Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
Pitanje zbog čega Bog nije jednostavno oprostio greh Adamu jedno je od onih koje se često postavlja u hrišćanskoj teologiji.
U osnovi tog pitanja nalazi se razumevanje slobode koju je Bog dao čoveku, ali i posledica koje ta sloboda nosi. Prema biblijskom predanju, prvi čovek je bio stvoren da živi u zajednici sa Bogom, u miru, bez bola i smrti.
Međutim, ta zajednica nije bila zasnovana na prisili, već na slobodnoj volji.
U Knjizi Postanja opisano je da je Bog Adamu dao zapovest da ne jede plod sa drveta poznanja dobra i zla. Ta zapovest nije bila samo zabrana, već granica koja je trebalo da sačuva čoveka od pada. Ipak, pod uticajem iskušenja, Adam i Eva su odlučili da prekrše Božiju zapovest. Time su pokazali neposlušnost i želju da sami određuju šta je dobro, a šta zlo, bez Boga.
docent/Shutterstock
Adam i Eva, Ilustracija
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga. Čovek je poverovao da može živeti nezavisno od svog Stvoritelja. Upravo u tome mnogi teolozi vide suštinu prvog greha - pokušaj čoveka da postane mera svega i da sam odlučuje o istini i životu.
Zbog toga se često kaže da Bog nije "kaznio" Adama u ljudskom smislu te reči, već da je čovek sam snosio posledice svoje odluke. Udaljavanje od Boga značilo je udaljavanje od izvora života, pa su u svet ušli prolaznost, patnja i smrt. Drugim rečima, posledica greha nije bila proizvoljna kazna, već prirodan ishod prekida zajednice sa Bogom.
Greška prvog čoveka tako postaje opomena svim generacijama da sloboda nosi odgovornost, ali i podsećanje da se odnos sa Bogom zasniva na poverenju i poslušnosti, a ne na samovolji i želji da čovek bude gospodar života bez svog Stvoritelja.
Wikipedia
Adamov greh je opomena
Otac Srećko Zečević je to nabolje opisao kroz prizmu odgovora na pitanje zašto je čovek biće bez koga nema spasenja.
- Zato što je čovek stvoren po ikoni Božijoj, tj. kao ličnost, kao slobodno biće. Zašto je čovek stvoren slobodnim? Upravo zato što ako čovek nije slobodan da izabere da li će da zajedničari sa Bogom i na taj način postoji večno i on i svet, ne može da postoji večno. Zato je Bog stvorio čoveka slobodnim, da u slobodnoj zajednici sa Bogom bude večan i on i svet. Bog je ostavio Adama da slobodno ostvari plan spasenja, a ovaj je slobodno odbio da ga ostvari. Sve što je Bog zamislio osujećeno je zbog Adamove slobode - objasnio je on.
Printscreen/YouTube/Епархија шумадијска WEB-TV
Otac Srećko
Ovde treba konstatovati činjenicu, naglašava, da spasenje sveta i čoveka podrazumeva spasenje čitave prirode, svega onog što je Bog stvorio.
- Čovek ne može da prestane da bude smrtno biće, ako, svet, tj. priroda i dalje nastavlja da umire. Znači, čovek je ključno biće za spasenje. Zato, u Gospodu Isusu Hristu nije mogao da se mimoiđe čovek, i Gospod Hristos uzima na sebe ljudsku prirodu. Spasenje nije psihološke prirode, spasenje nije oproštaj grehova, da je spasenje plod oproštaja grehova, onda bi Bog oprostio Adamu greh, jer je Adam po izlasku iz raja gorko plakao, i mogao je Bog da kaže, opraštaju ti se gresi i problem bi bio rešen. Ali to nije moglo da se dogodi, jer je trebalo da se sjedine ponovo tvarna i netvarna priroda, da se sjedine Bog i tvorevina, da bi tvorevina imala život večni. Zato je Hristos trebao da bude potpuni čovek, ali je trebao da bude i Bog - istakao je otac Srećko.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
