OVDE JE ISCELJENO DETE KOJE SU LEKARI OTPISALI: Svedočanstvo oca Genadija o srpskoj svetinji na Kosovu koju su Albanci rušili, a sada u nju dolaze po pomoć
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U srpskom manastiru Zočište, na prostoru ophrvanom istorijom bola, razaranja i progona, događa se nešto što nadilazi razum, nešto što razbija sve barijere nacionalne i verske pripadnosti – čudo. Ne jedno, već mnoga čuda. A među njima i ono najveće: čudo pomirenja, pokajanja i duhovne pobede.
Zočište, ime koje se teško izgovara, a još teže zaboravlja. Ovaj manastir, posvećen svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu, za Srbe na Kosovu i Metohiji predstavlja svetionik u tami, znak da Božja sila nikada ne napušta one koji veruju. U narodu poznati kao "besplatni lekari" Sveti Kozma i Damjan ostaju simboli nade i isceljenja i danas, i to ne samo za Srbe, već, verovali ili ne, i za Albance.
youtube/printscreen/DIVERGENT
Manastir Zočište
Manastir u senci minareta
Protojerej Genadij Belovolov iz Rusije, sveštenik i hroničar svetinja, bio je svedok jednog od tih čuda. I ne samo svedok – njegova reč o onome što je doživeo u Zočištu pretvara se u svedočenje koje ne može ostaviti ravnodušnim ni najokorelije skeptike. Dok iza zidina manastira dopiru glasovi mujezina iz obližnje džamije, u hramu svetih Kozme i Damjana vlada tišina. Ali ne prazna – već sveta, naelektrisana prisustvom onostranog.
– Manastir kao da se nalazi u pozadini neprijatelja – kaže otac Genadij, prenosi portal srpska.ru. I zaista – ovaj hram, koji su Albanci pre samo dvadesetak godina srušili, digli u vazduh, a monahe proterali, danas stoji obnovljen, kao svedočanstvo oproštaja i večne pobede svetlosti nad tamom.
„Kraft ist hier“ – Sila je ovde
Ono što se desilo pred očima ruskog sveštenika teško je prepričati bez uzdaha. Jedan albanski par, muslimani, dolaze sa svojim sinom Besmirom – dečakom koji u bolovima vrišti, grebe se do krvi, udara se po licu. Lekari su digli ruke. Za roditelje dečaka nada više ne stanuje u bolnicama. Ali čudo – ono još uvek stanuje u Zočištu.
Bez mnogo reči, monah ih uvodi u crkvu, prostire suknenu prostirku ispod svetih moštiju, tamo gde je "sila", kako će kasnije reći sam otac dečaka. Dete leži, vrišti, ali kako minuta protiče, urlici se stišavaju. Jecaji. Pa tišina. Pa spokoj. Dete zaspi. Isceljenje.
– Pa vi ste musliman? – pitao je otac Genadij oca deteta.
– Da. Ali… Kraft ist hier (Sila je ovde) – odgovara Albanac, triput, kao da pečati svoje svedočenje. On, koji je možda rastao u okruženju mržnje prema svemu što je srpsko i pravoslavno, sada bez stida pokazuje rukom na pod hrama, na sveto mesto, na mošti koje je celivao u tišini.
Ko ovakvo nešto ne razume, neka ućuti pred tajnom
Možemo se pitati: da li Hristos čuje njihove molitve? Odgovor ne daje teologija, već život sam. I onaj što se ne zna ni prekrstiti, ali klekne pred moštima u veri – biva isceljen. Možda ne zna Simvol vere, ali zna patnju, zna bol, zna očaj. I zna da tu – baš tu – postoji nešto što ne može objasniti rečima, ali što duša prepoznaje kao istinu.
To je ono što otac Genadij naziva "većim čudom": ne samo što se dete smirilo, već što je otac tog deteta – Albanac, musliman – klekao pred pravoslavnim svetiteljima koje su njegovi sunarodnici nekada hteli da zatru. I došao je ne da ruši, nego da se pokloni. Ne da proklinje, nego da zahvali: "Falenderim".
youtube/printscreen/Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
Otac Stefan, iguman manastira Zočište
Pobeda u tišini
Zar to nije istinska pobeda? Ne pobeda oružja, ne politika, ne teritorija, već pobeda duha. Pobeda ikone Presvete Bogorodice "Avgustovska Pobeda", koja je u tom trenutku svedočila prizoru u crkvi, zajedno s moštima svetih lekara. Pobeda koja ne zahteva medije, ni parlamente, ni međunarodne konferencije. Samo jednu prostirku, jednu tišinu i jedno slomljeno srce koje dolazi po milost.
Posle ovakvih svedočenja, čovek više ne mora da pita – šta će biti s Kosovom? – Otac Genadij odgovara iz dubine: – Posle tog čuda u Zočištu, nekako sam postao mirniji za sudbinu Kosova. Pre ili kasnije, ona sila – za koju mi je taj Albanac rekao – obavezno će pobediti. –
A ta sila – nije ni srpska ni ruska. Nije ni pravoslavna ni muslimanska. To je sila Božija. Ona koja deluje tamo gde joj ljudi otvore vrata – pa makar i tiho, bez reči, u hramu koji su jednom možda i srušili. Jer milost ne gleda u pasoš. Gleda u srce.
I upravo zato, Zočište nije samo manastir – to je mesto čuda. Mesto pokajanja. Mesto pobede. Sila je ovde.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Nedaleko od Kosovske Kamenice, sabrali su se vernici iz raznih krajeva okupili na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Pod vođstvom mitropolita Teodosija, osveštane su nove crkvene prostorije, a liturgija je odisala jedinstvom, verom i nadom u opstanak Srba na svetoj kosovskoj zemlji.
U svetinji smeštenoj u dalmatinskom kanjonu reke Krke, ikona Svetog arhangela Mihaila počela je da mirotoči, podsećajući verni narod na dubinu vere i snagu duhovnog dodira kroz svete ikone koje čuvaju tajnu nebeskog prisustva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
