Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u srpskom narodu poznat i kao Spasovdan, ubraja se među najuzvišenije Gospodnje praznike u bogoslužbenom kalendaru pravoslavne crkve. Slavi se uvek u četvrtak šeste nedelje po Vaskrsu, četrdeset dana po Pobedonosnom Hristovom Vaskrsenju. Tog svetog dana, Spasitelj Isus Hristos, pošto se tokom četrdeset dana javljao svojim učenicima i mnogima drugima, vazneo se telom na nebo pred njihovim udivljenim i ganutim pogledima, sa svete Maslinske gore.
Ovaj događaj ne označava kraj Hristovog prisustva u svetu, već otkriva novu dimenziju Njegovog božanskog delovanja. Vaznesenje je poslednji čin Njegovog božansko-ljudskog spasenjskog dela na zemlji pre silaska Svetog Duha na praznik Pedesetnice (Duhova). Hristos se, kako nas uči Crkva, uzneo „da sedne s desne strane Oca“ i da posreduje za sve ljude, ostajući nevidljivo prisutan u srcima onih koji Ga verom ljube.
spc
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Teološki značaj ovog praznika je duboko prožet nadom i smirenom radošću: u Hristu je uzneta i proslavljena i naša ljudska priroda. Vrata večnosti su otvorena, a nebo nam više nije daleko ni tuđe – ono nas čeka. U tom svetlu, Vaznesenje postaje obećanje preobražaja celokupnog čovekovog bića i poziv na večni život u zajednici sa Bogom.
Dan čudesnih znakova i božanskih otkrovenja
Kroz vekove, dan Vaznesenja obeležile su brojne blagodatne pojave, čudesna isceljenja i svetlosna otkrovenja, ostavljajući snažan pečat u kolektivnom sećanju naroda Božijeg.
Jedno od zabeleženih čuda vezano je za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji Malevi, gde su monahinje, tokom liturgije na praznik Vaznesenja u XIX veku, videle kako se sa neba spušta nebeska svetlost koja je obasjala celo manastirsko zdanje. Tom prizoru su prethodili miris blagouhanja i suze koje su potekle iz ikone Bogorodice.
Savremena svedočenja čuda stižu sa Svete gore, tog duhovnog svetionika pravoslavlja. Tamo su monasi i hodočasnici tokom celonoćnih bdenija na dan praznika posmatrali neobične stubove svetlosti koji su se uzdizali ka nebu. Starac Ilarion iz skita Svetog Vasilija posvedočio je svome duhovniku da je, na Vaznesenje 1994. godine, u molitvenom tihovanju ugledao otvoreno nebo i anđele kako uznose Gospoda u nebeskoj slavi.
Dan Vaznesenja vezuje se i za tajanstvena uznošenja duša svetih i bogougodnih ljudi, kao i za javljanja Hrista koji nevidljivo blagosilja narode. U manastiru Svetog Georgija u Volosu, 1987. godine, dete obolelo od tumora na mozgu popelo se, na dan praznika, do crkve, sabrano se pomolilo, a svega nekoliko dana kasnije, lekarski nalazi pokazali su – tumor je nestao. Verni ovaj događaj smatraju pravim čudom Božijim.
Prepodobni Simeon Solunski i drevni Sinajski tipik svedoče da je „Vaznesenje kapija nebeskog života“. Zato se u mnogim pravoslavnim krajevima i danas veruje da je velika blagodat ako neko dušu svoju preda Gospodu baš na ovaj dan – narod prostodušno kaže: „Hristos ga je poveo sa sobom u nebo“.
Vaznesenje Gospodnje, dakle, nije tek svečani podsetnik na događaj iz prošlosti, već živo podsećanje da je čovek pozvan na više, na nebesko. I ne čudi što ovaj praznik, iz godine u godinu, biva praćen duhovnim znacima i čudesima koja nadilaze razum, a osnažuju veru miliona pravoslavnih vernika širom sveta.
To je praznik nade, uzdignutosti i neugasive svetlosti – svetlosti koja obasjava dušu koja čeka Hrista.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U Galičniku se svake godine oko Petrovdan odigrava jedinstvena pravoslavna svadba, sa drevnim ritualima, pesmama i jahanjem, kakvi se retko gde mogu videti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Episkop lipljanski, vikar patrijarha Porfirija, predvodio je liturgijsko slavlje Spasovdana u jednom od najvažnijih svetilišta Beograda, poručivši vernicima da je Vaznesenje Hristovo putokaz ka večnosti i Carstvu nebeskom.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Upozorio je da se ponovo dešava da se pastirske besede iz hramova moraju objašnjavati pred policijom i tužilaštvom, što, po njegovim rečima, uvodi klimu cenzure i autocenzure i duboko je suprotno Ustavu i demokratskom društvu.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
