Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
U dolini Neretve, gde leto miriše na zrelu smokvu, nastao je starinski kolač koji ne traži mnogo, a daje gotovo sve - hercegovačka smokvara. Pravljena od onoga što je domaćinstvo imalo pri ruci, bez raskoši, ali s merom i strpljenjem, smokvara nosi ukus vremena kada su se recepti prenosili šapatom i pamtili, umesto da se zapisuju.
Danas se ovaj starinski slatkiš proširio daleko izvan svog zavičaja i rado se nalazi na trpezama širom regiona, posebno omiljen u danima posta na vodi, a ponekad i kao slatki gost iftarskih večeri, ali uvek ostaje verna svom poreklu - jednostavna, gusta i puna dubokog, gotovo karamelastog mirisa smokve.
• 2 šolje vode
Za preliv (sirup):
U posudu stavite vodu, ulje i pekmez. Pustite da proključa. Čim provri, smanjite vatru i postepeno dodajte mešavinu pšeničnog i kukuruznog brašna sa praškom za pecivo. Mešajte energično drvenom kašikom dok ne dobijete gustu, lepljivu masu koja se odvaja od zidova posude. Ostavite da se malo prohladi.
Od mlake smese otkidajte komadiće veličine većeg oraha. Oblikujte kuglice, pa ih spljoštite dlanovima u disk. Tradicionalno se svaka smokvara pritisne na najsitnije rende kako bi dobila karakteristične šare.
Redajte ih u podmazan pleh. Pecite na 200 °C oko 20–25 minuta. Treba da se blago stegnu, ali pazite da ne izgore jer su već tamne od pekmeza.
Dok se smokvare peku, skuvajte sirup od vode, šećera i malo pekmeza. Ostavite da vri nekoliko minuta. Vruće smokvare zalijte hladnim sirupom ili obrnuto. Važno je da jedno bude vruće, a drugo hladno. Ostavite da upiju sirup i da se potpuno ohlade.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira. Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima. Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa. Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
• 2 šolje šećera
• 2 šolje vode
• 2–3 kašike pekmeza od smokava
Shutterstock Mapa kulture
Priprema
Mrsni recepti
12:50 | 07.02.2026
SLATKO SEĆANJE - BAKIN KOLAČ NA ČAŠE: Recept bez vage za savršeno sočnu i ukusnu poslasticu
Mrsni recepti
12:53 | 08.02.2026
STARINSKA KREMASTA POSLASTICA BEZ PEČENJA - SPREMNA ZA NEKOLIKO MINUTA: Jednostavan recept za kolač koji će obradovati celu porodicu
Posni recepti
12:00 | 01.04.2026
NEVEROVATNO - OMILJENA DOBOŠ TORTA BEZ MLEKA, JAJA I ULJA: Raskošna, sočna poslastica za dane posta na vodi
Posni recepti
12:20 | 22.04.2026
PROBAJTE MANASTIRSKI KOLAČ OD GRIZA I VINA – ODUŠEVIĆETE SE: Jednostavan recept koji spaja neočekivane arome
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Tanke, mirisne kore i sočan nadev od praziluka kriju se iza recepta koji ne traži ni kvasac ni rernu, a osvaja već na prvi zalogaj.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
