Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Miris toplog pekmeza i putera širi se kuhinjom pred zalazak sunca, najavljujući trenutak kada se ramazanski post prekida. Iftar, trenutak zajedništva i zahvalnosti, u muslimanskim domovima često budi sećanja na starinske recepte koji su decenijama ležali u porodičnim beleškama i uspomenama.
Među njima, urmašice zauzimaju posebno mesto - sitni, slatki zalogaji koji u bogatijoj varijanti s pekmezom postaju prava poslastica za svečanije prilike. Priprema ovih kolačića nije samo kuvanje već čin povezivanja s tradicijom, trenutak u kome svaka ruka i svaki dodir testa prenose toplinu doma i radost zajedničkog stola.
Sastojci
Za testo:
2 jaja
prstohvat soli
200 g šećera
200 g putera, omekšanog ili otopljenog
1 šolja pekmeza (150 ml)
500 g brašna, po potrebi, malo više ili manje
1 prašak za pecivo
Za agdu:
600 g šećera
600 ml vode
2 kriške limuna
1 šoljica pekmeza
shutterstock.com/Elaplan
Urmašice s pekmezom
Priprema
Umutiti jaja s prstohvatom soli. Dodati šećer i mutiti dok se ne otopi. Umešati pekmez i otopljen puter. Postepeno dodavati brašno pomešano s praškom za pecivo. Mesiti dok testo ne prestane da se lepi za ruke (ne dodavati više brašna nego što je potrebno). Oblikovati urmašice po želji, klasične duguljaste ili okrugle. Poređati ih u nauljen pleh. Peći na 180°C oko 25 minuta, dok ne postanu lagano zlatne.
Prokuvati šećer, vodu i pekmez dok ne počnu da se pojavljuju sitni mehurići. Dodati kriške limuna. Kuvati još od pet do sedam minuta, zatim skloniti s vatre. Vruće urmašice zaliti mlakom agdom. Prekriti pleh folijom ili drugom tepsijom i ostaviti da omekšaju i upiju sirup. Po potrebi, kasnije dodati još malo agde kašičicom pre posluživanja.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Kada tipik nalaže post na vodi, ajvar se obično izostavlja sa trpeze jer se sprema sa uljem. Ipak, u monaškoj kuhinji postoji jednostavna varijanta „na vodi“ koja čuva puni ukus pečene paprike i poštuje pravila posta.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu prepodobnomučenicu Evdokiju po starom i Prepodobnog Benedikta Nursijskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Matilde, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
