U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Vojnomedicinska akademija u Beogradu obeležila je danas svoju krsnu slavu – Svetog Luku Simferopoljskog i Krimskog, arhiepiskopa, lekara i ispovednika vere, čiji je život u znaku stradanja i služenja ostao trajni primer spoja medicine i duhovnosti.
Svečanost je započela svetom arhijerejskom liturgijom u paraklisu posvećenom Svetom Luki, koju je sčlužio episkop lipljanski i vojni Dositej. U bogosluženju su sasluživali protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog, protojerej Stevan Stevanović, đakon Nikola Masnikosa i đakon Darko Mikić, lekar na Vojnomedicinskoj akademiji, uz prisustvo vojnog sveštenstva.
Evharistijskom sabranju prisustvovao je veliki broj pripadnika Vojnomedicinske akademije, koje je predvodio načelnik ustanove pukovnik prof. dr Nenad Perišić, zajedno sa brojnim vernicima i zaposlenima ove ustanove.
Tokom svečanosti u čin protonamesnika unapređen je starešina paraklisa Svetog Luke, jerej major dr Aleksandar Sovilj, što je dodatno obeležilo liturgijski karakter proslave i naglasilo kontinuitet služenja u okviru vojnog duhovnog života.
U besedi protojerej Đorđe Stojisavljević tumačio je evanđelski odlomak i podsetio na lik Svetog Luke Krimskog kao lekara, arhiepiskopa i svedoka vere. Govoreći o njegovom životu, istakao je da se istinsko čudo u Crkvi ne odvaja od Božijeg delovanja, već iz njega proizlazi, naglašavajući da čovek koji svoj život posveti ljubavi prema Bogu može biti celovit i kao lekar i kao vernik i kao čovek.
- Sveti Luka nam pokazuje da onaj koji voli Boga i svoj život položi za tu ljubav prolazi kroz život bez posramljenja - otac Đorđe, ističući da se verujući ne treba plašiti iskušenja, već ostati postojan u Hristu.
Čestitajući slavu jednoj od najvećih zdravstvenih ustanova na Balkanu, episkop Dositej uputio je poruku podrške svim zaposlenima, poželjevši im snagu u daljem služenju Bogu i narodu. Podsetio je na podvig Svetog Luke Simferopoljskog i Krimskog, koji je u svojoj ličnosti sjedinio lekarsku i pastirsku službu, kao i na duhovne plodove koje je vernom narodu doneo dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd.
Krsna slava Vojnomedicinske akademije prvi put je proslavljena 2009. godine, u molitvenom prisustvu blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, čime je ustanovljen kontinuitet jednog od najznačajnijih duhovnih događaja u životu ove vojne i zdravstvene institucije.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
mitropolija.com
Duhovna riznica
17:56 | 17.05.2026
HRVATSKA ZAŠTITILA KRSNU SLAVU: Da li je Zagreb državnim pečatom prisvojio vekovno srpsko nasleđe?
Duhovna riznica
22:36 | 28.05.2026
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Preslava se u praksi slavi jednostavnije od krsne slave, naglasio je otac Dejan.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
