Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu održan je susret koji je bio posvećen odnosima između crkvenog delovanja i institucionalne brige o Srbima van matice, kao i jačanju veza sa dijasporom i regionom. Patrijarh srpski Porfirije razgovarao je sa Vladimirom Kokanovićem, direktorom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Susret je protekao u srdačnoj atmosferi i bio usmeren na konkretna pitanja od zajedničkog interesa.
Susretu su prisustvovali protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog, kao i gosti iz Uprave Miroljub Nestorović i Stefan Grilihes, savetnici direktora, te Boris Sekulić iz Kabineta patrijarha srpskog.
Na početku razgovora, patrijarh Porfirije je poželeo dobrodošlicu svom gostu i naglasio značaj institucije koju Kokanović vodi. Istakao je da visoko ceni rad Uprave, posebno njenu posvećenost očuvanju i unapređenju položaja srpskog naroda koji živi izvan matice, bilo u susednim državama ili u dijaspori. U tom kontekstu, patrijarh je ukazao da se delovanje Uprave i Srpske pravoslavne crkve u velikoj meri dopunjuje, jer su obe usmerene na očuvanje identiteta, duhovnosti i zajedništva.
Direktor Kokanović je zahvalio na prijemu i srdačnom gostoprimstvu. Potom je upoznao patrijarha sa radom Uprave i njenim aktivnostima. Posebno je govorio o angažovanju u regionu, kao i o naporima da se, uprkos različitim društvenim i političkim okolnostima u pojedinim sredinama, unapredi položaj srpskog naroda. Naglasio je i da Uprava nastoji da bude stalno prisutna na terenu, kroz direktan kontakt sa zajednicama, institucijama i organizacijama koje okupljaju Srbe van Srbije.
Jedna od važnih tema razgovora bila je i podrška eparhijama Srpske pravoslavne crkve u dijaspori. Kokanović je istakao da Uprava pruža značajnu pomoć pojedinim delatnostima eparhija, naročito onima koje se odnose na očuvanje crkvenog života, verskog obrazovanja i jačanje veza vernika sa matičnom Crkvom. U tom delu razgovora posebno je naglašena uloga crkvenih zajednica kao mesta okupljanja, ali i kao prostora u kojem se čuvaju jezik, tradicija i kulturni identitet.
U nastavku je istaknut značaj očuvanja svetinja, kulturnog nasleđa i imovine Srpske pravoslavne crkve. Sagovornici su se saglasili da ove vrednosti nisu samo verskog karaktera, već predstavljaju osnovu duhovnog i istorijskog trajanja srpskog naroda na različitim prostorima. Ukazano je na potrebu stalne zaštite i obnove crkvenih objekata i spomenika kulture, kao i na važnost saradnje institucija u tom procesu.
Susret je bio prilika za razmenu mišljenja o ulozi institucija u očuvanju identiteta i jačanju veza sa dijasporom. Sagovornici su ocenili da su saradnja i koordinacija od ključnog značaja za ostvarivanje tih ciljeva. Posebno je naglašeno da se duhovna i institucionalna dimenzija ne odvajaju, već dopunjuju u zajedničkom nastojanju da se očuva kontinuitet zajedništva srpskog naroda gde god on živeo.
Na kraju razgovora, patrijarh Porfirije je poželeo direktoru Kokanoviću uspeh u daljem radu i u nastojanjima koja su usmerena ka opštem dobru. Direktor Kokanović je još jednom zahvalio na prijemu i ukazanom poverenju.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Posle molitve u Pridvornom hramu razmotreni su izveštaji o radu, potvrđeni rezultati i definisani planovi koji će usmeriti administrativne i finansijske aktivnosti u narednom period
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
