Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Svaka obnova jednog manastira predstavlja mnogo više od građevinskih radova i nove fasade. Međutim, u slučaju srpskog manastira Himelstir u Nemačkoj, mitropolit Grigorije vidi mnogo više od uspešno završenog projekta. U toj svetinji prepoznaje mesto koje bi moglo da poveže generacije Srba u Nemačkoj i postane jedan od najprepoznatljivijih simbola njihovog duhovnog i kulturnog prisustva.
Govoreći o životu Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj, mitropolit je obnovu Himelstira izdvojio kao jedan od najvažnijih poduhvata Eparhije nemačke poslednjih godina. Osvećenje obnovljenog manastira zakazano je za 3. oktobar 2026. godine.
- Taj manastir je kupljen u vreme vladike Lavrentija, na jedan neobičan način, kada smo bili mnogo manja zajednica nego danas - podsetio je mitropolit Grigorije, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara.
Priča o Himelstiru na neki način prati i razvoj srpske zajednice u Nemačkoj. Dok je broj vernika rastao, manastir je opstajao zahvaljujući brizi sveštenstva i ljudi koji su ga održavali onoliko koliko su okolnosti dozvoljavale. Potpuna obnova dugo je izgledala kao ambiciozan plan za neka bolja vremena.
Preokret je došao iz porodice srpskog porekla čiji su roditelji nekada stigli u Nemačku kao radnici, a čiji je sin, rođen i ostvaren u toj zemlji, odlučio da obnovi manastir o sopstvenom trošku.
- A sada se pojavio taj čovek, kao dar s neba, i potpuno ga obnovio - rekao je mitropolit.
Za vladiku Grigorija, međutim, najvažnije pitanje nije kako manastir izgleda danas, već šta bi mogao da znači sutra. Njegova očekivanja vezana su za ulogu koju bi Himelstir mogao da ima među Srbima rasutim širom Nemačke.
- Taj manastir bi mogao biti jedno veoma važno mesto za naš narod, za naše samorazumevanje - naglasio je mitropolit.
Kada zajednice u rasejanju traže načine da očuvaju vezu sa svojim poreklom, ovakva mesta često postaju više od bogomolja. U njima se susreću porodične priče, jezik, običaji i sećanja koja ne staju u udžbenike istorije. Upravo zato Himelstir, prema viđenju mitropolita Grigorija, može dobiti ulogu koja daleko prevazilazi granice jedne eparhije.
On smatra da bi manastir mogao da bude i mesto susreta sa nemačkom javnošću. Srbi u Nemačkoj, ističe, predstavljaju brojnu i uspešnu zajednicu, ali njihovi doprinosi društvu često ostaju van šire pažnje javnosti.
Predstojeće osvećenje zato vidi kao priliku da se kroz duhovnu tradiciju predstavi i kulturno nasleđe srpskog naroda. Ne kao zatvoren događaj namenjen samo vernicima, već kao susret koji može otvoriti vrata boljem upoznavanju jedne zajednice sa okruženjem u kojem živi.
- Niko više ne sumnja da ovde imamo potencijal. Sada taj potencijal treba razviti i pokazati - poručio je mitropolit Grigorije.
Ako Himelstir zaista postane ono što mitropolit priželjkuje, njegovo najvažnije dostignuće neće biti obnovljeni krovovi, uređeni konaci ili obnovljeni zidovi. Njegova vrednost meriće se brojem ljudi koji će u njemu prepoznati mesto sabranja, pripadnosti i trajne veze sa nasleđem koje su poneli iz svog naroda, bez obzira na to gde danas žive.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Protojerej Jovan Marjanac razrešen je svih dužnosti i stavljen pod zabranu sveštenodejstva dok ne izmiri dug prema Eparhiji kanadskoj, dok administrativne poslove preuzima mladi đakon Petar Marjanović.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Poslao je izaslanike da pronađu pravu veru, a onda promenio sudbinu čitavog ruskog naroda.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete mučenike Kirika i Julitu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti apostoli Prohor, Nikanor, Timon i Parmena. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Viktora I, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Oskrnavljena Latinska crkva stara gotovo hiljadu godina: Iz drevnog hrama kod Niša odneli krstove i svete sasude.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Iako se projekat ne nalazi na manastirskom zemljištu, planirani kompleks otvorio je pitanje očuvanja ambijenta, pogleda i duhovnog doživljaja puta ka mestu gde počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika danas se poštuje kao Sveti novomučenik Slobodan Donjokamenički, a njegovo ime ostalo je simbol nevinog stradanja i vere.
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
