Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
U pravoslavnom učenju gnev se ubraja među sedam smrtnih grehova i posmatra kao razorna demonska sila koja potkopava temelje duhovnog života.
Sveti oci uče da gnev nije deo izvorne ljudske prirode, već posledica njenog pada - stanje koje pomračuje razum, udaljava čoveka od smirenja i otvara vrata drugim strastima. Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Crkva naglašava da vernik nema pravo da se ljuti ni na jednog čoveka. Svaka ljutnja prema drugome rađa osudu, a osuda razara ono što je najvažnije u hrišćanskom životu - ljubav.
Umesto da se prepusti unutrašnjem neredu, čovek je pozvan da gnev prepozna kao sopstvenu slabost i da ga savlada molitvom, ćutanjem, poniznošću i trudom da u svakom čoveku vidi ikonu Božiju.
Pravoslavna duhovnost kroz vekove podseća da se gnev može savladati samo smirenjem - jedinom silom koja može da obuzda srce i vrati ga u stanje mira. Zbog toga duhovnici savetuju da se u trenutku kada gnev nadolazi čovek povuče iz priče, utiša misli i obrati se Bogu, jer ljutnja nikada ne može voditi ka dobru.
U savremenoj duhovnoj praksi često se citira pouka shiigumana Save Ostapenka, koji je jasno govorio o tome da postoji samo jedan izuzetak u kome je gnev dopušten.
- Imaš pravo da se gneviš samo na onoga ko želi da te odvoji od Boga.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
U svojoj knjizi o unutrašnjem miru otac Simeon Kragiopulos ne nudi utehu, već put do slobode od nevidljivog pritiska koji vlada životom modernog čoveka.
Strasti izobličavaju čovekovu volju, menjaju način na koji posmatra svet, a neretko i način na koji vidi sebe i druge.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Umerenost, ćutanje i trpljenje smatraju se izrazima snage, a ne slabosti.
Gnev zamućuje rasuđivanje, pomračuje srce i udaljava čoveka od smirenja - vrline koja se u pravoslavlju smatra ključem spasenja.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
