Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u srpskom narodu poznat i kao Spasovdan, ubraja se među najuzvišenije Gospodnje praznike u bogoslužbenom kalendaru pravoslavne crkve. Slavi se uvek u četvrtak šeste nedelje po Vaskrsu, četrdeset dana po Pobedonosnom Hristovom Vaskrsenju. Tog svetog dana, Spasitelj Isus Hristos, pošto se tokom četrdeset dana javljao svojim učenicima i mnogima drugima, vazneo se telom na nebo pred njihovim udivljenim i ganutim pogledima, sa svete Maslinske gore.
Ovaj događaj ne označava kraj Hristovog prisustva u svetu, već otkriva novu dimenziju Njegovog božanskog delovanja. Vaznesenje je poslednji čin Njegovog božansko-ljudskog spasenjskog dela na zemlji pre silaska Svetog Duha na praznik Pedesetnice (Duhova). Hristos se, kako nas uči Crkva, uzneo „da sedne s desne strane Oca“ i da posreduje za sve ljude, ostajući nevidljivo prisutan u srcima onih koji Ga verom ljube.
spc
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Teološki značaj ovog praznika je duboko prožet nadom i smirenom radošću: u Hristu je uzneta i proslavljena i naša ljudska priroda. Vrata večnosti su otvorena, a nebo nam više nije daleko ni tuđe – ono nas čeka. U tom svetlu, Vaznesenje postaje obećanje preobražaja celokupnog čovekovog bića i poziv na večni život u zajednici sa Bogom.
Dan čudesnih znakova i božanskih otkrovenja
Kroz vekove, dan Vaznesenja obeležile su brojne blagodatne pojave, čudesna isceljenja i svetlosna otkrovenja, ostavljajući snažan pečat u kolektivnom sećanju naroda Božijeg.
Jedno od zabeleženih čuda vezano je za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji Malevi, gde su monahinje, tokom liturgije na praznik Vaznesenja u XIX veku, videle kako se sa neba spušta nebeska svetlost koja je obasjala celo manastirsko zdanje. Tom prizoru su prethodili miris blagouhanja i suze koje su potekle iz ikone Bogorodice.
Savremena svedočenja čuda stižu sa Svete gore, tog duhovnog svetionika pravoslavlja. Tamo su monasi i hodočasnici tokom celonoćnih bdenija na dan praznika posmatrali neobične stubove svetlosti koji su se uzdizali ka nebu. Starac Ilarion iz skita Svetog Vasilija posvedočio je svome duhovniku da je, na Vaznesenje 1994. godine, u molitvenom tihovanju ugledao otvoreno nebo i anđele kako uznose Gospoda u nebeskoj slavi.
Dan Vaznesenja vezuje se i za tajanstvena uznošenja duša svetih i bogougodnih ljudi, kao i za javljanja Hrista koji nevidljivo blagosilja narode. U manastiru Svetog Georgija u Volosu, 1987. godine, dete obolelo od tumora na mozgu popelo se, na dan praznika, do crkve, sabrano se pomolilo, a svega nekoliko dana kasnije, lekarski nalazi pokazali su – tumor je nestao. Verni ovaj događaj smatraju pravim čudom Božijim.
Prepodobni Simeon Solunski i drevni Sinajski tipik svedoče da je „Vaznesenje kapija nebeskog života“. Zato se u mnogim pravoslavnim krajevima i danas veruje da je velika blagodat ako neko dušu svoju preda Gospodu baš na ovaj dan – narod prostodušno kaže: „Hristos ga je poveo sa sobom u nebo“.
Vaznesenje Gospodnje, dakle, nije tek svečani podsetnik na događaj iz prošlosti, već živo podsećanje da je čovek pozvan na više, na nebesko. I ne čudi što ovaj praznik, iz godine u godinu, biva praćen duhovnim znacima i čudesima koja nadilaze razum, a osnažuju veru miliona pravoslavnih vernika širom sveta.
To je praznik nade, uzdignutosti i neugasive svetlosti – svetlosti koja obasjava dušu koja čeka Hrista.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Na praznik čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Vratnjanske, mitropolit timočki Ilarion služio je liturgiju i poručio da je put vere ispunjen podvigom, iskušenjima i nadom u spasenje.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Detaljan plan kretanja litije od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, uz privremene obustave i izmene u saobraćaju, uz očekivano prisustvo velikog broja učesnika i prolazak kroz najprometnije gradske ulice.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Tomu Maleina po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Ilija. Katolička crkva obeležava Svetog proroka Iliju, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
