Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u srpskom narodu poznat i kao Spasovdan, ubraja se među najuzvišenije Gospodnje praznike u bogoslužbenom kalendaru pravoslavne crkve. Slavi se uvek u četvrtak šeste nedelje po Vaskrsu, četrdeset dana po Pobedonosnom Hristovom Vaskrsenju. Tog svetog dana, Spasitelj Isus Hristos, pošto se tokom četrdeset dana javljao svojim učenicima i mnogima drugima, vazneo se telom na nebo pred njihovim udivljenim i ganutim pogledima, sa svete Maslinske gore.
Ovaj događaj ne označava kraj Hristovog prisustva u svetu, već otkriva novu dimenziju Njegovog božanskog delovanja. Vaznesenje je poslednji čin Njegovog božansko-ljudskog spasenjskog dela na zemlji pre silaska Svetog Duha na praznik Pedesetnice (Duhova). Hristos se, kako nas uči Crkva, uzneo „da sedne s desne strane Oca“ i da posreduje za sve ljude, ostajući nevidljivo prisutan u srcima onih koji Ga verom ljube.
spc
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Teološki značaj ovog praznika je duboko prožet nadom i smirenom radošću: u Hristu je uzneta i proslavljena i naša ljudska priroda. Vrata večnosti su otvorena, a nebo nam više nije daleko ni tuđe – ono nas čeka. U tom svetlu, Vaznesenje postaje obećanje preobražaja celokupnog čovekovog bića i poziv na večni život u zajednici sa Bogom.
Dan čudesnih znakova i božanskih otkrovenja
Kroz vekove, dan Vaznesenja obeležile su brojne blagodatne pojave, čudesna isceljenja i svetlosna otkrovenja, ostavljajući snažan pečat u kolektivnom sećanju naroda Božijeg.
Jedno od zabeleženih čuda vezano je za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji Malevi, gde su monahinje, tokom liturgije na praznik Vaznesenja u XIX veku, videle kako se sa neba spušta nebeska svetlost koja je obasjala celo manastirsko zdanje. Tom prizoru su prethodili miris blagouhanja i suze koje su potekle iz ikone Bogorodice.
Savremena svedočenja čuda stižu sa Svete gore, tog duhovnog svetionika pravoslavlja. Tamo su monasi i hodočasnici tokom celonoćnih bdenija na dan praznika posmatrali neobične stubove svetlosti koji su se uzdizali ka nebu. Starac Ilarion iz skita Svetog Vasilija posvedočio je svome duhovniku da je, na Vaznesenje 1994. godine, u molitvenom tihovanju ugledao otvoreno nebo i anđele kako uznose Gospoda u nebeskoj slavi.
Dan Vaznesenja vezuje se i za tajanstvena uznošenja duša svetih i bogougodnih ljudi, kao i za javljanja Hrista koji nevidljivo blagosilja narode. U manastiru Svetog Georgija u Volosu, 1987. godine, dete obolelo od tumora na mozgu popelo se, na dan praznika, do crkve, sabrano se pomolilo, a svega nekoliko dana kasnije, lekarski nalazi pokazali su – tumor je nestao. Verni ovaj događaj smatraju pravim čudom Božijim.
Prepodobni Simeon Solunski i drevni Sinajski tipik svedoče da je „Vaznesenje kapija nebeskog života“. Zato se u mnogim pravoslavnim krajevima i danas veruje da je velika blagodat ako neko dušu svoju preda Gospodu baš na ovaj dan – narod prostodušno kaže: „Hristos ga je poveo sa sobom u nebo“.
Vaznesenje Gospodnje, dakle, nije tek svečani podsetnik na događaj iz prošlosti, već živo podsećanje da je čovek pozvan na više, na nebesko. I ne čudi što ovaj praznik, iz godine u godinu, biva praćen duhovnim znacima i čudesima koja nadilaze razum, a osnažuju veru miliona pravoslavnih vernika širom sveta.
To je praznik nade, uzdignutosti i neugasive svetlosti – svetlosti koja obasjava dušu koja čeka Hrista.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Detaljan plan kretanja litije od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, uz privremene obustave i izmene u saobraćaju, uz očekivano prisustvo velikog broja učesnika i prolazak kroz najprometnije gradske ulice.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agatonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenik Vavila i Sveti prorok Mojsije Bogovidac. Katolička crkva obeležava Svetu Ružu iz Viterba, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
