U jednoj kratkoj apostolskoj rečenici sabrana je razlika koja se ne vidi odmah, ali se jasno oseća u svakom čoveku: da li u sebi nosi nemir koji razara ili mir koji sabira. Na tom mestu vladika Nikolaj Velimirović zaustavlja pažnju i otvara temu koja se ne tiče spoljašnjeg ponašanja, već unutrašnjeg izvora iz kog ono potiče - razlike između duha koji čoveka udaljava od njegove prirode i Duha koji ga vraća onome što jeste pred Bogom.
Beseda o duhu ovoga sveta i Duhu od Boga
"I mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga." (I Kor. 2, 12)
Duh ovoga sveta je, braćo, duh gordosti i surovosti, a Duh Božji je Duh krotosti i blagosti. Apostol Božji tvrdi, da sledbenici Hristovi ne primiše duha ovoga sveta, nego Duha koji je iz Boga, tj. koji iz Boga Oca ishodi kao blagouhani miris iz cveta, te se kao dobar miris razleva po duši čovečjoj, čineći ovu krepkom, svetlom, spokojnom, blagodarnom i umilnom.
Ljudi su po prirodi krotki i blagi. Sv. Tertulijan piše: „Duša čovečja je po prirodi hrišćanka.“ Ali duhom ovoga sveta ona je razdražena i razbešnjena. Duh ovoga sveta napravio je od ovaca vukove, dok Duh koji je iz Boga pravi od vukova ovce.
Još apostol dodaje da smo primili Duha Božjeg zato da znamo šta nam je darovano od Boga. Da poznamo, dakle, šta je od Boga u nama, a šta nije od Boga, i da osetimo slast od onoga što je od Boga i gorčinu od onoga što nije od Boga, nego od duha ovoga sveta. Dok je čovek van svoje prirode, ispod svoje prirode, on smatra gorčinu za slast, a slast za gorčinu. A kada se Duhom Božjim vrati svojoj pravoj prirodi, onda on smatra slast slašću, a gorčinu gorčinom.
Ko može čoveka vratiti Bogu? Ko može čoveka izlečiti od otrovanosti grehovnom gorčinom? Ko ga može naučiti da opitom razlikuje pravu slast od gorčine? Niko drugi osim Duha koji je iz Boga.
Zato se pomolimo, braćo, da nam Bog daruje Duha Svoga Svetoga, kao što Ga je darovao apostolima i svetiteljima Svojim. A kad taj Duh Božji Sveti dođe u nas, došlo nam je Carstvo Božje, u kome je sve sama slast, samo dobro, sama svetlost, sama krotost, sama blagost.
O Duše Sveti, Duše krotosti i blagosti, priđi i useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
