Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, na ostacima starog trikonhosa iz VI veka u Baru, služena je Sveta Liturgija. Službu je predvodio protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, uz sasluženje oca Mladena Tomovića i oca Aleksandra Orlandića. Slavske darove prinelo je Srpsko kulturno društvo – „Slovoljubve“, na čelu sa Velimirom Mijovićem.
Međutim, više od bogoslužbene radosti, liturgijsko sabranje obeležilo je ozbiljno upozorenje – apel koji je otac Slobodan uputio nadležnim institucijama, ali i celokupnoj javnosti, zbog sve očiglednijeg i bolnijeg skrnavljenja ovog svetog i istorijski neprocenjivog mesta.
U svojoj besedi otac Slobodan, sa dubokim bolom u glasu, istakao je da se iz godine u godinu svedoči sve većem propadanju svetih temelja starog hrama.
– Ono što nas sve rastužuje jeste očigledno jedno loše stanje ovih svetih temelja, koji svake godine bivaju sve više devastirani. Pogotovo je to izraženo u zadnje dve godine – rekao je prota Slobodan.
Njegove reči oštećenje ne dočaravaju samo kao fizički proces, već kao duhovni nemar društva prema svetinji koja je stolećima svedočila veri, molitvi i istoriji Bara.
– Evo kako vreme prolazi, svakim novim dolaskom ovde vidimo da je nešto od ovih svetih zidova dodatno oskrnavljeno. Vidimo ovde, na ulazu u naos, da je taj zid drastično oskrnavljen od prošle godine, u dobroj meri i urušen, da je poskidano kamenje sa njega. Vidimo da je jedna od ove dve grobnice potpuno provaljena i oskrnavljena.
Posebno je istakao neprimereno ponašanje pojedinaca koji ovo sveto mesto koriste kao prostor za okupljanje i nečasne radnje, a ne kao spomenik vere i kulture.
– Svedoci smo da se ovde, pogotovo u letnjim mesecima, sakupljaju ljudi koji, nikoga ne osuđujemo, rade ovde stvari koje ne priliče ovakvom mestu. Da ne govorimo koliko ovu svetinju skrnave i takozvani kućni ljubimci.
Uprkos višegodišnjim razgovorima sa opštinskim i republičkim organima zaštite, konkretni pomaci na zaštiti trikonhosa još uvek izostaju.
– Zato sa ovog mesta, iako smo i ranije sa nadležnim vlastima o tome razgovarali, još jednom upućujemo apel da se ova svetinja zaštiti, ako ničim drugim, makar jednom lepom, pristojnom ogradom oko ovih svetih temelja. Da se ovo što je od njih ostalo dalje ne skrnavi.
Otac Slobodan podseća da je bilo obećanja iz opštine o projektu zaštite, ali da se ona još uvek nisu pretočila u delo.
– Vidimo da od toga još ništa nema. Evo i odavde, saborno, taj apel upućujemo da se konačno nešto preduzme. A koliko narednih 2–3 dana uputićemo još jedan zvaničan dopis i opštini i nadležnoj instituciji za zaštitu spomenika kulture, da je krajnje vreme da se devastacija ovih svetih temelja zaustavi. Ako oni neće, onda neka dozvole nama, pa ćemo mi to, kako znamo i umemo, zaštititi.
Njegove reči ne predstavljaju samo kritiku, već duboki poziv na buđenje savesti – i crkvene, i kulturne, i građanske. Jer sveta mesta, čak i kad ostanu bez krova i zida, ostaju čuvari svetog sećanja naroda. I kada se na njima liturgija služi, kao sada u Baru, ona postaju uzvišeni glas savesti koji ne smemo ignorisati.
U zaključku liturgijskog sabranja, otac Slobodan podsetio je prisutne na predstojeće događaje u okviru proslave Dana Svetog Jovana Vladimira, ali ostaje da njegove reči o svetom trikonhosu odzvanjaju dugo – kao opomena i kao zavet.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Marko koristi grčku reč tekton, koja se tradicionalno prevodi kao "drvodelja", ali zapravo znači "radnik" ili "majstor" u kamenu, drvetu ili metalu.
U središtu pravoslavne vere, kao njeni najdublji duhovni stubovi, stoje post i molitva.
U hramu Sabora srpskih svetitelja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost svetotajinskog života, borbe protiv iskušenja i težnje ka duhovnom savršenstvu, naglašavajući da hrišćanski put vodi ka blaženstvu i jedinstvu sa Bogom.
Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje.
Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U hramu Sabora srpskih svetitelja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost svetotajinskog života, borbe protiv iskušenja i težnje ka duhovnom savršenstvu, naglašavajući da hrišćanski put vodi ka blaženstvu i jedinstvu sa Bogom.
Meštanin Nenad Nikaljević brutalno je vređao igumana Nikona Kokotovića, monahinje i Srpsku pravoslavnu crkvu, dok vernici upozoravaju da je reč o udaru na svetinju i duhovno nasleđe Crne Gore.
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski uzeo je učešće u molitvi sa arhijerejima i vernicima, dok se završava velika obnova Velike crkve ovog istorijskog manastira.
Marko koristi grčku reč tekton, koja se tradicionalno prevodi kao "drvodelja", ali zapravo znači "radnik" ili "majstor" u kamenu, drvetu ili metalu.
Svedočanstvo Brendona Ransona otkriva kako je poznati američki komentator, dok je odgovarao na pitanja pred publikom, izgovorio dirljive reči vere pre nego što je pogođen u pucnjavi koja je odjeknula univerzitetom Juta.
Meštanin Nenad Nikaljević brutalno je vređao igumana Nikona Kokotovića, monahinje i Srpsku pravoslavnu crkvu, dok vernici upozoravaju da je reč o udaru na svetinju i duhovno nasleđe Crne Gore.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Pravoslavlje nas uči da svaki događaj nosi Božiji smisao, da sreća nije nagrada izvan Boga i da je život vođen ljubavlju i milošću Pravednog – lekcija koja menja pogled na svaki naš trud i odluku.
Meštanin Nenad Nikaljević brutalno je vređao igumana Nikona Kokotovića, monahinje i Srpsku pravoslavnu crkvu, dok vernici upozoravaju da je reč o udaru na svetinju i duhovno nasleđe Crne Gore.
