Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
U srcu Egejskog mora, tamo gde molitva ne prestaje i gde su vekovi sabrani u tišini kelija i mirisu tamjana, Sveta gora ulazi u novo poglavlje svog duhovnog postojanja. Od subotre, 4. juna 2025. godine, na dan kada novi nadzornik stupa na dužnost, stupaju na snagu stroža pravila o pristupu ovom svetom mestu, prenosi ugledni grčki pravoslavni portal Romfea.
Ova odluka Svete opštine Atosa, najvišeg upravnog tela monaške zajednice, dolazi kao odgovor na zabrinjavajuće narušavanje tišine i isihastičkog duha koji su vekovima bili zaštitni znak Svete gore. Uprkos ranijim merama uvedenim u decembru 2024. godine, broj posetilaca nije opao. Naprotiv – priliv je rastao, a mnogi su, umesto duhovnog sabranja, tražili atraktivnu pozadinu za selfije.
Monasi sve otvorenije ukazuju na praksu brojnih turističkih agencija koje se predstavljaju kao „hodočasnički biroi“, organizujući komercijalizovane ture uz visoke cene i – kako se sumnja – u dosluhu sa pojedinim manastirima. Tako se Sveta gora, opominju duhovnici, sve češće doživljava ne kao mesto podviga i neprestane molitve, već kao „verski Disneyland“ – destinacija za duhovni turizam bez istinske pokajničke pripreme.
Фондација "Задужбина Светог манастира Хиландара
Za tri slovenska manastira, među kojima je i Hilandar, donet je izuzetak, tako da će vernici iz Srbije i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje
Zbog toga će, počev od 14. juna, stranim državljanima biti izdavano najviše 300 dozvola za ulazak mesečno. Ograničenje ne važi za građane Grčke i Kipra, koji i dalje mogu slobodno dolaziti.
Ipak, Sveta gora pokazuje i razumevanje za bratske slovenske narode. Za tri slovenska manastira – Hilandar, Zograf i manastir Svetog Pantelejmona – donet je izuzetak. Pravoslavni vernici iz Srbije, Bugarske, Rusije i Ukrajine i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje.
Ove promene nisu samo administrativne – one predstavljaju dubok poziv: da se Atosu prilazi kao svetinji, a ne kao turističkoj atrakciji. Sveta gora je zemlja Presvete Bogorodice, i njoj se ne dolazi kamerom u ruci, već srcem punim molitve.
U tišini Svetog Atosa ne čuje se buka sveta – i upravo zato ta tišina mora biti očuvana. Jer tamo gde prestaje reč, počinje molitva.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
