Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Dok Srpska pravoslavna crkva sa pobožnošću i radošću proslavlja Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje, jedan veliki svetitelj ostaje pomalo u senci ovog praznika. Istog dana, 29. maja, crkveni kalendar beleži i spomen na Svetog sveštenomučenika Teodora, episkopa vršačkog – mučenika Hristovog i narodnog vođu, čije je stradanje i danas opomena i svedočanstvo neugasle vere jednog naroda.
Episkop Teodor, duhovni vođa srpskog naroda u Banatu, podigao je ustanak protiv Osmanlija 1594. godine. Bio je to vapaj za slobodom, ali i za duhovnim dostojanstvom naroda koji se nije micao sa svetootačkog puta. Ustanici su tada nosili zastave sa likom Svetog Save, simbola svetosavske duhovnosti i narodnog identiteta. Ta ikona na barjacima bila je više od pobunjeničkog znaka – bila je znak da narod u borbi nije sam, već s Bogom.
SPC
Sveti Teodor Vršački
No iste te godine, osmanska vlast odgovara silom i svetogrđem: mošti Svetog Save, donete iz manastira Mileševe, spaljene su na Vračaru kako bi se zatrlo duhovno uporište naroda. A u Vršcu, episkop Teodor biva uhvaćen. I dok se dim od svetih moštiju još dizao nad Beogradom, u vršačkom kraju odvijala se tragedija dostojna drevnih hagiografija: osmanski dželati, u nepojmljivom činu surovosti, živog su odrali episkopa Teodora. Njegova koža postala je simbol pobune, ali i krvlju zalivenog semena vere. Taj trenutak nije bio samo mučeništvo – bio je to čin potpunog prinošenja Hristu, u kojem je episkop postao svedok Carstva nebeskog kroz najdublje stradanje.
Kanonizovan tek 1994. godine, Sveti Teodor Vršački s pravom zauzima mesto među velikim svetiteljima Srpske pravoslavne crkve. Ipak, njegovo ime, možda upravo zbog toga što se praznuje na Spasovdan, često ostaje u senci litija, liturgija i narodne radosti koja obeležava Vaznesenje Gospodnje.
Zato nas ovaj datum poziva na duhovnu budnost i zahvalnost – da na isti dan kada slavimo Hristovo vaznesenje na nebo, ne zaboravimo ni one koji su, poput episkopa Teodora, stradali zbog vere u Njega. Njegova žrtva, nalik prinosu starozavetnih prvosveštenika, vapaj je i opomena: da se vera ne nasleđuje samo, već da se za nju strada i svedoči – pa i do poslednjeg daha, do poslednje kapi krvi.
Srpska pravoslavna crkva kroz molitvu i sećanje obeležava jedno od najpotresnijih poglavlja naše istorije — trenutak kada su turski osvajači mislili da će ognjem ugasiti veru, a zapravo su probudili večnu nadu naroda u vaskrsenje slobode i duhovnog identiteta.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Centralna proslava u Hramu Svetog Simeona Mirotočivog započela je svečanim bogosluženjem, nakon kojeg vernike očekuje narodni sabor, kulturno-umetnički program i trpeza ljubavi uz vola na ražnju.
U svojoj besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako prorok Isaija vidi svet u kome sukobi nestaju, a ljudi se okupljaju u veri, ljubavi i miru.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Njihova neverovatna priča iz Ilirije pokazuje da vera i ljubav prema Hristu mogu pobediti i najmračnije trenutke, a sećanje na sveta braću i danas inspiriše vernike širom sveta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Episkop lipljanski, vikar patrijarha Porfirija, predvodio je liturgijsko slavlje Spasovdana u jednom od najvažnijih svetilišta Beograda, poručivši vernicima da je Vaznesenje Hristovo putokaz ka večnosti i Carstvu nebeskom.
Na Spasovdan prenosimo snažnu poruku iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ velikog duhovnika 19. veka: Gospod je otvorio riznicu nebeskih darova, a svako od nas pozvan je da uzme ono što mu duša traži.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Njihova neverovatna priča iz Ilirije pokazuje da vera i ljubav prema Hristu mogu pobediti i najmračnije trenutke, a sećanje na sveta braću i danas inspiriše vernike širom sveta.
Kada je knez čuo za Hrista i da on isceljuje od svake muke i bolesti, poslao je živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome je zamolio Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Centralna proslava u Hramu Svetog Simeona Mirotočivog započela je svečanim bogosluženjem, nakon kojeg vernike očekuje narodni sabor, kulturno-umetnički program i trpeza ljubavi uz vola na ražnju.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski podseća – dok su stariji govorili o vremenu kada je vera oblikovala karakter i poštovanje, mladi bez veronauke su odrasli u svetu bandi, zakona jačeg i duhovne praznine.
