U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Vojnomedicinska akademija u Beogradu obeležila je danas svoju krsnu slavu – Svetog Luku Simferopoljskog i Krimskog, arhiepiskopa, lekara i ispovednika vere, čiji je život u znaku stradanja i služenja ostao trajni primer spoja medicine i duhovnosti.
Svečanost je započela svetom arhijerejskom liturgijom u paraklisu posvećenom Svetom Luki, koju je sčlužio episkop lipljanski i vojni Dositej. U bogosluženju su sasluživali protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog, protojerej Stevan Stevanović, đakon Nikola Masnikosa i đakon Darko Mikić, lekar na Vojnomedicinskoj akademiji, uz prisustvo vojnog sveštenstva.
Evharistijskom sabranju prisustvovao je veliki broj pripadnika Vojnomedicinske akademije, koje je predvodio načelnik ustanove pukovnik prof. dr Nenad Perišić, zajedno sa brojnim vernicima i zaposlenima ove ustanove.
Tokom svečanosti u čin protonamesnika unapređen je starešina paraklisa Svetog Luke, jerej major dr Aleksandar Sovilj, što je dodatno obeležilo liturgijski karakter proslave i naglasilo kontinuitet služenja u okviru vojnog duhovnog života.
U besedi protojerej Đorđe Stojisavljević tumačio je evanđelski odlomak i podsetio na lik Svetog Luke Krimskog kao lekara, arhiepiskopa i svedoka vere. Govoreći o njegovom životu, istakao je da se istinsko čudo u Crkvi ne odvaja od Božijeg delovanja, već iz njega proizlazi, naglašavajući da čovek koji svoj život posveti ljubavi prema Bogu može biti celovit i kao lekar i kao vernik i kao čovek.
- Sveti Luka nam pokazuje da onaj koji voli Boga i svoj život položi za tu ljubav prolazi kroz život bez posramljenja - otac Đorđe, ističući da se verujući ne treba plašiti iskušenja, već ostati postojan u Hristu.
Čestitajući slavu jednoj od najvećih zdravstvenih ustanova na Balkanu, episkop Dositej uputio je poruku podrške svim zaposlenima, poželjevši im snagu u daljem služenju Bogu i narodu. Podsetio je na podvig Svetog Luke Simferopoljskog i Krimskog, koji je u svojoj ličnosti sjedinio lekarsku i pastirsku službu, kao i na duhovne plodove koje je vernom narodu doneo dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd.
Krsna slava Vojnomedicinske akademije prvi put je proslavljena 2009. godine, u molitvenom prisustvu blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, čime je ustanovljen kontinuitet jednog od najznačajnijih duhovnih događaja u životu ove vojne i zdravstvene institucije.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
mitropolija.com
Duhovna riznica
17:56 | 17.05.2026
HRVATSKA ZAŠTITILA KRSNU SLAVU: Da li je Zagreb državnim pečatom prisvojio vekovno srpsko nasleđe?
Duhovna riznica
22:36 | 28.05.2026
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
