Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
U dolini Neretve, gde leto miriše na zrelu smokvu, nastao je starinski kolač koji ne traži mnogo, a daje gotovo sve - hercegovačka smokvara. Pravljena od onoga što je domaćinstvo imalo pri ruci, bez raskoši, ali s merom i strpljenjem, smokvara nosi ukus vremena kada su se recepti prenosili šapatom i pamtili, umesto da se zapisuju.
Danas se ovaj starinski slatkiš proširio daleko izvan svog zavičaja i rado se nalazi na trpezama širom regiona, posebno omiljen u danima posta na vodi, a ponekad i kao slatki gost iftarskih večeri, ali uvek ostaje verna svom poreklu - jednostavna, gusta i puna dubokog, gotovo karamelastog mirisa smokve.
• 2 šolje vode
Za preliv (sirup):
U posudu stavite vodu, ulje i pekmez. Pustite da proključa. Čim provri, smanjite vatru i postepeno dodajte mešavinu pšeničnog i kukuruznog brašna sa praškom za pecivo. Mešajte energično drvenom kašikom dok ne dobijete gustu, lepljivu masu koja se odvaja od zidova posude. Ostavite da se malo prohladi.
Od mlake smese otkidajte komadiće veličine većeg oraha. Oblikujte kuglice, pa ih spljoštite dlanovima u disk. Tradicionalno se svaka smokvara pritisne na najsitnije rende kako bi dobila karakteristične šare.
Redajte ih u podmazan pleh. Pecite na 200 °C oko 20–25 minuta. Treba da se blago stegnu, ali pazite da ne izgore jer su već tamne od pekmeza.
Dok se smokvare peku, skuvajte sirup od vode, šećera i malo pekmeza. Ostavite da vri nekoliko minuta. Vruće smokvare zalijte hladnim sirupom ili obrnuto. Važno je da jedno bude vruće, a drugo hladno. Ostavite da upiju sirup i da se potpuno ohlade.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira. Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima. Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa. Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
• 2 šolje šećera
• 2 šolje vode
• 2–3 kašike pekmeza od smokava
Shutterstock Mapa kulture
Priprema
Mrsni recepti
12:50 | 07.02.2026
SLATKO SEĆANJE - BAKIN KOLAČ NA ČAŠE: Recept bez vage za savršeno sočnu i ukusnu poslasticu
Mrsni recepti
12:53 | 08.02.2026
STARINSKA KREMASTA POSLASTICA BEZ PEČENJA - SPREMNA ZA NEKOLIKO MINUTA: Jednostavan recept za kolač koji će obradovati celu porodicu
Posni recepti
12:00 | 01.04.2026
NEVEROVATNO - OMILJENA DOBOŠ TORTA BEZ MLEKA, JAJA I ULJA: Raskošna, sočna poslastica za dane posta na vodi
Posni recepti
12:20 | 22.04.2026
PROBAJTE MANASTIRSKI KOLAČ OD GRIZA I VINA – ODUŠEVIĆETE SE: Jednostavan recept koji spaja neočekivane arome
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Prirodna slast koja osvežava i greje dom, idealna za porodične trenutke i male sladokusce.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Recept koji se vekovima prenosi iz sveske u svesku čuva sećanje na vreme kada je jednostavno testo sa sirom bilo znak i običaja i domaće raskoši.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
