NAJVEĆA ZABLUDA HRIŠĆANSTVA: Jabuka iz Raja nikada nije postojala - evo šta kaže Biblija

Kada se pomene priča o prvorodnom grehu, slika je mnogima jasna: Eva, Adam, zmija i crvena, sočna jabuka. Ipak, istina je da Sveto pismo nigde ne navodi da je plod s drveta poznanja dobra i zla bila upravo jabuka. Ovaj rasprostranjeni prikaz nije biblijski, već je plod slojevitih kulturnih tumačenja, jezičkih prevoda i umetničkih predstava kroz vekove – naročito u zapadnoj tradiciji. Pravoslavna crkva nikada nije zvanično prihvatila ovu interpretaciju.

docent/Shutterstock

 

Biblijska osnova: nedefinisani „plod“

U Knjizi Postanja (3,6) stoji:
„I žena, videvši da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uze rod s njega i okusi; pa dade i mužu svom, te i on okusi.“

Dakle, govori se samo o „rodu“ ili „plodu“, bez ikakvog opisa izgleda ili vrste. Na starohebrejskom jeziku taj izraz glasi peri, što jednostavno znači „plod“ – voće, bez daljeg preciziranja.

Prema pravoslavnoj egzegetici i patrističkoj literaturi, taj plod nije bio važan po svojoj botaničkoj prirodi, već po neposlušnosti čoveka Bogu. Sveti Jovan Zlatousti ističe da greh nije bio u samom plodu, već u prestupanju zapovesti Božije – u slobodnom izboru da se vera u Boga zameni poverenjem u sebe i u zmiju, nosioca laži.

Wikipedia

 

Kako je jabuka „ušla“ u priču?

Do pogrešnog tumačenja dolazi najverovatnije u periodu srednjeg veka, i to ponajviše na Zapadu. Ključnu ulogu odigrao je latinski prevod Biblije poznat kao Vulgata, koji je izradio sveti Jeronim krajem IV veka. Latinska reč malum znači „zlo“, ali se isto piše i kao „jabuka“ (mālum – ređa upotreba). Ova igra reči (malum – zlo; mālum – jabuka) verovatno je doprinela kasnijem poistovećivanju zabranjenog ploda sa jabukom u zapadnohrišćanskoj kulturi.

Ikonografski prikazi u rimokatoličkoj umetnosti – freske, vitraži i slike – od XII veka pa nadalje počinju prikazivati jabuku u ruci Eve, što se potom prenosi i u popularnu svest Evrope, a kasnije i celog sveta.

Pravoslavna umetnost se uglavnom klonila takve doslovnosti. Na freskama pravoslavnih hramova, poput onih u Studenici ili Dečanima, scena izgona iz Raja prikazuje Adama i Evu s rukama prekrivenim stidom, dok plod nije vizuelno akcentovan niti precizno predstavljen.

Teološka poruka iznad simbola

Za pravoslavnu crkvu, ključno pitanje nikada nije bilo – koji je to plod, već šta on predstavlja. Sveti Oci tumače da drvo poznanja dobra i zla nije bilo samo test poslušnosti, već mesto susreta čovekove slobode i Božje volje.

U tom kontekstu, mit o jabuci može se posmatrati kao simbol udaljavanja čoveka od prave duhovne pouke koju nosi Knjiga Postanja. Pojednostavljivanje i vizuelna redukcija (jabuka kao voće greha) zapravo zamagljuju duboku poruku o padu, slobodnoj volji i potrebi čovekovog pokajanja.

Wikipedia

 

Vizuelna kultura i vera: između inspiracije i zamene istine

Savremeni vernici – pa i deca kroz školske programe ili verske knjige – često dobijaju sliku Eve s jabukom, što nije bez posledica. Pravoslavni teolozi pozivaju na vraćanje izvorima i duhovnu pažnju prilikom tumačenja Svetog pisma. Vizuelna kultura jeste moćna, ali nije nepogrešiva – i može voditi u pogrešna tumačenja kada se odvoji od istine vere i predanja Crkve.

Zabranjeni plod iz Rajskog vrta ostaje simbol duhovne borbe čoveka, a ne konkretno voće. Pravoslavlje ne nudi spekulaciju o vrsti ploda jer je suština greha u neposlušnosti, a ne u hrani. Jabuka je simbol koji je umetnost dodala – ali ne i otkrivenje koje Crkva čuva. Zato je važno razlikovati vizuelni mit od bogonadahnutog teksta – i sa verom i smirenjem tražiti istinu u rečima, a ne u slikama.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara