Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Svaka obnova jednog manastira predstavlja mnogo više od građevinskih radova i nove fasade. Međutim, u slučaju srpskog manastira Himelstir u Nemačkoj, mitropolit Grigorije vidi mnogo više od uspešno završenog projekta. U toj svetinji prepoznaje mesto koje bi moglo da poveže generacije Srba u Nemačkoj i postane jedan od najprepoznatljivijih simbola njihovog duhovnog i kulturnog prisustva.
Govoreći o životu Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj, mitropolit je obnovu Himelstira izdvojio kao jedan od najvažnijih poduhvata Eparhije nemačke poslednjih godina. Osvećenje obnovljenog manastira zakazano je za 3. oktobar 2026. godine.
- Taj manastir je kupljen u vreme vladike Lavrentija, na jedan neobičan način, kada smo bili mnogo manja zajednica nego danas - podsetio je mitropolit Grigorije, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara.
Priča o Himelstiru na neki način prati i razvoj srpske zajednice u Nemačkoj. Dok je broj vernika rastao, manastir je opstajao zahvaljujući brizi sveštenstva i ljudi koji su ga održavali onoliko koliko su okolnosti dozvoljavale. Potpuna obnova dugo je izgledala kao ambiciozan plan za neka bolja vremena.
Preokret je došao iz porodice srpskog porekla čiji su roditelji nekada stigli u Nemačku kao radnici, a čiji je sin, rođen i ostvaren u toj zemlji, odlučio da obnovi manastir o sopstvenom trošku.
- A sada se pojavio taj čovek, kao dar s neba, i potpuno ga obnovio - rekao je mitropolit.
Za vladiku Grigorija, međutim, najvažnije pitanje nije kako manastir izgleda danas, već šta bi mogao da znači sutra. Njegova očekivanja vezana su za ulogu koju bi Himelstir mogao da ima među Srbima rasutim širom Nemačke.
- Taj manastir bi mogao biti jedno veoma važno mesto za naš narod, za naše samorazumevanje - naglasio je mitropolit.
Kada zajednice u rasejanju traže načine da očuvaju vezu sa svojim poreklom, ovakva mesta često postaju više od bogomolja. U njima se susreću porodične priče, jezik, običaji i sećanja koja ne staju u udžbenike istorije. Upravo zato Himelstir, prema viđenju mitropolita Grigorija, može dobiti ulogu koja daleko prevazilazi granice jedne eparhije.
On smatra da bi manastir mogao da bude i mesto susreta sa nemačkom javnošću. Srbi u Nemačkoj, ističe, predstavljaju brojnu i uspešnu zajednicu, ali njihovi doprinosi društvu često ostaju van šire pažnje javnosti.
Predstojeće osvećenje zato vidi kao priliku da se kroz duhovnu tradiciju predstavi i kulturno nasleđe srpskog naroda. Ne kao zatvoren događaj namenjen samo vernicima, već kao susret koji može otvoriti vrata boljem upoznavanju jedne zajednice sa okruženjem u kojem živi.
- Niko više ne sumnja da ovde imamo potencijal. Sada taj potencijal treba razviti i pokazati - poručio je mitropolit Grigorije.
Ako Himelstir zaista postane ono što mitropolit priželjkuje, njegovo najvažnije dostignuće neće biti obnovljeni krovovi, uređeni konaci ili obnovljeni zidovi. Njegova vrednost meriće se brojem ljudi koji će u njemu prepoznati mesto sabranja, pripadnosti i trajne veze sa nasleđem koje su poneli iz svog naroda, bez obzira na to gde danas žive.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Protojerej Jovan Marjanac razrešen je svih dužnosti i stavljen pod zabranu sveštenodejstva dok ne izmiri dug prema Eparhiji kanadskoj, dok administrativne poslove preuzima mladi đakon Petar Marjanović.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
