OVDE JE ISCELJENO DETE KOJE SU LEKARI OTPISALI: Svedočanstvo oca Genadija o srpskoj svetinji na Kosovu koju su Albanci rušili, a sada u nju dolaze po pomoć
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U srpskom manastiru Zočište, na prostoru ophrvanom istorijom bola, razaranja i progona, događa se nešto što nadilazi razum, nešto što razbija sve barijere nacionalne i verske pripadnosti – čudo. Ne jedno, već mnoga čuda. A među njima i ono najveće: čudo pomirenja, pokajanja i duhovne pobede.
Zočište, ime koje se teško izgovara, a još teže zaboravlja. Ovaj manastir, posvećen svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu, za Srbe na Kosovu i Metohiji predstavlja svetionik u tami, znak da Božja sila nikada ne napušta one koji veruju. U narodu poznati kao "besplatni lekari" Sveti Kozma i Damjan ostaju simboli nade i isceljenja i danas, i to ne samo za Srbe, već, verovali ili ne, i za Albance.
youtube/printscreen/DIVERGENT
Manastir Zočište
Manastir u senci minareta
Protojerej Genadij Belovolov iz Rusije, sveštenik i hroničar svetinja, bio je svedok jednog od tih čuda. I ne samo svedok – njegova reč o onome što je doživeo u Zočištu pretvara se u svedočenje koje ne može ostaviti ravnodušnim ni najokorelije skeptike. Dok iza zidina manastira dopiru glasovi mujezina iz obližnje džamije, u hramu svetih Kozme i Damjana vlada tišina. Ali ne prazna – već sveta, naelektrisana prisustvom onostranog.
– Manastir kao da se nalazi u pozadini neprijatelja – kaže otac Genadij, prenosi portal srpska.ru. I zaista – ovaj hram, koji su Albanci pre samo dvadesetak godina srušili, digli u vazduh, a monahe proterali, danas stoji obnovljen, kao svedočanstvo oproštaja i večne pobede svetlosti nad tamom.
„Kraft ist hier“ – Sila je ovde
Ono što se desilo pred očima ruskog sveštenika teško je prepričati bez uzdaha. Jedan albanski par, muslimani, dolaze sa svojim sinom Besmirom – dečakom koji u bolovima vrišti, grebe se do krvi, udara se po licu. Lekari su digli ruke. Za roditelje dečaka nada više ne stanuje u bolnicama. Ali čudo – ono još uvek stanuje u Zočištu.
Bez mnogo reči, monah ih uvodi u crkvu, prostire suknenu prostirku ispod svetih moštiju, tamo gde je "sila", kako će kasnije reći sam otac dečaka. Dete leži, vrišti, ali kako minuta protiče, urlici se stišavaju. Jecaji. Pa tišina. Pa spokoj. Dete zaspi. Isceljenje.
– Pa vi ste musliman? – pitao je otac Genadij oca deteta.
– Da. Ali… Kraft ist hier (Sila je ovde) – odgovara Albanac, triput, kao da pečati svoje svedočenje. On, koji je možda rastao u okruženju mržnje prema svemu što je srpsko i pravoslavno, sada bez stida pokazuje rukom na pod hrama, na sveto mesto, na mošti koje je celivao u tišini.
Ko ovakvo nešto ne razume, neka ućuti pred tajnom
Možemo se pitati: da li Hristos čuje njihove molitve? Odgovor ne daje teologija, već život sam. I onaj što se ne zna ni prekrstiti, ali klekne pred moštima u veri – biva isceljen. Možda ne zna Simvol vere, ali zna patnju, zna bol, zna očaj. I zna da tu – baš tu – postoji nešto što ne može objasniti rečima, ali što duša prepoznaje kao istinu.
To je ono što otac Genadij naziva "većim čudom": ne samo što se dete smirilo, već što je otac tog deteta – Albanac, musliman – klekao pred pravoslavnim svetiteljima koje su njegovi sunarodnici nekada hteli da zatru. I došao je ne da ruši, nego da se pokloni. Ne da proklinje, nego da zahvali: "Falenderim".
youtube/printscreen/Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
Otac Stefan, iguman manastira Zočište
Pobeda u tišini
Zar to nije istinska pobeda? Ne pobeda oružja, ne politika, ne teritorija, već pobeda duha. Pobeda ikone Presvete Bogorodice "Avgustovska Pobeda", koja je u tom trenutku svedočila prizoru u crkvi, zajedno s moštima svetih lekara. Pobeda koja ne zahteva medije, ni parlamente, ni međunarodne konferencije. Samo jednu prostirku, jednu tišinu i jedno slomljeno srce koje dolazi po milost.
Posle ovakvih svedočenja, čovek više ne mora da pita – šta će biti s Kosovom? – Otac Genadij odgovara iz dubine: – Posle tog čuda u Zočištu, nekako sam postao mirniji za sudbinu Kosova. Pre ili kasnije, ona sila – za koju mi je taj Albanac rekao – obavezno će pobediti. –
A ta sila – nije ni srpska ni ruska. Nije ni pravoslavna ni muslimanska. To je sila Božija. Ona koja deluje tamo gde joj ljudi otvore vrata – pa makar i tiho, bez reči, u hramu koji su jednom možda i srušili. Jer milost ne gleda u pasoš. Gleda u srce.
I upravo zato, Zočište nije samo manastir – to je mesto čuda. Mesto pokajanja. Mesto pobede. Sila je ovde.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Nedaleko od Kosovske Kamenice, sabrali su se vernici iz raznih krajeva okupili na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Pod vođstvom mitropolita Teodosija, osveštane su nove crkvene prostorije, a liturgija je odisala jedinstvom, verom i nadom u opstanak Srba na svetoj kosovskoj zemlji.
U svetinji smeštenoj u dalmatinskom kanjonu reke Krke, ikona Svetog arhangela Mihaila počela je da mirotoči, podsećajući verni narod na dubinu vere i snagu duhovnog dodira kroz svete ikone koje čuvaju tajnu nebeskog prisustva.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
