Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, na ostacima starog trikonhosa iz VI veka u Baru, služena je Sveta Liturgija. Službu je predvodio protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, uz sasluženje oca Mladena Tomovića i oca Aleksandra Orlandića. Slavske darove prinelo je Srpsko kulturno društvo – „Slovoljubve“, na čelu sa Velimirom Mijovićem.
Međutim, više od bogoslužbene radosti, liturgijsko sabranje obeležilo je ozbiljno upozorenje – apel koji je otac Slobodan uputio nadležnim institucijama, ali i celokupnoj javnosti, zbog sve očiglednijeg i bolnijeg skrnavljenja ovog svetog i istorijski neprocenjivog mesta.
U svojoj besedi otac Slobodan, sa dubokim bolom u glasu, istakao je da se iz godine u godinu svedoči sve većem propadanju svetih temelja starog hrama.
– Ono što nas sve rastužuje jeste očigledno jedno loše stanje ovih svetih temelja, koji svake godine bivaju sve više devastirani. Pogotovo je to izraženo u zadnje dve godine – rekao je prota Slobodan.
Njegove reči oštećenje ne dočaravaju samo kao fizički proces, već kao duhovni nemar društva prema svetinji koja je stolećima svedočila veri, molitvi i istoriji Bara.
– Evo kako vreme prolazi, svakim novim dolaskom ovde vidimo da je nešto od ovih svetih zidova dodatno oskrnavljeno. Vidimo ovde, na ulazu u naos, da je taj zid drastično oskrnavljen od prošle godine, u dobroj meri i urušen, da je poskidano kamenje sa njega. Vidimo da je jedna od ove dve grobnice potpuno provaljena i oskrnavljena.
Posebno je istakao neprimereno ponašanje pojedinaca koji ovo sveto mesto koriste kao prostor za okupljanje i nečasne radnje, a ne kao spomenik vere i kulture.
– Svedoci smo da se ovde, pogotovo u letnjim mesecima, sakupljaju ljudi koji, nikoga ne osuđujemo, rade ovde stvari koje ne priliče ovakvom mestu. Da ne govorimo koliko ovu svetinju skrnave i takozvani kućni ljubimci.
Uprkos višegodišnjim razgovorima sa opštinskim i republičkim organima zaštite, konkretni pomaci na zaštiti trikonhosa još uvek izostaju.
– Zato sa ovog mesta, iako smo i ranije sa nadležnim vlastima o tome razgovarali, još jednom upućujemo apel da se ova svetinja zaštiti, ako ničim drugim, makar jednom lepom, pristojnom ogradom oko ovih svetih temelja. Da se ovo što je od njih ostalo dalje ne skrnavi.
Otac Slobodan podseća da je bilo obećanja iz opštine o projektu zaštite, ali da se ona još uvek nisu pretočila u delo.
– Vidimo da od toga još ništa nema. Evo i odavde, saborno, taj apel upućujemo da se konačno nešto preduzme. A koliko narednih 2–3 dana uputićemo još jedan zvaničan dopis i opštini i nadležnoj instituciji za zaštitu spomenika kulture, da je krajnje vreme da se devastacija ovih svetih temelja zaustavi. Ako oni neće, onda neka dozvole nama, pa ćemo mi to, kako znamo i umemo, zaštititi.
Njegove reči ne predstavljaju samo kritiku, već duboki poziv na buđenje savesti – i crkvene, i kulturne, i građanske. Jer sveta mesta, čak i kad ostanu bez krova i zida, ostaju čuvari svetog sećanja naroda. I kada se na njima liturgija služi, kao sada u Baru, ona postaju uzvišeni glas savesti koji ne smemo ignorisati.
U zaključku liturgijskog sabranja, otac Slobodan podsetio je prisutne na predstojeće događaje u okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, ali ostaje da njegove reči o svetom trikonhosu odzvanjaju dugo – kao opomena i kao zavet.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Jedina muslimanka u predsedničkom telu za verska prava, Samira Munši, podnela je ostavku uz optužbe da američka politika primorava građane da finansiraju rat na Bliskom istoku.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
Oni su bili drugovi Svetog Teodora Tirona.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Jednostavan, zasitan i proveren recept iz domaće kuhinje pokazuje zašto je pasulj generacijama među najvoljenijim jelima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
