U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U ruskom gradu Krasnodaru, u krugu Pokrajinske kliničke bolnice broj 2, nalazi se neobičan hram – posvećen ikoni Presvete Bogorodice Isceliteljke. Mesto tišine, molitve, nade i utehe. Mesto gde lekari leče tela, a Bogorodica dodirom svoje milosti isceljuje duše.
U tom hramu, već gotovo deset godina, služi sveštenik Vjačeslav Klimenko – i svedoči o mnogim čudima koja su se tu dogodila. Iza svakog predmeta koji vernici ostavljaju na ikonama – zlatnog lančića, krstića, prstena ili minđuša – stoji nečija neispričana drama, nečija nada, nečija pobeda nad očajem.
Jedna takva priča ostavila je trag – i na ikoni Presvete Bogorodice Isceliteljke, i u srcima svih koji su je čuli.
Jednog dana u hram je došla žena – Irina. Ćutljiva, slomljenog glasa, ali pogleda uprtog u nebo. Njen sin Vladislav, tada još dete, bio je u komi, priključen na aparate u obližnjoj bolnici. Između dve liturgije, Irina bi trčala u bolničku sobu, gde je disala nadu umesto kiseonika, prenosi portal foma.ru.
Dani su prolazili, molitve su se množile, suze nisu prestajale. A onda – kao da je tama htela da obuhvati sve. Lekari su joj tiho šapnuli: – Pustite ga... Ne mučite više ni dete ni sebe.
Čak je jedna žena, sedeći pored nje u hramovnom dvorištu, gotovo surovo rekla: – Pusti svog sina da umre.
Slomljena, Irina se obratila svešteniku: – Oče, kako mogu da mi govore tako nešto? Zar majka može da pusti svoje dete da umre?
Odgovor nije bio u rečima. Bio je u zajedničkoj molitvi, u tihom predanju volji Božijoj.
I onda – nestala je. Dani su prolazili, pa meseci, pa godine. Sve dok se jednog jutra nije ponovo pojavila u hramu, sa suzama u očima, ali osmehom na licu. U rukama je držala mali zamotuljak.
– Oče, ovo je za ikonu. To su zlatne minđuše moje pokojne bake. To je najvrednije što imam. Prenosile su se s kolena na koleno – od nje, do moje majke, pa do mene. Sad ih predajem Bogorodici. Neka vise na ikoni Isceliteljke – da svako ko ih ugleda zna: Vladislav je živ!
I zaista – dečak koji je bio otpisan, iako sa telesnim teškoćama, danas ide u školu.
– Danas taj dečak, iako sa invaliditetom, ide u školu. Irina se brine o njemu. Istina je da se iza svakog takvog ukrasa krije mnogo sličnih priča o isceljenju – zaključuje sveštenik Vjačeslav Klimenko i dodaje: – Dok ljudi gledaju zlato i kamen, Bog vidi srce koje ga je prinelo.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Roditelji su u očaju poslušali savet starca da odbace svu elektroniku, ali je mladi sveštenik osetio da tu nešto nije u redu – njegova odluka promenila je tok borbe sa leukemijom i donela im isceljenje koje nisu očekivali.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
