Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, na ostacima starog trikonhosa iz VI veka u Baru, služena je Sveta Liturgija. Službu je predvodio protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, uz sasluženje oca Mladena Tomovića i oca Aleksandra Orlandića. Slavske darove prinelo je Srpsko kulturno društvo – „Slovoljubve“, na čelu sa Velimirom Mijovićem.
Međutim, više od bogoslužbene radosti, liturgijsko sabranje obeležilo je ozbiljno upozorenje – apel koji je otac Slobodan uputio nadležnim institucijama, ali i celokupnoj javnosti, zbog sve očiglednijeg i bolnijeg skrnavljenja ovog svetog i istorijski neprocenjivog mesta.
U svojoj besedi otac Slobodan, sa dubokim bolom u glasu, istakao je da se iz godine u godinu svedoči sve većem propadanju svetih temelja starog hrama.
– Ono što nas sve rastužuje jeste očigledno jedno loše stanje ovih svetih temelja, koji svake godine bivaju sve više devastirani. Pogotovo je to izraženo u zadnje dve godine – rekao je prota Slobodan.
Njegove reči oštećenje ne dočaravaju samo kao fizički proces, već kao duhovni nemar društva prema svetinji koja je stolećima svedočila veri, molitvi i istoriji Bara.
– Evo kako vreme prolazi, svakim novim dolaskom ovde vidimo da je nešto od ovih svetih zidova dodatno oskrnavljeno. Vidimo ovde, na ulazu u naos, da je taj zid drastično oskrnavljen od prošle godine, u dobroj meri i urušen, da je poskidano kamenje sa njega. Vidimo da je jedna od ove dve grobnice potpuno provaljena i oskrnavljena.
Posebno je istakao neprimereno ponašanje pojedinaca koji ovo sveto mesto koriste kao prostor za okupljanje i nečasne radnje, a ne kao spomenik vere i kulture.
– Svedoci smo da se ovde, pogotovo u letnjim mesecima, sakupljaju ljudi koji, nikoga ne osuđujemo, rade ovde stvari koje ne priliče ovakvom mestu. Da ne govorimo koliko ovu svetinju skrnave i takozvani kućni ljubimci.
Uprkos višegodišnjim razgovorima sa opštinskim i republičkim organima zaštite, konkretni pomaci na zaštiti trikonhosa još uvek izostaju.
– Zato sa ovog mesta, iako smo i ranije sa nadležnim vlastima o tome razgovarali, još jednom upućujemo apel da se ova svetinja zaštiti, ako ničim drugim, makar jednom lepom, pristojnom ogradom oko ovih svetih temelja. Da se ovo što je od njih ostalo dalje ne skrnavi.
Otac Slobodan podseća da je bilo obećanja iz opštine o projektu zaštite, ali da se ona još uvek nisu pretočila u delo.
– Vidimo da od toga još ništa nema. Evo i odavde, saborno, taj apel upućujemo da se konačno nešto preduzme. A koliko narednih 2–3 dana uputićemo još jedan zvaničan dopis i opštini i nadležnoj instituciji za zaštitu spomenika kulture, da je krajnje vreme da se devastacija ovih svetih temelja zaustavi. Ako oni neće, onda neka dozvole nama, pa ćemo mi to, kako znamo i umemo, zaštititi.
Njegove reči ne predstavljaju samo kritiku, već duboki poziv na buđenje savesti – i crkvene, i kulturne, i građanske. Jer sveta mesta, čak i kad ostanu bez krova i zida, ostaju čuvari svetog sećanja naroda. I kada se na njima liturgija služi, kao sada u Baru, ona postaju uzvišeni glas savesti koji ne smemo ignorisati.
U zaključku liturgijskog sabranja, otac Slobodan podsetio je prisutne na predstojeće događaje u okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, ali ostaje da njegove reči o svetom trikonhosu odzvanjaju dugo – kao opomena i kao zavet.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
