Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Miris toplog pekmeza i putera širi se kuhinjom pred zalazak sunca, najavljujući trenutak kada se ramazanski post prekida. Iftar, trenutak zajedništva i zahvalnosti, u muslimanskim domovima često budi sećanja na starinske recepte koji su decenijama ležali u porodičnim beleškama i uspomenama.
Među njima, urmašice zauzimaju posebno mesto - sitni, slatki zalogaji koji u bogatijoj varijanti s pekmezom postaju prava poslastica za svečanije prilike. Priprema ovih kolačića nije samo kuvanje već čin povezivanja s tradicijom, trenutak u kome svaka ruka i svaki dodir testa prenose toplinu doma i radost zajedničkog stola.
Sastojci
Za testo:
2 jaja
prstohvat soli
200 g šećera
200 g putera, omekšanog ili otopljenog
1 šolja pekmeza (150 ml)
500 g brašna, po potrebi, malo više ili manje
1 prašak za pecivo
Za agdu:
600 g šećera
600 ml vode
2 kriške limuna
1 šoljica pekmeza
shutterstock.com/Elaplan
Urmašice s pekmezom
Priprema
Umutiti jaja s prstohvatom soli. Dodati šećer i mutiti dok se ne otopi. Umešati pekmez i otopljen puter. Postepeno dodavati brašno pomešano s praškom za pecivo. Mesiti dok testo ne prestane da se lepi za ruke (ne dodavati više brašna nego što je potrebno). Oblikovati urmašice po želji, klasične duguljaste ili okrugle. Poređati ih u nauljen pleh. Peći na 180°C oko 25 minuta, dok ne postanu lagano zlatne.
Prokuvati šećer, vodu i pekmez dok ne počnu da se pojavljuju sitni mehurići. Dodati kriške limuna. Kuvati još od pet do sedam minuta, zatim skloniti s vatre. Vruće urmašice zaliti mlakom agdom. Prekriti pleh folijom ili drugom tepsijom i ostaviti da omekšaju i upiju sirup. Po potrebi, kasnije dodati još malo agde kašičicom pre posluživanja.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
