Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u srpskom narodu poznat i kao Spasovdan, ubraja se među najuzvišenije Gospodnje praznike u bogoslužbenom kalendaru pravoslavne crkve. Slavi se uvek u četvrtak šeste nedelje po Vaskrsu, četrdeset dana po Pobedonosnom Hristovom Vaskrsenju. Tog svetog dana, Spasitelj Isus Hristos, pošto se tokom četrdeset dana javljao svojim učenicima i mnogima drugima, vazneo se telom na nebo pred njihovim udivljenim i ganutim pogledima, sa svete Maslinske gore.
Ovaj događaj ne označava kraj Hristovog prisustva u svetu, već otkriva novu dimenziju Njegovog božanskog delovanja. Vaznesenje je poslednji čin Njegovog božansko-ljudskog spasenjskog dela na zemlji pre silaska Svetog Duha na praznik Pedesetnice (Duhova). Hristos se, kako nas uči Crkva, uzneo „da sedne s desne strane Oca“ i da posreduje za sve ljude, ostajući nevidljivo prisutan u srcima onih koji Ga verom ljube.
spc
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Teološki značaj ovog praznika je duboko prožet nadom i smirenom radošću: u Hristu je uzneta i proslavljena i naša ljudska priroda. Vrata večnosti su otvorena, a nebo nam više nije daleko ni tuđe – ono nas čeka. U tom svetlu, Vaznesenje postaje obećanje preobražaja celokupnog čovekovog bića i poziv na večni život u zajednici sa Bogom.
Dan čudesnih znakova i božanskih otkrovenja
Kroz vekove, dan Vaznesenja obeležile su brojne blagodatne pojave, čudesna isceljenja i svetlosna otkrovenja, ostavljajući snažan pečat u kolektivnom sećanju naroda Božijeg.
Jedno od zabeleženih čuda vezano je za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji Malevi, gde su monahinje, tokom liturgije na praznik Vaznesenja u XIX veku, videle kako se sa neba spušta nebeska svetlost koja je obasjala celo manastirsko zdanje. Tom prizoru su prethodili miris blagouhanja i suze koje su potekle iz ikone Bogorodice.
Savremena svedočenja čuda stižu sa Svete gore, tog duhovnog svetionika pravoslavlja. Tamo su monasi i hodočasnici tokom celonoćnih bdenija na dan praznika posmatrali neobične stubove svetlosti koji su se uzdizali ka nebu. Starac Ilarion iz skita Svetog Vasilija posvedočio je svome duhovniku da je, na Vaznesenje 1994. godine, u molitvenom tihovanju ugledao otvoreno nebo i anđele kako uznose Gospoda u nebeskoj slavi.
Dan Vaznesenja vezuje se i za tajanstvena uznošenja duša svetih i bogougodnih ljudi, kao i za javljanja Hrista koji nevidljivo blagosilja narode. U manastiru Svetog Georgija u Volosu, 1987. godine, dete obolelo od tumora na mozgu popelo se, na dan praznika, do crkve, sabrano se pomolilo, a svega nekoliko dana kasnije, lekarski nalazi pokazali su – tumor je nestao. Verni ovaj događaj smatraju pravim čudom Božijim.
Prepodobni Simeon Solunski i drevni Sinajski tipik svedoče da je „Vaznesenje kapija nebeskog života“. Zato se u mnogim pravoslavnim krajevima i danas veruje da je velika blagodat ako neko dušu svoju preda Gospodu baš na ovaj dan – narod prostodušno kaže: „Hristos ga je poveo sa sobom u nebo“.
Vaznesenje Gospodnje, dakle, nije tek svečani podsetnik na događaj iz prošlosti, već živo podsećanje da je čovek pozvan na više, na nebesko. I ne čudi što ovaj praznik, iz godine u godinu, biva praćen duhovnim znacima i čudesima koja nadilaze razum, a osnažuju veru miliona pravoslavnih vernika širom sveta.
To je praznik nade, uzdignutosti i neugasive svetlosti – svetlosti koja obasjava dušu koja čeka Hrista.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Episkop lipljanski, vikar patrijarha Porfirija, predvodio je liturgijsko slavlje Spasovdana u jednom od najvažnijih svetilišta Beograda, poručivši vernicima da je Vaznesenje Hristovo putokaz ka večnosti i Carstvu nebeskom.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
