Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Pod senkom Kučajskih planina, tamo gde se tišina prirode spaja sa šapatima istorije, stoji Ravanica - kamenita ispovest vere, žrtve i zaveta. Manastir u selu Senje kod Ćuprije nije samo spomenik jednoj epohi već živo središte pamćenja naroda i molitve koja traje više od šest vekova. Kao najveća zadužbina kneza Lazara Hrebljanovića, Ravanica i danas svedoči o odluci vladara da, po savetu kneginje Milice, podigne svetinju "za spas svoje duše", ostavljajući potomstvu više od arhitektonskog remek-dela - zavet koji traje.
RINA
Manastir Ravanica
Tvrđava, kule i rođenje moravske škole
Ravanica je podignuta sredinom 14. veka, neposredno pred Kosovski boj, u času kada su se nad srpskim zemljama već nadvijali tamni oblaci osmanskih osvajanja. Pre nego što je podigao sam manastir, knez Lazar je izgradio utvrđenje sa sedam kula, snažan bedem odbrane i simbola. Danas je od njih sačuvan tek temelj, ali imena su ostala da žive - najpoznatija među njima nosila je ime Miloša Obilića, kosovskog junaka.
Unutar tih zidina izrasla je svetinja kakva do tada nije viđena. Knez nije štedeo ni u materijalu ni u ukrasima, a gradnju je poverio majstoru Radi Neimaru iz Bara, koji je, vođen umećem i duhovnim nadahnućem, stvorio delo koje će postati rodonačelnik moravske škole. Svaki luk, rozeta i kamen nose poruku, skrivenu simboliku i misaonu dubinu.
SPC
Mošti Svetog kneza Lazara
Mošti Svetog kneza i tišina molitve
Posebna svetlost Ravanice potiče iz činjenice da ona čuva mošti Svetog kneza Lazara, mučenika s Kosova. Dve godine nakon njegove pogibije, njegove mošti prenete su u ovu svetinju, gde su postale duhovno središte i utočište narodne vere. Tokom vekova, usled turskih napada, mošti su premeštane - iz Ravanice u Srem, zatim u Sabornu crkvu u Beogradu, da bi se, posle dugog puta stradanja i čuvanja, konačno vratile u svoju zadužbinu kod Ćuprije.
Danas kivot s moštima Svetog kneza Lazara biva otvoren tokom praznika i nedeljom za vreme Svete liturgije, kao i prilikom čitanja akatista posle večernjeg bogosluženja. Ipak, kako kažu monasi Ravanice, poseban naglasak nije na spoljašnjem činu, već na unutrašnjem stanju čoveka.
- Za molitvu nije bitno da li je kivot otvoren ili zatvoren; ono što je važno jeste iskrenost i dubina vere u srcu. Pored moštiju kneza Lazara, ovde se nalaze i mošti Svetog Pantelejmona, Svetog Georgija, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozme i Danila, kao i Svete mučenice Jefimije - kažu monasi Manastira Ravanica, a prenosi Rina.
RINA
Manastir Ravanica
Svedočenja o isceljenjima koja narod pamti
Ravanica nije samo mesto hodočašća, već i svetilište koje živi u svedočenjima ljudi. Meštani Senja i danas prepričavaju događaje koje smatraju čudesnima, a koji su se odigravali pred moštima Svetog kneza Lazara.
- Mnogi su dolazili ovde tražeći isceljenje i ono se zaista dešavalo. Sećamo se majke koja je dovela ćerku koja je ispuštala strašne krike; čim su je približili moštima, odmah se umirila. Ljudi su dolazili bolesni i nemoćni, jedva pokretni, ali su nakon molitve ovde postajali bolje - pričaju meštani.
Takva svedočenja, prenošena s kolena na koleno, utkala su Ravanicu u živu veru naroda, daleko od arhivskih zapisa i istorijskih udžbenika.
RINA
Manastir Ravanica
Do kraja Drugog svetskog rata Ravanica je bila muški manastir, a od oktobra 1946. postaje ženski. Danas o ovoj svetinji brinu monahinje, koje su svoj život u potpunosti posvetile Bogu i služenju. Njihova svakodnevica protiče u molitvi i radu - obrađuju imanje, prave meleme, stvaraju rukotvorine vezom i heklanjem, u tišini koja nosi dubinu i smisao. Njihov život nije odvojen od naroda; naprotiv, on se nenametljivo prepliće s potrebama hodočasnika i posetilaca koji u Ravanicu dolaze tražeći utehu, snagu i odgovore.
Ravanica tako ostaje više od zadužbine i više od spomenika kulture. Ona je mesto gde se susreću istorija i molitva, stradanje i nada, ljudska slabost i duhovna snaga. Kamen njene crkve pamti vreme kneza Lazara, ali njene mošti, molitve monahinja i svedočenja vernika dokazuju da Ravanica nije prošlost - ona neprestano traje.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Verni narod tvrdi da male bočice sa vodom i uljem, ostavljene pored čudotvorne ikone u manastiru Panormitis, nestaju iz hrama, a zatim se pojavljuju u domovima ljudi širom sveta – kao odgovor na molitve i znak nebeske utehe.
Trakice blagoslovene nad Pojasom Presvete Bogorodice uručene su pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, donoseći im poruku vere, nade i duhovne podrške.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
