PAROVI NOĆU RADE STVARI KOJE NE PRILIČE, A KUĆNI LJUBIMCI DODATNO SKRNAVE OVO SVETO MESTO: Vapaj oca Slobodana da se zaštite ostaci svetinje iz 6. veka

U okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, na ostacima starog trikonhosa iz VI veka u Baru, služena je Sveta Liturgija. Službu je predvodio protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, uz sasluženje oca Mladena Tomovića i oca Aleksandra Orlandića. Slavske darove prinelo je Srpsko kulturno društvo – „Slovoljubve“, na čelu sa Velimirom Mijovićem.

Međutim, više od bogoslužbene radosti, liturgijsko sabranje obeležilo je ozbiljno upozorenje – apel koji je otac Slobodan uputio nadležnim institucijama, ali i celokupnoj javnosti, zbog sve očiglednijeg i bolnijeg skrnavljenja ovog svetog i istorijski neprocenjivog mesta.

U svojoj besedi otac Slobodan, sa dubokim bolom u glasu, istakao je da se iz godine u godinu svedoči sve većem propadanju svetih temelja starog hrama.

– Ono što nas sve rastužuje jeste očigledno jedno loše stanje ovih svetih temelja, koji svake godine bivaju sve više devastirani. Pogotovo je to izraženo u zadnje dve godine – rekao je prota Slobodan.

Njegove reči oštećenje ne dočaravaju samo kao fizički proces, već kao duhovni nemar društva prema svetinji koja je stolećima svedočila veri, molitvi i istoriji Bara.

– Evo kako vreme prolazi, svakim novim dolaskom ovde vidimo da je nešto od ovih svetih zidova dodatno oskrnavljeno. Vidimo ovde, na ulazu u naos, da je taj zid drastično oskrnavljen od prošle godine, u dobroj meri i urušen, da je poskidano kamenje sa njega. Vidimo da je jedna od ove dve grobnice potpuno provaljena i oskrnavljena.

Posebno je istakao neprimereno ponašanje pojedinaca koji ovo sveto mesto koriste kao prostor za okupljanje i nečasne radnje, a ne kao spomenik vere i kulture.

– Svedoci smo da se ovde, pogotovo u letnjim mesecima, sakupljaju ljudi koji, nikoga ne osuđujemo, rade ovde stvari koje ne priliče ovakvom mestu. Da ne govorimo koliko ovu svetinju skrnave i takozvani kućni ljubimci.

Uprkos višegodišnjim razgovorima sa opštinskim i republičkim organima zaštite, konkretni pomaci na zaštiti trikonhosa još uvek izostaju.

– Zato sa ovog mesta, iako smo i ranije sa nadležnim vlastima o tome razgovarali, još jednom upućujemo apel da se ova svetinja zaštiti, ako ničim drugim, makar jednom lepom, pristojnom ogradom oko ovih svetih temelja. Da se ovo što je od njih ostalo dalje ne skrnavi.

Otac Slobodan podseća da je bilo obećanja iz opštine o projektu zaštite, ali da se ona još uvek nisu pretočila u delo.

– Vidimo da od toga još ništa nema. Evo i odavde, saborno, taj apel upućujemo da se konačno nešto preduzme. A koliko narednih 2–3 dana uputićemo još jedan zvaničan dopis i opštini i nadležnoj instituciji za zaštitu spomenika kulture, da je krajnje vreme da se devastacija ovih svetih temelja zaustavi. Ako oni neće, onda neka dozvole nama, pa ćemo mi to, kako znamo i umemo, zaštititi.

Njegove reči ne predstavljaju samo kritiku, već duboki poziv na buđenje savesti – i crkvene, i kulturne, i građanske. Jer sveta mesta, čak i kad ostanu bez krova i zida, ostaju čuvari svetog sećanja naroda. I kada se na njima liturgija služi, kao sada u Baru, ona postaju uzvišeni glas savesti koji ne smemo ignorisati.

U zaključku liturgijskog sabranja, otac Slobodan podsetio je prisutne na predstojeće događaje u okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, ali ostaje da njegove reči o svetom trikonhosu odzvanjaju dugo – kao opomena i kao zavet.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara