Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Pod senkom Kučajskih planina, tamo gde se tišina prirode spaja sa šapatima istorije, stoji Ravanica - kamenita ispovest vere, žrtve i zaveta. Manastir u selu Senje kod Ćuprije nije samo spomenik jednoj epohi već živo središte pamćenja naroda i molitve koja traje više od šest vekova. Kao najveća zadužbina kneza Lazara Hrebljanovića, Ravanica i danas svedoči o odluci vladara da, po savetu kneginje Milice, podigne svetinju "za spas svoje duše", ostavljajući potomstvu više od arhitektonskog remek-dela - zavet koji traje.
RINA
Manastir Ravanica
Tvrđava, kule i rođenje moravske škole
Ravanica je podignuta sredinom 14. veka, neposredno pred Kosovski boj, u času kada su se nad srpskim zemljama već nadvijali tamni oblaci osmanskih osvajanja. Pre nego što je podigao sam manastir, knez Lazar je izgradio utvrđenje sa sedam kula, snažan bedem odbrane i simbola. Danas je od njih sačuvan tek temelj, ali imena su ostala da žive - najpoznatija među njima nosila je ime Miloša Obilića, kosovskog junaka.
Unutar tih zidina izrasla je svetinja kakva do tada nije viđena. Knez nije štedeo ni u materijalu ni u ukrasima, a gradnju je poverio majstoru Radi Neimaru iz Bara, koji je, vođen umećem i duhovnim nadahnućem, stvorio delo koje će postati rodonačelnik moravske škole. Svaki luk, rozeta i kamen nose poruku, skrivenu simboliku i misaonu dubinu.
SPC
Mošti Svetog kneza Lazara
Mošti Svetog kneza i tišina molitve
Posebna svetlost Ravanice potiče iz činjenice da ona čuva mošti Svetog kneza Lazara, mučenika s Kosova. Dve godine nakon njegove pogibije, njegove mošti prenete su u ovu svetinju, gde su postale duhovno središte i utočište narodne vere. Tokom vekova, usled turskih napada, mošti su premeštane - iz Ravanice u Srem, zatim u Sabornu crkvu u Beogradu, da bi se, posle dugog puta stradanja i čuvanja, konačno vratile u svoju zadužbinu kod Ćuprije.
Danas kivot s moštima Svetog kneza Lazara biva otvoren tokom praznika i nedeljom za vreme Svete liturgije, kao i prilikom čitanja akatista posle večernjeg bogosluženja. Ipak, kako kažu monasi Ravanice, poseban naglasak nije na spoljašnjem činu, već na unutrašnjem stanju čoveka.
- Za molitvu nije bitno da li je kivot otvoren ili zatvoren; ono što je važno jeste iskrenost i dubina vere u srcu. Pored moštiju kneza Lazara, ovde se nalaze i mošti Svetog Pantelejmona, Svetog Georgija, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozme i Danila, kao i Svete mučenice Jefimije - kažu monasi Manastira Ravanica, a prenosi Rina.
RINA
Manastir Ravanica
Svedočenja o isceljenjima koja narod pamti
Ravanica nije samo mesto hodočašća, već i svetilište koje živi u svedočenjima ljudi. Meštani Senja i danas prepričavaju događaje koje smatraju čudesnima, a koji su se odigravali pred moštima Svetog kneza Lazara.
- Mnogi su dolazili ovde tražeći isceljenje i ono se zaista dešavalo. Sećamo se majke koja je dovela ćerku koja je ispuštala strašne krike; čim su je približili moštima, odmah se umirila. Ljudi su dolazili bolesni i nemoćni, jedva pokretni, ali su nakon molitve ovde postajali bolje - pričaju meštani.
Takva svedočenja, prenošena s kolena na koleno, utkala su Ravanicu u živu veru naroda, daleko od arhivskih zapisa i istorijskih udžbenika.
RINA
Manastir Ravanica
Do kraja Drugog svetskog rata Ravanica je bila muški manastir, a od oktobra 1946. postaje ženski. Danas o ovoj svetinji brinu monahinje, koje su svoj život u potpunosti posvetile Bogu i služenju. Njihova svakodnevica protiče u molitvi i radu - obrađuju imanje, prave meleme, stvaraju rukotvorine vezom i heklanjem, u tišini koja nosi dubinu i smisao. Njihov život nije odvojen od naroda; naprotiv, on se nenametljivo prepliće s potrebama hodočasnika i posetilaca koji u Ravanicu dolaze tražeći utehu, snagu i odgovore.
Ravanica tako ostaje više od zadužbine i više od spomenika kulture. Ona je mesto gde se susreću istorija i molitva, stradanje i nada, ljudska slabost i duhovna snaga. Kamen njene crkve pamti vreme kneza Lazara, ali njene mošti, molitve monahinja i svedočenja vernika dokazuju da Ravanica nije prošlost - ona neprestano traje.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Verni narod tvrdi da male bočice sa vodom i uljem, ostavljene pored čudotvorne ikone u manastiru Panormitis, nestaju iz hrama, a zatim se pojavljuju u domovima ljudi širom sveta – kao odgovor na molitve i znak nebeske utehe.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
