Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Od čuda Svetog Paisija Svetogorca i Svetog Porfirija, do blagodatnih intervencija Svete Matrone Moskovske i Svetog Jefrema Novog, svakodnevna svedočenja diraju srca, bude nadu i podstiču duhovnu budnost.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju. Te noći, devojčica je rekla da joj je „jedan monah u crnom, sa blagim licem“ prišao, pomilovao je po glavi i rekao: „Ne boj se“. Sutradan, rezultati su bili iznenađujuće čisti i hemoterapija je otkazana. Lekari su govorili o „medicinskom paradoksu“.
Vozač taksija iz Atine, veliki poštovalac Svetog Porfirija, posvedočio je kako mu se automobil sam zaustavio dok je vozio kroz Halandri, izbegavši direktan udar u dete koje je prelazilo ulicu. Kasnije je primetio da ikona Svetog Porfirija na komandnoj tabli – roni suze. Dogodilo se to 2. decembra, na dan spomena Svetitelja.
Čitateljka iz Soluna, slepa od rođenja zbog degeneracije žute mrlje, klečala je u molitvi pred ikonom Svete Matrone u manastiru Panagija Dovra u Veriji. Tada je, kako svedoči, osetila „svetlost koja ju je zaslepila“, i potom, po izlasku iz hrama, po prvi put u životu počela da razlikuje obrise i boje. Lekari su potvrdili „neobjašnjivo poboljšanje vida“.
Mladi student sa Krita, u dubokoj depresiji, odlučio je da sebi oduzme život. U poslednjem trenutku, jasno je čuo glas: „Dete moje, živi. Hristos te nije ostavio. Živi da Me upoznaš.“ Glas je dolazio – kako je kasnije prepoznao – iz ikone Svetog Jefrema koju je njegova majka donela iz manastira u Nea Makriju. Danas taj momak svedoči svoju priču na crkvenim tribinama.
Žena iz Lamije, u poodmaklom stadijumu raka pankreasa, posetila je grob Svetog Jakova u Eviji. Posle celonoćne molitve, osetila je neobičnu toplotu i jak bol, nakon čega se srušila. Od tog trenutka bolest je počela da se povlači, a posle mesec dana rezultati nisu pokazivali nijedan trag bolesti. Rekla je da joj se „Svetac nasmejao i pogledao je blago“.
U bolnici u Larisi, teška onkološka pacijentkinja povikala je: „Pop! Pop sa starom mantijom! Vidite li ga?“ Porodica nije videla ništa, ali je bolesnica opisala izgled Svetog Nektarija sa neverovatnom tačnošću. Nedugo zatim, zdravstveno stanje joj se iznenada poboljšalo.
Dete sa moždanim hematomom hitno je operisano u bolnici u Kateriniju. Majka je imala deo moštiju Svetog Luke Krimskog i stavila ih kraj detetove glave. Hirurg je, kako je rekao porodici, osetio kao da mu „neko vodi ruku“. Operacija je prošla savršeno, bez ikakvih komplikacija.
Bračni par iz Drame godinama nije mogao da dobije dete.
Nakon posete manastiru Svete Irine Hrisovalantu u Atici i uzimanja blagoslova kroz „jabučicu Svete“, žena je zatrudnela već sledećeg meseca. Svedočila je: „Unutra sam čula glas: ‘Ne boj se. Obradovaćeš se.’“
Planinari su, noćivši blizu Klisure u Kastoriji, videli jaku svetlost kako izbija iz obližnje kapelice. Sutradan, monahinja iz manastira rekla im je da se te noći upravo tu služila molitva za teško bolesno dete. Dete je ubrzo potpuno ozdravilo.
Na Ikarii, porodica posvećena Svetom Arseniju svakodnevno se molila pred njegovom ikonom. Tokom jakog zemljotresa 2024. godine, njihova kuća ostala je netaknuta, dok su susedne bile uništene. Ispričali su da su „u trenutku podrhtavanja osetili kako ih jedan miran čovek drži za ramena“.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U proleće 351. godine, za vreme vladavine cara Konstancija, stanovnici Jerusalima postali su svedoci zaslepljujućeg znaka na nebu - ogromnog krsta od svetlosti. O ovom događaju pisao je i Sveti Kirilo Jerusalimski, a njegov opis i danas ostavlja bez daha.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Tobijas svedoči o mesecima straha i molitve, brojnim pregledima i trenutku kada je, neposredno pred porođaj, prvi put osetio neobičan mir.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News