U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U ruskom gradu Krasnodaru, u krugu Pokrajinske kliničke bolnice broj 2, nalazi se neobičan hram – posvećen ikoni Presvete Bogorodice Isceliteljke. Mesto tišine, molitve, nade i utehe. Mesto gde lekari leče tela, a Bogorodica dodirom svoje milosti isceljuje duše.
U tom hramu, već gotovo deset godina, služi sveštenik Vjačeslav Klimenko – i svedoči o mnogim čudima koja su se tu dogodila. Iza svakog predmeta koji vernici ostavljaju na ikonama – zlatnog lančića, krstića, prstena ili minđuša – stoji nečija neispričana drama, nečija nada, nečija pobeda nad očajem.
Jedna takva priča ostavila je trag – i na ikoni Presvete Bogorodice Isceliteljke, i u srcima svih koji su je čuli.
Jednog dana u hram je došla žena – Irina. Ćutljiva, slomljenog glasa, ali pogleda uprtog u nebo. Njen sin Vladislav, tada još dete, bio je u komi, priključen na aparate u obližnjoj bolnici. Između dve liturgije, Irina bi trčala u bolničku sobu, gde je disala nadu umesto kiseonika, prenosi portal foma.ru.
Dani su prolazili, molitve su se množile, suze nisu prestajale. A onda – kao da je tama htela da obuhvati sve. Lekari su joj tiho šapnuli: – Pustite ga... Ne mučite više ni dete ni sebe.
Čak je jedna žena, sedeći pored nje u hramovnom dvorištu, gotovo surovo rekla: – Pusti svog sina da umre.
Slomljena, Irina se obratila svešteniku: – Oče, kako mogu da mi govore tako nešto? Zar majka može da pusti svoje dete da umre?
Odgovor nije bio u rečima. Bio je u zajedničkoj molitvi, u tihom predanju volji Božijoj.
I onda – nestala je. Dani su prolazili, pa meseci, pa godine. Sve dok se jednog jutra nije ponovo pojavila u hramu, sa suzama u očima, ali osmehom na licu. U rukama je držala mali zamotuljak.
– Oče, ovo je za ikonu. To su zlatne minđuše moje pokojne bake. To je najvrednije što imam. Prenosile su se s kolena na koleno – od nje, do moje majke, pa do mene. Sad ih predajem Bogorodici. Neka vise na ikoni Isceliteljke – da svako ko ih ugleda zna: Vladislav je živ!
I zaista – dečak koji je bio otpisan, iako sa telesnim teškoćama, danas ide u školu.
– Danas taj dečak, iako sa invaliditetom, ide u školu. Irina se brine o njemu. Istina je da se iza svakog takvog ukrasa krije mnogo sličnih priča o isceljenju – zaključuje sveštenik Vjačeslav Klimenko i dodaje: – Dok ljudi gledaju zlato i kamen, Bog vidi srce koje ga je prinelo.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
