Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Neki kolači se ne pamte po izgledu, već po tišini koja nastane za stolom kada zamirišu iz rerne. Muškacone su upravo takve - skromne, ovalne, pune onog starinskog ukusa koji traži vreme i strpljenje i ne može se ničim zameniti.
Njihov trag vodi od italijanske pokrajine Lacio, preko austrougarskih kuhinja, sve do domova na hrvatskom i crnogorskom primorju, ali i vojvođanskih domova u kojima su se pravile o velikim verskim praznicima ili nedeljom, kada se porodica sabere i vreme uspori.
U toj jednostavnoj smesi oraha, šećera i nekoliko kapi ruma krije se nešto više od recepta, miris detinjstva, tiha radost praznika i osećaj da se najlepše stvari uvek prave od malo, ali s merom i strpljenjem.
• 125 g oraha
Mlevene orahe blago propržiti na suvom tiganju, prohladiti i potom premestiti u činiju u koju se doda šećer u prahu, jedno celo jaje, jedno belance, 2 kašike ruma i biskvitnih mrvica koliko je potrebno da se zamesi testo od navedenih sastojaka.
Od umešenog testa praviti muškacone, u čiju sredinu možete utisnuti ceo badem. Ređati ih u pleh podmazan uljem i peći dok blago ne porumene. Kada su pečene i prohlađene, pospite ih šećerom u prahu, seckanim orasima, pistaćima ili bademima i poslužite.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom. Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama. Raskoš ukusa u samo nekoliko minuta pripreme, idealna za dane kada želimo slatko, a ipak skromno i zdravo Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
• 125 g šećera u prahu
• jedno celo jaje
• jedno belance
• 2 kašike ruma
• biskvitne mrvice
• badem
Freepik
Priprema
Mrsni recepti
11:04 | 03.02.2026
BOŽANSTVENI ZIMSKI KOLAČ KOJI SU PRAVILE BAKE KADA JE KUĆA PUNA: Izgleda svečano, jednostavno se sprema, a dugo pamti
Posni recepti
12:04 | 02.04.2026
ZABORAVLJENA, SOČNA POSLASTICA ZA DANE STROGOG POSTA: Starinski recept za pečene punjene jabuke koje osvajaju ukusom
Posni recepti
13:48 | 03.04.2026
UKUSNE STARINSKE OBLANDE OD SMOKAVA I ORAHA: Zdrava poslastica za dane posta na vodi, spremna za nekoliko minuta
Posni recepti
11:53 | 06.04.2026
PRIZRENSKA TORTA OD ŽITA I MEDA: Starnska poslastica od skromnih sastojaka koja greje dušu čak i u danima strogog posta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
