Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Dok Srpska pravoslavna crkva sa pobožnošću i radošću proslavlja Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje, jedan veliki svetitelj ostaje pomalo u senci ovog praznika. Istog dana, 29. maja, crkveni kalendar beleži i spomen na Svetog sveštenomučenika Teodora, episkopa vršačkog – mučenika Hristovog i narodnog vođu, čije je stradanje i danas opomena i svedočanstvo neugasle vere jednog naroda.
Episkop Teodor, duhovni vođa srpskog naroda u Banatu, podigao je ustanak protiv Osmanlija 1594. godine. Bio je to vapaj za slobodom, ali i za duhovnim dostojanstvom naroda koji se nije micao sa svetootačkog puta. Ustanici su tada nosili zastave sa likom Svetog Save, simbola svetosavske duhovnosti i narodnog identiteta. Ta ikona na barjacima bila je više od pobunjeničkog znaka – bila je znak da narod u borbi nije sam, već s Bogom.
SPC
Sveti Teodor Vršački
No iste te godine, osmanska vlast odgovara silom i svetogrđem: mošti Svetog Save, donete iz manastira Mileševe, spaljene su na Vračaru kako bi se zatrlo duhovno uporište naroda. A u Vršcu, episkop Teodor biva uhvaćen. I dok se dim od svetih moštiju još dizao nad Beogradom, u vršačkom kraju odvijala se tragedija dostojna drevnih hagiografija: osmanski dželati, u nepojmljivom činu surovosti, živog su odrali episkopa Teodora. Njegova koža postala je simbol pobune, ali i krvlju zalivenog semena vere. Taj trenutak nije bio samo mučeništvo – bio je to čin potpunog prinošenja Hristu, u kojem je episkop postao svedok Carstva nebeskog kroz najdublje stradanje.
Kanonizovan tek 1994. godine, Sveti Teodor Vršački s pravom zauzima mesto među velikim svetiteljima Srpske pravoslavne crkve. Ipak, njegovo ime, možda upravo zbog toga što se praznuje na Spasovdan, često ostaje u senci litija, liturgija i narodne radosti koja obeležava Vaznesenje Gospodnje.
Zato nas ovaj datum poziva na duhovnu budnost i zahvalnost – da na isti dan kada slavimo Hristovo vaznesenje na nebo, ne zaboravimo ni one koji su, poput episkopa Teodora, stradali zbog vere u Njega. Njegova žrtva, nalik prinosu starozavetnih prvosveštenika, vapaj je i opomena: da se vera ne nasleđuje samo, već da se za nju strada i svedoči – pa i do poslednjeg daha, do poslednje kapi krvi.
Srpska pravoslavna crkva kroz molitvu i sećanje obeležava jedno od najpotresnijih poglavlja naše istorije — trenutak kada su turski osvajači mislili da će ognjem ugasiti veru, a zapravo su probudili večnu nadu naroda u vaskrsenje slobode i duhovnog identiteta.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Episkop lipljanski, vikar patrijarha Porfirija, predvodio je liturgijsko slavlje Spasovdana u jednom od najvažnijih svetilišta Beograda, poručivši vernicima da je Vaznesenje Hristovo putokaz ka večnosti i Carstvu nebeskom.
Na Spasovdan prenosimo snažnu poruku iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ velikog duhovnika 19. veka: Gospod je otvorio riznicu nebeskih darova, a svako od nas pozvan je da uzme ono što mu duša traži.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
