Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
U dolini Neretve, gde leto miriše na zrelu smokvu, nastao je starinski kolač koji ne traži mnogo, a daje gotovo sve - hercegovačka smokvara. Pravljena od onoga što je domaćinstvo imalo pri ruci, bez raskoši, ali s merom i strpljenjem, smokvara nosi ukus vremena kada su se recepti prenosili šapatom i pamtili, umesto da se zapisuju.
Danas se ovaj starinski slatkiš proširio daleko izvan svog zavičaja i rado se nalazi na trpezama širom regiona, posebno omiljen u danima posta na vodi, a ponekad i kao slatki gost iftarskih večeri, ali uvek ostaje verna svom poreklu - jednostavna, gusta i puna dubokog, gotovo karamelastog mirisa smokve.
• 2 šolje vode
Za preliv (sirup):
U posudu stavite vodu, ulje i pekmez. Pustite da proključa. Čim provri, smanjite vatru i postepeno dodajte mešavinu pšeničnog i kukuruznog brašna sa praškom za pecivo. Mešajte energično drvenom kašikom dok ne dobijete gustu, lepljivu masu koja se odvaja od zidova posude. Ostavite da se malo prohladi.
Od mlake smese otkidajte komadiće veličine većeg oraha. Oblikujte kuglice, pa ih spljoštite dlanovima u disk. Tradicionalno se svaka smokvara pritisne na najsitnije rende kako bi dobila karakteristične šare.
Redajte ih u podmazan pleh. Pecite na 200 °C oko 20–25 minuta. Treba da se blago stegnu, ali pazite da ne izgore jer su već tamne od pekmeza.
Dok se smokvare peku, skuvajte sirup od vode, šećera i malo pekmeza. Ostavite da vri nekoliko minuta. Vruće smokvare zalijte hladnim sirupom ili obrnuto. Važno je da jedno bude vruće, a drugo hladno. Ostavite da upiju sirup i da se potpuno ohlade.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira. Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima. Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa. Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
• 2 šolje šećera
• 2 šolje vode
• 2–3 kašike pekmeza od smokava
Shutterstock Mapa kulture
Priprema
Mrsni recepti
12:50 | 07.02.2026
SLATKO SEĆANJE - BAKIN KOLAČ NA ČAŠE: Recept bez vage za savršeno sočnu i ukusnu poslasticu
Mrsni recepti
12:53 | 08.02.2026
STARINSKA KREMASTA POSLASTICA BEZ PEČENJA - SPREMNA ZA NEKOLIKO MINUTA: Jednostavan recept za kolač koji će obradovati celu porodicu
Posni recepti
12:00 | 01.04.2026
NEVEROVATNO - OMILJENA DOBOŠ TORTA BEZ MLEKA, JAJA I ULJA: Raskošna, sočna poslastica za dane posta na vodi
Posni recepti
12:20 | 22.04.2026
PROBAJTE MANASTIRSKI KOLAČ OD GRIZA I VINA – ODUŠEVIĆETE SE: Jednostavan recept koji spaja neočekivane arome
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
