Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, na ostacima starog trikonhosa iz VI veka u Baru, služena je Sveta Liturgija. Službu je predvodio protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, uz sasluženje oca Mladena Tomovića i oca Aleksandra Orlandića. Slavske darove prinelo je Srpsko kulturno društvo – „Slovoljubve“, na čelu sa Velimirom Mijovićem.
Međutim, više od bogoslužbene radosti, liturgijsko sabranje obeležilo je ozbiljno upozorenje – apel koji je otac Slobodan uputio nadležnim institucijama, ali i celokupnoj javnosti, zbog sve očiglednijeg i bolnijeg skrnavljenja ovog svetog i istorijski neprocenjivog mesta.
U svojoj besedi otac Slobodan, sa dubokim bolom u glasu, istakao je da se iz godine u godinu svedoči sve većem propadanju svetih temelja starog hrama.
– Ono što nas sve rastužuje jeste očigledno jedno loše stanje ovih svetih temelja, koji svake godine bivaju sve više devastirani. Pogotovo je to izraženo u zadnje dve godine – rekao je prota Slobodan.
Njegove reči oštećenje ne dočaravaju samo kao fizički proces, već kao duhovni nemar društva prema svetinji koja je stolećima svedočila veri, molitvi i istoriji Bara.
– Evo kako vreme prolazi, svakim novim dolaskom ovde vidimo da je nešto od ovih svetih zidova dodatno oskrnavljeno. Vidimo ovde, na ulazu u naos, da je taj zid drastično oskrnavljen od prošle godine, u dobroj meri i urušen, da je poskidano kamenje sa njega. Vidimo da je jedna od ove dve grobnice potpuno provaljena i oskrnavljena.
Posebno je istakao neprimereno ponašanje pojedinaca koji ovo sveto mesto koriste kao prostor za okupljanje i nečasne radnje, a ne kao spomenik vere i kulture.
– Svedoci smo da se ovde, pogotovo u letnjim mesecima, sakupljaju ljudi koji, nikoga ne osuđujemo, rade ovde stvari koje ne priliče ovakvom mestu. Da ne govorimo koliko ovu svetinju skrnave i takozvani kućni ljubimci.
Uprkos višegodišnjim razgovorima sa opštinskim i republičkim organima zaštite, konkretni pomaci na zaštiti trikonhosa još uvek izostaju.
– Zato sa ovog mesta, iako smo i ranije sa nadležnim vlastima o tome razgovarali, još jednom upućujemo apel da se ova svetinja zaštiti, ako ničim drugim, makar jednom lepom, pristojnom ogradom oko ovih svetih temelja. Da se ovo što je od njih ostalo dalje ne skrnavi.
Otac Slobodan podseća da je bilo obećanja iz opštine o projektu zaštite, ali da se ona još uvek nisu pretočila u delo.
– Vidimo da od toga još ništa nema. Evo i odavde, saborno, taj apel upućujemo da se konačno nešto preduzme. A koliko narednih 2–3 dana uputićemo još jedan zvaničan dopis i opštini i nadležnoj instituciji za zaštitu spomenika kulture, da je krajnje vreme da se devastacija ovih svetih temelja zaustavi. Ako oni neće, onda neka dozvole nama, pa ćemo mi to, kako znamo i umemo, zaštititi.
Njegove reči ne predstavljaju samo kritiku, već duboki poziv na buđenje savesti – i crkvene, i kulturne, i građanske. Jer sveta mesta, čak i kad ostanu bez krova i zida, ostaju čuvari svetog sećanja naroda. I kada se na njima liturgija služi, kao sada u Baru, ona postaju uzvišeni glas savesti koji ne smemo ignorisati.
U zaključku liturgijskog sabranja, otac Slobodan podsetio je prisutne na predstojeće događaje u okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, ali ostaje da njegove reči o svetom trikonhosu odzvanjaju dugo – kao opomena i kao zavet.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Mitropolit nemački Grigorije služio je svetu liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu i u nadahnutoj besedi podsetio vernike da Crkva nije skup ideologija i figura – već prostor u kome Bog stanuje među nama, ako Mu to dopustimo.
Na Duhovski ponedeljak, stotine vernika prošle su u molitvenom hodu kroz centar Šapca, dok je vladika Jerotej uputio snažne poruke o identitetu, veri i jedinstvu, ističući da Šapčani imaju čast da istog dana proslavljaju i slavu i duhovni rođendan svoje svete Crkve.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Ističe da je društvo zakazalo, kada je pristalo na takvu ucenu, novčani nedostatak - koji svojim radom moraju da nadomeste oba člana porodice.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
