaca nije opao. Naprotiv – priliv je rastao, a mnogi su, umesto duhovnog sabranja, tražili atraktivnu pozadinu za selfije.
Monasi sve otvorenije ukazuju na praksu brojnih turističkih agencija koje se predstavljaju kao „hodočasnički biroi“, organizujući komercijalizovane ture uz visoke cene i – kako se sumnja – u dosluhu sa pojedinim manastirima. Tako se Sveta gora, opominju duhovnici, sve češće doživljava ne kao mesto podviga i neprestane molitve, već kao „verski Disneyland“ – destinacija za duhovni turizam bez istinske pokajničke pripreme.
Фондација "Задужбина Светог манастира Хиландара
Za tri slovenska manastira, među kojima je i Hilandar, donet je izuzetak, tako da će vernici iz Srbije i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje
Zbog toga će, počev od 14. juna, stranim državljanima biti izdavano najviše 300 dozvola za ulazak mesečno. Ograničenje ne važi za građane Grčke i Kipra, koji i dalje mogu slobodno dolaziti.
Ipak, Sveta gora pokazuje i razumevanje za bratske slovenske narode. Za tri slovenska manastira – Hilandar, Zograf i manastir Svetog Pantelejmona – donet je izuzetak. Pravoslavni vernici iz Srbije, Bugarske, Rusije i Ukrajine i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje.
Ove promene nisu samo administrativne – one predstavljaju dubok poziv: da se Atosu prilazi kao svetinji, a ne kao turističkoj atrakciji. Sveta gora je zemlja Presvete Bogorodice, i njoj se ne dolazi kamerom u ruci, već srcem punim molitve.
U tišini Svetog Atosa ne čuje se buka sveta – i upravo zato ta tišina mora biti očuvana. Jer tamo gde prestaje reč, počinje molitva.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
