Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Miris toplog pekmeza i putera širi se kuhinjom pred zalazak sunca, najavljujući trenutak kada se ramazanski post prekida. Iftar, trenutak zajedništva i zahvalnosti, u muslimanskim domovima često budi sećanja na starinske recepte koji su decenijama ležali u porodičnim beleškama i uspomenama.
Među njima, urmašice zauzimaju posebno mesto - sitni, slatki zalogaji koji u bogatijoj varijanti s pekmezom postaju prava poslastica za svečanije prilike. Priprema ovih kolačića nije samo kuvanje već čin povezivanja s tradicijom, trenutak u kome svaka ruka i svaki dodir testa prenose toplinu doma i radost zajedničkog stola.
Sastojci
Za testo:
2 jaja
prstohvat soli
200 g šećera
200 g putera, omekšanog ili otopljenog
1 šolja pekmeza (150 ml)
500 g brašna, po potrebi, malo više ili manje
1 prašak za pecivo
Za agdu:
600 g šećera
600 ml vode
2 kriške limuna
1 šoljica pekmeza
shutterstock.com/Elaplan
Urmašice s pekmezom
Priprema
Umutiti jaja s prstohvatom soli. Dodati šećer i mutiti dok se ne otopi. Umešati pekmez i otopljen puter. Postepeno dodavati brašno pomešano s praškom za pecivo. Mesiti dok testo ne prestane da se lepi za ruke (ne dodavati više brašna nego što je potrebno). Oblikovati urmašice po želji, klasične duguljaste ili okrugle. Poređati ih u nauljen pleh. Peći na 180°C oko 25 minuta, dok ne postanu lagano zlatne.
Prokuvati šećer, vodu i pekmez dok ne počnu da se pojavljuju sitni mehurići. Dodati kriške limuna. Kuvati još od pet do sedam minuta, zatim skloniti s vatre. Vruće urmašice zaliti mlakom agdom. Prekriti pleh folijom ili drugom tepsijom i ostaviti da omekšaju i upiju sirup. Po potrebi, kasnije dodati još malo agde kašičicom pre posluživanja.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Od osušenih ostataka nastaju puding sa jabukama i suvim grožđem, carski drobljenac i mirisne prezle za knedle, baš po receptima koji su čuvali svaku koricu.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
